Ova dva nesrećna slučaja samo su dva u nizu samoubistava počinjenih proteklih meseci u Novom Sadu. Međutim, s obzirom na to da su se ova dva slučaja dogodila u zdravstvenim ustanovama, postavlja se pitanje mera zaštite i nege koju pacijenti dobijaju, a koja može (i ne mora) da utiče na nečiju odluku da počini samoubistvo.
A. I. (56) pacijentkinja Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine počinila je samoubistvo skokom sa drugog sprata zgrade 18. avgusta. Do tragedije je, kažu za 021 u KCV, došlo u jutarnjim satima, a ekipe su odmah počele oživljavanje i preduzele sve moguće mere. Međutim, mogla je samo da se konstatuje smrt.
Ova žena bila je hospitalizovana u uznapredovalom stadijumu maligne bolesti, sa metastazama na mozgu. KCV je, odmah nakon što je pacijentkinja izvršila samoubistvo, otpočeo unutrašnji nadzor.
Već 25. avgusta 70-ogodišnji muškarac ubio se u Institutu za plućne bolesti Vojvodine. I on je, kao i pacijentkinja u KCV, skočio sa drugog sprata zgrade i samo je mogla da se konstatuje smrt.
Da li su ovi slučajevi mogli da budu sprečeni da je obezbeđenje u zdravstvenim ustanovama jače? Najverovatnije da ne. Naime, kako za 021 kaže pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković, da bi svaki pacijent bio u potpunosti osiguran od mogućnosti da će ugrabiti trenutak da sebi naudi, trebalo bi da, u svakom trenutku, po jedna medicinska sestra ili zaposleni bude prisutno, što je nerealno.
"Ovakve situacije često se ne mogu preduprediti. Ono što možemo da uradimo je da u narednom periodu naši zaposleni zdravstveni radnici, a naročito klinički psiholozi, više razgovaraju i rade sa pacijentima sa tercijarnim stadijumima bolesti, što bi bila dobra mera prevencije", poručuje Gojković.
Kada je reč o slučaju koji se dogodio na Klinici za neurologiju KCV, pomoćnica direktora zadužena za zdravstvo dr Edita Stokić kaže za 021 da je unutrašnji nadzor pokazao da nije bilo propusta u radu zaposlenih u Kliničkom centru.
"Ovakva dešavanja nisu karakteristika naše zemlje, niti Kliničkog centra Vojvodine. Oni se beleže u medicinskoj literaturi i u svakodnevnoj kliničkoj praksi, a dešavaju se i u mnogo razvijenijim zdravstvenim sistemima od naših. Kod ovog konkretnog slučaja nije bilo nikakve stručne greške u lečenju pacijentkinje, koja je ipak bila u poodmakloj fazi teške bolesti. Moramo i poštovati njenu volju da vlada sopstvenim životom", poručuje dr Stokić.
Podsetimo, razgovor sa psihologom i dalje je tabu tema u Srbiji. I dok policija ili slučajni prolaznici povremeno uspevaju da spreče samoubistva, nije učinjeno dovoljno da se pruži podrška (naročito mladima) u teškim situacijama. Naprotiv - tabloidna izveštavanja medija o slučajevima samoubistva samo pogoršavaju situaciju i normalizuju ovakve tragedije, a nadležni ne čine ništa da se, kad je već prevencija niska, na tercijarnom nivou učini nešto što bi bilo zaštita na kritičnim mestima u gradu (poput mostova).
Detaljnije o samoubistvima, krivici i odgovornosti za ista čitajte u našem članku
OVDE.
.jpg "Umrla majka osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić")
.jpg "Proglašena lista")
.jpg "Neispravne i uvećane ponude za radove na Avijatičarskom naselju")
.jpg "Narodna stranka: Ovo su tri inicijative koje bi promenile život Novosađana")
.jpg "Izbori u Temerinu: Od četiri liste, dve manjinske - koga će birati građani?")
Komentari 9
NN
Mini
Ako odluku da ne živi sprovede u zdravstvenoj ustanovi, ne razumem zašto bi ustanova za to bila odgovorna. Čak i da se nalazi pod stalnim nadzorom zdravstvenog radnika, pacijent može sebi oduzeti život i u toaletu.
dr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar