Svakog drugog četvrtka na portalu 021, muzički urednik Radija 021 Ivan Varnju sa vama deli izbor pesama kojima obogaćuje našu plejlistu. Uživajte!
Foto: 021.rs
Piše: Ivan Varnju
Reč dve o ženskom fudbalu, feminizmu i muzičkoj industriji.
Međunarodni dan žena obeležen je u nedelju i nažalost još jednom ovaj značajan datum bio je u senci parade kiča, promašenih i nespretnih čestitki, odnosno poklona. Moj kratak pogled na uvek neugodne i toksične društvene mreže ukazao je na to da su šovinisti sve glasniji i naporniji, a neprimerene ispade i komentare imali smo i u takozvanim mejnstrim medijima. Zato nam ne treba biti teško da se još jednom podsetimo kakav je pravi značaj tog datuma.
Zahtevi žena i socijalistkinja iz marta 1909. i 1910. godine odnosili su se, između ostalog, na opšte pravo glasa, kao i na zaustavljanje diskriminacije prilikom zapošljavanja. Koliko sporo stvari napreduju ukazuje to da su u nekim zemljama zapadnog sveta, žene izborile za pravo da glasaju pre samo nekoliko decenija (sramotni primer Švajcarske - tek 1971. godine). U Jugoslaviji žene su to pravo dobile tek po dolasku komunista na vlast 1945. godine.
Drugi značajan zahtev odnosio se na suzbijanje diskriminacije na poslu i jednake plate za oba pola - bio je to zahtev građanki Beča na čuvenom protestu 1911. godine. Čitav jedan vek je prošao, a koliko su se stvari promenile u 21. veku ilustruje gotovo isti zahtev američkih fudbalerki - tužile su Fudbalski savez SAD tvrdeći da postoji rodna diskriminacija koja obuhvata nepravednu razliku u nadoknadi muških i ženskih fudbalskih timova. Inače, ženska fudbalska reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država je četiri puta bila prvak sveta i osvojila je četiri olimpijska zlata.
Ostajemo u 21. veku, ali prelazimo na muzički teren. Žena koje se bave muzičkom produkcijom gotovo da uopšte nema, a pop zvezda Lily Allen otvoreno je pričala o tome na koji način su se uticajni muzički producenti i direktori izdavačkih kuća ponašali kao predatori prema njoj. U Velikoj Britaniji trenutno traje debata o jednakom prisustvu muških i ženskih izvođača na festivalima, a sastav The 1975 je među prvima podržao ideju o direktnoj akciji, odnosno bojkotu velikih festivala.
Takođe, postavlja se pitanje, koliko žena su vlasnice izdavačkih kuća? Sada, kada smo zaključili u kakvim neregularnim uslovima muzičke industrije učestvuju neke naše drugarice, vreme je da istaknemo značaj muzičkih heroina kroz istoriju.
Idemo prvo u 1980. godinu. Čuli ste za britanski ili američki glam rock. Oduševljeni ste tim rifovima, kožnjacima i motorima. E pa imam za vas jednu lepu vest - ovu dominatno mušku supkulturu u jednom trenutku preuzela je fantastična i fanatična žena.
Joan Jett, kuma panka kako su je ponekad nazivali, osnovala je svoju izdavačku kuću, jer ju je pre toga odbilo preko 20 izdavača. Ona nije odustala i rukovodila se principom DIY - uradi sve sam. Osnovala je BlackHeart Records, objavila sama svoje prvo solo izdanje, a čuveni album "I love Rock'n Roll" bio je drugi na američkoj Billboard listi. Joan danas zasluženo uživa status rokenrol legende i feminističke ikone.
Kad već govorimo u kontekstu američke ženske fudbalske reprezentacije, naše sledeće reprezentativke zauzimaju poziciju radikalnog levog krila. Inspirisale su ih devojke koje beleže nastupe za bendove Bikini Kill i Sleater-Kinney , a mogli bi da se podsetimo i uticaja predivne Poly Styrene, odnosno benda X-Ray Spex.
Pričam o sastavu Le Tigre koji slušamo od ove sedmice na Radiju 021. Reč je o grupi devojaka koja je rešila da svoje progresivne ideje prezentuje kroz elektronsku ili ponekad rokenrol formu. Tekst je, između ostalog, lepa posveta ženama koje su uticale na njihovu karijeru.
"Prvi pravi ženski zvuk" - sviđa mi se naslov dokumentarnog filma koji je o bendu Boye napravila naša sugrađanka Brankica Drašković. Pre nekoliko dana boravio sam u jednom novosadskom lokalu gde je emitovanje pesme "Ne igram uz ritam taj" radikalno promenilo atmosferu u klubu. Momak koji je puštao muziku našao se u problemu - šta sledeće da pustim, kako nakon ovog održati atmosferu na vrhuncu!?
Muzika grupe Boye, bilo da je reč o ranoj "Slobodan Tišma new wave" fazi ili poznatijoj inkarnaciji benda pod uticajem Koje, za mene je uvek bila adrenalinski rokenrol šok. Boye se ne boje, uvek su direktne i drugačije. Treba da budemo ponosni na ove Novosađanke i njihove muške kolege kasnije. Zato ih u sedmici pred nama slušamo češće na 92,2MHz.
Evo za kraj i jednog noviteta koji stiže iz Zagreba. Pesma je objavljena pre tri dana i kako Remi i društvo iz benda Elemental kažu: "Nakon "Goli i bosi", ovo je naša najaktualnija himna i posveta svima onima koji ne odustaju, utopistima i sanjarima, sakupljačima "malih" stvari".
Zanimljiv je i spot za koji je odgovorna devojka iz Bosne Maida Ljubušić koja se krije iza umetničkog imena Klošarenilo. Ne znam da li imate pekarsko ili evropsko radno vreme, ali narednih dana 021 vas budi uz kompoziciju "Hej, sanjalice", dok Elemental ne stigne i uživo u neki od novosadskih klubova.
Ivan Varnju je pravnik, antifašista, gitarista, pasionirani ljubitelj soul i rokenrol muzike. Danas radi kao muzički urednik i voditelj na Radiju 021. Možete ga slušati svakog radnog dana od 12 do 17h, a njegov muzički izbor svakodnevno na frekvenciji 92,2 MHz
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nakon što su zajedno sa vama proslavili Prvi maj, agenti Muzičko-obaveštajnog sektora Radija 021 za ovaj petak, 7. maj, pripremaju izdanje puno besa (opravdanog i neopravdanog).
Posle prošlonedeljnog slavljeničkog 50. izdanja, agenti Muzičko-obaveštajnog sektora Radija 021 za ovaj petak, 30. april, pripremaju emisiju koja slavi rad.
Presluškivanje ulazi u svoje 50. uzastopno izdanje na Radiju 021. Bilo je tu smeha, suza, vriske, uzdaha i drugih pojava koje su karakteristične za našu redakciju.
Agenti Presluškivanja rezervisali su sat vremena i razgovarali o onome što je nekad svima nama bilo u glavi - koja pesma bi trebalo da nas isprati na drugi svet?
The Who, Neil Young, Black Stone Cherry, Bob Dylan, Soundgarden i mnogi drugi muzičari koristili su boje u svojim pesmama, a upravo to ih je svrstalo u novo Presluškivanje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar