Srpski zakoni dozvoljavaju zdravstvenim ustanovama i fakultetima da školuju kadar za zanimanja koja su u Srbiji preko potrebna. Taj spisak je dugačak - deficitarna zanimanja za ovu godinu su u oblasti: radijacione onkologije i radiologije, vaskularne, abdominalne, grudne, i kardiohirurgije, nuklearne medicine, kliničke farmakologije, medicinske mikrobiologije, socijalne, interne, sudske, transfuzijske i opšte medicine, patologije, imunologije, pedijatrije, anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije.
Drugim rečima, ne postoji oblast u kojoj nismo deficitarni.
Svršeni studenti koji žele da se dalje školuju mogu od septembra da konkurišu na volontersku specijalizaciju na matičnom fakultetu, na kojem pohađaju nastavu i koji ih šalje na odgovarajuću kliniku za praktični deo specijalizacije. Tu specijalizaciju skupo će platiti, a nakon otprilike četiri godine, koliko traje volontiranje, ti mladi specijalizanti ostaju bez posla.
Koliko ih je trenutno na specijalizaciji nisu precizirali za 021 u Kliničkom centru Vojvodine. Na Medicinskom fakultetu za naš portal navode da će Naučno nastavno veće u septembru doneti odlkuku o raspisivanju konkursa i skladu s prostornim i kadrovskim mogućnostima.
"Kada se konkurs raspiše za određenu specijalizaciju, tj. užu specijalizaciju, primaju se svi kandidati koji su konkurisali, a koji imaju rešenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije za tu specijalizaciju, ako ispunjavaju konkursom predviđene uslove. Tako je bilo do sada, ukoliko ne bude novih preporuka od strane Ministarstva zdravlja. Ne postoji posebna cena za volonterske specijalizacije, ona je ista za svakog specijalizanta, državljanina Republike Srbije, a ustanove nisu u zakonskoj obavezi da prime u radni odnos specijalizante na volonterskoj specijalizaciji", objašnjava prodekan za specijalizacije na Medicinskom fakultetu dr Milica Medić Stojanoska.
Da je situacija beznadežna za mlade lekare tvrde i iskusniji od njih. Naime, Srbija očekuje da ima bolje zdravstvo sa zakonom koji iste bukvalno šalje van zemlje, kao i s uredbom koja ograničava zapošljavanje radnika u ovom sektoru. Predsednica pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti dr Dunja Civrić kaže za 021 da bi bilo logično da država iskoristi kadar u koji je ionako uložila vreme, resurse i znanje, ali mladi, školovani lekari nemaju zbog čega da ostanu u Srbiji.
"Pri tome, to su ljudi koji sami sebi plaćaju specijalizaciju, nisu ni na čijim leđima. Trebalo bi takve pojedince uvući u sistem i uštedeti vreme, ali kod nas je na snazi odluka o zabrani zapošljavanja i bez odluke komisije za racionalizaciju niko ne može da se zaposli - ali baš niko. U nekim oblastima vlada veliki deficit, čak i ne mogu da se zadovolje osnovne potrebe koje zakon odobrava i propisuje, jer smo siromašni radnicima. Uopšte se ne koristi potencijal mladih ljudi koji žele da sami sebe školuju", smatra Civrićeva.
Da li će lekar koji je završio volontersku specijalizaciju biti radno angažovan u stručnoj oblasti za koju je specijaliziran zavisi od mogućnosti i potreba zdravstvene ustanove za takvim zdravstvenim radnikom, navode za 021 u Regionalnoj lekarskoj komori Vojvodine. A da li država podstiče volontere je, dodaju u Komori, trenutno teško proceniti.
"Mogućnost da nezaposleni lekar unapredi svoje znanje i obrazovanje je, kroz izmene Zakona, predviđena, a efekti ovakvog zakonskog rešenja biće vidljivi u narednom periodu. Zadržati mlade lekare u Srbiji i smanjiti broj deficitarnih grana medicine su dva samostalna procesa, koja imaju određene dodirne tačke, ali ih ne možemo posmatrati kao jedno pitanje. Zadržati mlade lekare, a i mlade ljude generalno, u Srbiji je problem čije rešenje je, pre svega, u porastu nacionalne ekonomije i povećanju kvaliteta života, a to je proces na koji utiče mnogo više faktora i koji traži rešavanje mnogih problema u kojima se Srbija nalazi, pored problema volonterskih specijalizacija", smatraju u Komori.
U ovoj organizaciji lekara vide dva rešenja za problem deficitarnih grana - 'uvozom' gotovog kadra iz inostranstva, ili omogućavanjem jednostavnijeg i jeftinijeg specijaliziranja za lekare koji su državljani Srbije.
"Republika Srbija se, strateški, opredelila za drugu opciju, a efekti će se pokazati u narednom periodu. Podsećamo da su prve volonterske specijalizacije odobrene početkom 2015. godine a da, prosečno, specijalističke studije traju četiri godine", zaključuju u Komori lekara.
Srbija se, tvrdi Dunja Civrić, ipak svega dobrog odrekla, jer je uprava neverovatno administrativno kontrolisana i u ovom trenutku nije u stanju da sagleda svoje stvarne potrebe sa zakonima.
"To poprilično dugo traje i mi imamo ozbiljan problem. Imamo toliko negativnih zakonskih rešenja i pitanje je vremena kada će naš sistem postati potpuno truo", mišljenja je predsednica sindikata.
U međuvremenu, u novosadskom porodilištu epidural dobijaju samo porodilje kojima je termin u vreme rada anesteziologa, dok se manje srećne buduće majke porađaju bez anestezije. Naime, u Betaniji radi 10 anesteziologa, a dnevno se porodi i do 30 žena.
.jpg "Balint Juhas kandidat za predsednika Skupštine Vojvodine")
.jpg "GSP kupuje dodatnih 35.000 elektronskih karata")
.jpg "Novosađani među onima koji su najviše štedeli struju u martu")
.jpg "INFOGRAFIKA: Usporen rast broja birača u Novom Sadu - koliko ih ima?")
.jpg "Objavljen oglas za zakup poslovnih prostora na Štrandu, licitacija će biti 29. aprila")
Komentari 31
pc
Mi smo svoju specijalizaciju sami platili a uz to radili da imamo da je platimo. Jedno radno vreme za platu a drugo na specijalizaciji. Eto, ima nas i takvih koji radimo i koji se dalje školujemo. Mislim da je fora samo u tome što nemamo političku zaleđinu i što nismo članovi biblioteke (Radovan 3).
Najgore je što hoće da te oteraju jer nisi "njihov" i sa posla i sa specijalizacije. Ko nije doživeo ne može ni da veruje.
Hvala na razumevanju i vama i sutra onima koji dođu na pregled.
Jelisaveta
SAMO VAS GLEDAMO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar