SEĆANJE: Slobodan Boba Stojšić

Nepunih godinu dana pre nego što će i zauvek ostaviti praznu svoju stolicu u Radio kafeu, pokrenuo je Novosadsku kulturu sećanja.
 
Ideja mu je bila da se izložbom, mini-koncertom i okupljanjem tog nekog, kako ga je zvao, pristojnog, urbanog novosadskog sveta, oda pošta preminulim lokalnim muzičarima koji su ostavili neizbrisiv trag na novosadskoj i srpskoj muzičkoj sceni. U svom Radio kafeu organizovao je te 2017. i koktel u čast 50 godina rada Želimira Žilnika, organizovao izložbe novosadskih slikara Pavela Popa, Đorđa Beare, Vladimira Labata Rovnjeva, pokrenuo svoj životni multi-kulti projekat "Čuvarkuća", vreme provodio sa slikarima u ateljejima Tvrđave, sve češće se vraćao umetnosti...
 
A počeo je kao muzičar, bubnjar, još u osnovnoj školi.

Najpre u bendu Faber, potom u Porta, Cocasion, Neron, Stone Free, Sing Sing Singers. Pratioci gradske rok scene u tom periodu ističu nezaboravne nastupe Singersa u "Bambusu", malom klubu u Kisačkoj ulici, gde je više ljudi bilo napolju, nego u klubu, pošto nije bilo mesta za sve one koji su želeli da čuju, u jednom momentu, najpopularniji gradski sastav.

"Pitanje čime je to sve Boba utisnuo svoj pečat ovom gradu je jednostavno, ali odgovor nije takav. Bendovi u kojima je nastupao, a posebno Sing Sing Singersi, nagoveštavali su da će jednog dana biti lep broš na dolami Novog Sada", priseća se nekadašnji urednik na Radiju Novi Sad Anđelko Maletić Čupko.

Boba je povremeno nastupao i sa Vojvođanskim bluz bendom, a zaslužan je što danas imamo pesme ovog legendarnog novosadskog sastava na dva samostalna izdanja. Najpre je na izdanju iz 1995. bio muzički urednik, da bi gotovo 10 godina kasnije, kao direktor Radija 021, objavio album "Vreme je za Novi Sad".

U muzici je ostao i kada je prestao da svira organizujući nastupe nekih bendova poput Obojenog programa, Boja, Ateist repa... Upravo će Ateist rep, koji već 30 godina voze svoj "plavi trabant", ispevati i to da je "jedne noći u kafanu ušao Bobe, menadžer što talente uzima na probe".

Postati menadžer rok bendova na početku devedesetih, kada u prvi plan izbija turbo-folkerski šund, što nas prati do danas, nije bio zahvalan posao. Ipak, i to je dokaz da je u zarobljenoj zemlji nastojao da bude onakav kakvim ga je ime odavalo - slobodan. Tokom devedesetih često je organizovao koncerte i manifestacije, a prvi doček Nove godine na Trgu slobode bio je u njegovoj režiji. Bilo je to 1996/97, u vreme protesta protiv režima Slobodana Miloševića.

Nepunih godinu dana posle toga, po rečima Maletića, "dogodilo se nešto što nikada neće biti dovoljno hvaljeno". Boba Stojšić, ne ostavljajući svoju večitu inspiraciju - muziku, uplovljava u medijske vode i postaje prvi direktor Radija 021.

Ideja o osnivanju radio-stanice potekla je od tadašnje gradske vlasti, jer u to vreme Novi Sad - čija se ogromna većina stanovnika izjasnila na izborima 1996. protiv režima i njegovih poslušnika u gradskim strukturama - nije imao nijedan medij koji bi istinito i pravovremno građane obaveštavao o onome šta se zaista dešava u radu gradske uprave, javnim preduzećima i drugim institucijama u nadležnosti Grada. Politici, pre svega. Odlučeno je da za medije bude zadužen Duško Bogdanović, poznato novinarsko ime i nestranačka ličnost.

"Tada sam i upoznao Bobu, o kojem sam znao samo da je bio bubnjar i da nikada nije imao bilo kakve veze sa medijima i novinarstvom. Komunikacija je krenula prilično grbavo. Ali iz susreta u susret, uz uspešnost zajedničkih akcija, sve boljeg programa, naši odnosi su postajali samo bliskiji. Radio je, zahvaljujući odličnoj, uglavnom mladoj novinarskoj ekipi i dobrom uređivačkom konceptu, zasnovanom na objektivnom, pravovremenom i zanatski perfektnom izveštavanju, sticao sve više slušalaca, raznih političkih preferencija, i već sa šest meseci postao, neprikosnovano, najslušanija radio stanica u Gradu. Ritam je davao Boba Stojšić. Letvica kvaliteta i profesionalnosti je podignuta vrlo visoko, pa je konkurencija mogla samo da protrči ispod nje, nikako da je preskoči, još manje da je zaskoči", priseća se Bogdanović.
 
Te prve godine bile su izuzetno burne. Program je tri puta bio nasilno prekidan, oduzet je i nikad vraćen predajnik, a brzo je usledio i najdramatičniji događaj u kratkoj istoriji radija. Šestog aprila 2000-te u požaru na Radničkom univerzitetu potpuno su izgoreli prostor i kompletna oprema.

 
"Danas je teško novim menadžerima objasniti kako je u vreme devedesetih bilo moguće raditi u isto vreme kao osnivač, direktor, glodur, šef marketinga, PR, društveni aktivista, pokretač i vođa. Sve to je bio Boba i u tome je bio veoma uspešan. Sve te poslove radio je bez kuknjave, plemenito i sa uljudnošću, šireći pristojnost kao model ponašanja koji je gotovo zaboravljen. 021 je gradio kao snažan sistem i iskovao puno sreće za mnogo ljudi", priseća se Veran Matić, nekadašnji glavni urednik RTV B92.
 
Nakon požara na Radničkom univerzitetu i pred događaje koji će uslediti iste te godine petog oktobra Novosađane je sa frekvencije 92,2 MHZ uveseljavao radijski dvojac poznatiji pod firmom "Talk show Braća Butkaj". Boba, Srđan Spasojević i Vladimir Marko smišljaju koncept nove, pokazaće se hit satirične emisije. Kako se priseća Vladimir Marko, bila je to atmosfera opšte malodušnosti.

"Svi poplašeni i pokunjeni, opozicija razjedinjena i bez šanse, režim je u euforičnom pobedničkom svetlu posle bombardovanja i potpisane kapitulacije apsolutno sve držao pod kontrolom u atmosferi pretnji i neprijatelja sa svih strana. Mediji oprezni, mere svaku reč. Narod potišten i gologuz. U Novom Sadu, ponton-atmosfera".

Ipak, braća Butkaj (Srđan Spasojević i Vladimir Marko) sa Bobom odlučuju da nova emisija ne bude nikakva kuknjava i sa negativnim vibracijama. Odlučeno je da to bude "patriotski" program, parodija na razgovore kojima su obilovali režimski mediji - voditelj uvlakač i "stručnjak" lojalan vlasti, koji "kao" ima distancu, pa malo "kritički rezervisano" brani istu tu vlast, nemušto, konfuzno i providno.

"Kako smo se utrkivali sa patriotskim inicijativama, Boba je, kao glavni i odgovorni urednik, stalno mahao glavom i kukao da će ga uhapsiti. A opet se i sam hvatao za glavu i smejao apsurdnosti slučaja. Mislim da je uživao u situaciji. A situacija je bila za režim skroz osetljiva i nezahvalna - da neko ozbiljno shvati i zabranjuje glupost na radiju, samo bi pokazao totalnu nemoć. S druge strane, zabrana ne bi bila ni umesna, jer se u emisiji zapravo grčevito "brani režim". Tako u krug - svi se smeju načinu na koji ga branimo, a polako, na isti način, i sami se otvoreno podsmevaju i pohvalno mu se zapravo rugaju", prepričava Marko.

Jedna od emisija ostala je vanvremenska, epizoda "Faraon" - o Ljubimiru Živkoviću, zvanom Bombon, liku koji u svom programu ima jedino borbu za neograničenu vlast, gradnju piramide kao osnovu narodne sabornosti i "kastracioni zavet" kojim izaziva na megdan izborne rivale. Lik se, na kraju emisije, sprema da disko-kuglom sa suprugom emituje podsticajne predizborne signale po celoj Srbiji, kao sublimaciju kulture negovanja obmane na političkoj sceni.

"Posle te emisije Boba nam je pričao kako je nekim poslom bio u Udruženju estradnih umetnika. A tamo je bilo zanimljivog sveta. Kada su ga pitali kako stoje stvari sa radijom, rekao im je da počinje novi posao sa disko kuglama i da to strašno ide i da sada ima takvih što mogu da emituju signal na daljinu, pa da nekako utiču na promenu ljudske volje", kaže Marko.

Boba Stojšić je tih dana pokrenuo još jednu radio stanicu - Multiradio, na jezicima manjinskih zajednica Vojvodine. Kako je govorio, nije više mogao da gleda svu bezličnost i anemičnost koja je stizala sa programa manjinskih redakcija RTV-a.
 
"Boba nam nikad nije govorio šta i kako da radimo, već nas je uvek hrabrio govoreći nam da se ne bojimo i da stalno budemo kritični. Tada je bilo malo ljudi koji su hteli da pomognu novinare manjinskih zajednica. On nije bio filozof multikulturalizma, već je istinski verovao u sve što je pokrenuo. Otvorio nam je prostor za rad, znajući da smo zajedno snažniji, a mi se uz njega nismo nikog bojali jer nam je uvek držao leđa", priseća se Đerđ Horvat, prvi urednik programa na mađarskom.

Boba Stojšić će kasnije postati i predsednik ANEM-a, ali i ostati dosledan realizaciji svojih jedinstvenih zamisli koje su odražavale njegov duh, pre svega putem radijskih talasa i u prostorijama Radio kafea - Cirkus Morona, Radio Apatije i Radio Euforija, Dani Novog Sada u Novom Sadu… Na posletku započeo je i poslednji veliki projekat, Novosadsku kulturu sećanja, čiji je i sam postao večni učesnik.