Sutra u Areni premijera dokumentarnog filma "Enkel", specijalni gost unuk Rudolfa Hesa

Specijalni gost biće glavni akter filma, Hans Rajner Hes (unuk Rudolfa Hesa koji je bio komandant logora Aušvic), aktivni borac protiv negiranja holokausta, antisemitizma, rasizma i ksenofobije.

Dugometražni dokumentarni film "Enkel" je priča o suočavanju sa najmonstruoznijim zločinom u istoriji čovečanstva - holokaustom, iz ugla unuka komandanta Aušvica Rajnera Hesa i preživele logorašice Eve Mozes Kor, koja ga je 2014. simbolično usvojila kao svog unuka. Njih dvoje su potpisali zavet o zajedničkoj borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu.

SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU i PRAŠTANJE

Rajner Hes je unuk Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, koji je 16. aprila 1947. obešen u Aušvicu za ubistvo dva i po miliona Jevreja. Rudolf Hes je u Aušvicu organizovao industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komorama i krematorijumima, u okviru nacističkog projekta "konačno rešenje", a u proleće 1944, za 56 dana ubija 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Mađarske.

Kao komandant Aušvica, Rudolf je sa porodicom živeo u vili, pored logora, tako da su se Rajnerov otac Hans Jurgen i njegove tri sestre i brat, igrali u dvorištu kuće, na samo 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivani ljudi. Rajner Hes, unuk masovnog ubice, zapravo je tragična ličnost koja se bori sa duhovima prošlosti, kako bi zaštitio sopstvenu decu i unuke od mračnog porodičnog nasleđa.

"Rajner je sa 15 godina pobegao od kuće, a sa 39 je doživeo težak srčani udar, koji je jedva preživeo. Nakon toga je shvatio da je u njegovom životu najveća težina dedino nasleđe, odnosno zločinačko nasleđe i on je krenuo u aktuelno suočavanje sa zločinima sopstvene porodice, sa Holokaustom. Danas je prilično aktivan borac u borbi protiv negacije Holokausta, rasizma, antisemitizma, ksenofobije uopšte", kaže Reljić za 021.rs.

Čim je izašao u javnost, Rajner je postao najveći neprijatelj i izdajnik svog oca Hansa Jurgena i cele porodice.

Njegov otac, tri tetke i stric, su kao deca, tokom Drugog svetskog rata, "normalno" živeli u vili komandanta logora, na svega 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivane žrtve njihovog oca i Rajnerovog dede. Dvorište vile delio je samo zid logora, u kojem je ubijeno preko milion ljudi.

Sa druge strane zida, Eva Mozes Kor je imala deset godina kada je deportovana u Aušvic i zajedno sa sestrom bliznakinjom Mirjam, bila podvrgnuta nacističkim smrtonosnim laboratorijskim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea. Njih dve su ostale bez roditelja i dve starije sestre, svega pola sata nakon što su sišle iz stočnog vagona na "rampu za selekciju" u Aušvicu.

Posle smrti Mirjam 1993, Eva je javno oprostila doktoru Mengeleu za ono što joj je uradio. Svoj oprost nacistima objašnjava rečima da "ne želi da do kraja života bude žrtva Aušvica". Svoj odnos sa Rajnerom, Eva objašnjava rečima: "Činjenica da je on Hesov unuk, za mene predstavlja sjajnu osvetu! Hes ne može da uživa u svom unuku, ali ja mogu".

Inače, ideja Aleksandra Reljića za "Enkel" rodila se početkom 2015, u vreme 70. godišnjice oslobođenja Aušvica. Tadašnji menadžment RTV-a je prepoznao značaj priče, a angažovana je šestočlana ekipa.

"Verujem da je Enkel jedna izuzetno važna priča, koja u isto vreme govori o suočavanju sa stravičnim zločinima, ali i o praštanju, u pokušaju da se takvi zločini ne ponove u budućnosti. Ovaj film sam posvetio Jevrejima iz Bačke da se ne bi zaboravilo njihovo stradanje. Deset hiljada njih su odavde odvedeni i ubijeni u Aušvicu", kazao je autor filma Aleksandar Reljić.