"Bio sam najmlađi doktor nauka na FTN-u sa prosečnom ocenom 10, ali zato što nemam vezu i nisam dete profesora, za mene mesta nema", tvrdi Konja za Blic". "Doktorirao sam 30. juna prošle godine, sa 27 godina. Već tada su mi pravili problem što sam najbrže doktorirao. Svaki konkurs bio je namešten i unapred se znalo ko je predviđen za koje mesto. Za ovih godinu dana poslao sam 100 prijava fakultetima i naučnim institutima. Niko me nije ni pozvao", priča Valentin Konja.
Trenutno je, kaže, angažovan u okviru projekta "Pravo na prvu šansu", namenjenom mladim doktorima nauka. "To je sve samo ne pružena šansa. Osim toga što primamo platu, nemamo nikakve uslove za rad. Na jesen planiram da odem, već pripremam dokumenta i šaljem prijave", poručuje Konja.
Doc. dr Bojan Lalić, direktor Departmana za industrijsko inženjerstvo na FTN, kaže da kriterijumi za zapošljavanje na fakultetu postoje i da ih se oni drže. "Nepobitno je da postoje deca koja su krenula stopama roditelja, ali ne znam nijedan slučaj da su roditelj i dete na istom predmetu", odgovara Lalić.
Nepotizam, korupcija i negativna selekcija su tri glavna razloga za odlazak koje doktorandi navode u istraživanju Udruženja "Doktorandi Srbije". Više od 80 odsto njih smatra da nema perspektive u Srbiji, a svaki treći već planira da ode iz zemlje. Kakav status u državi imaju najobrazovaniji, pokazuje i to što više od 60 odsto anketiranih doktoranada nema posao i smatra da će ga teško i pronaći. "Mi u Srbiji izdvajamo veliki novac za školovanje doktora nauka. Potom ti ljudi odlaze u inostranstvo i država je na velikom gubitku. Ako neko od njih želi da ostane u Srbiji, nailazi na nepotizam i odbacivanje", priča Aleksandar Jovanović, doktorand na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.
Istraživanje Udruženja "Doktorandi Srbije" pokazalo je i da svaki deseti student doktorskih studija na univerzitetima u Srbiji školovanje plaća više od 200.000 dinara godišnje, dok svaki treći daje između 100.000 i 200.000 dinara po godini. Jedno od zanimljivih podataka istraživanja je da je čak 36 odsto doktoranada trpelo pritisak da dopiše nekoga od kolega na svoj naučni rad iako ta osoba nije učestvovala u pisanju rada.
Komentari 41
Običan
To što imaš predrasude o tome šta "bi trebalo" muško da studira, a šta žensko samo govori o tome koliko si zatvorenog uma. Bolje ništa ne komentarisati, nego se pokazati kao površni.
smor
Ja ih lično znam mnogo, nisu ni najpametniji, niti najvredniji, obični su, kao i svako drugi, pa i sa menadžmenta.
Bolonja je učinila što je učinila. To što si muško, otićićeš na mašinstvo, ako si žensko na menadžment, ali tvoje je da učiš i da radiš, gde god bio. To što upišeš "teži" ili "lakši" smer, ne znači da nešto znaš i da si se pomučio da ga završiš. Poenta je ko koliko šta voli i koliko se trudi.
To su vam kao deca bogatih roditelja: ili mu daš pare pa će postati čovek ili probisvet. Sve zavisi od individue.
Takođe, nivo obrazovanje je jednak 0. Prvo što je sramota učiti, drugo što svako može da studira i treće što nema discipline i ozbiljnosti. Trebalo bi to sve malo stisnuti, a ne misliti na novac i na kvantitet studenata. To je zamerka što se tiče FTNa bez obzira koji je smer u pitanju.
Snesko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar