Još uvek "sveža" monografija, tek što je izašla iz štamparije već je predstavljena publici. Na monografiji poznatog sedamdesetogodišnjeg novosadskog umetnika, koji je dobar deo svog radnog veka proveo u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi, radili su Sava Stepanov i Vladimir Valenćik.
Kroz ovo kapitalno delo, koje je izdato uz podršku Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, predstavljen je umetnički opus Popa. Tu su njegovi rani radovi, kao i ciklusi i faze "bratislavskog studenta" i učenika slavnog Brunovskog.
Sava Stepanov se prisetio da se Pop u kulturnom životu nekadašnje Jugoslavije pojavljuje kao predstavnik figurativne umetnosti sedamdesetih godina, dodajući da je Pop "umetnik kontinuiteta".
"Pop je umetnik koji je iz ciklusa u ciklus stalno razvijao svoju umetničku ideju, izražavao se i kao grafičar i kao izvanredan crtač, jedan od onih koji su dostigli veoma visoke domete kao crtač, a bavio se i slikarstvom. Ono što je karakteristika njegove umetnosti jeste to da je on umetnik tipičnog postmodernističkog senzibiliteta. Njegov umetnički opus je posvećen jednom živom dijalogu sa istorijom umetnosti, sa umetnicima iz prošlosti, sa njihovim idejama, slikama, radovima. Dakle to je jedan od onih umetnika koji je u nesigurnim, kriznim vremenima, u kakvim mi živimo, tražio čvrste oslonce za svoju umetnost u proverenim vrednostima koje su osvedočene u istoriji umetnosti", poručuje Stepanov.
Stepanov i Valenćik su, kroz rad na monografiji, nastojali da zabeleže upravo taj kontinuitet koji karakteriše Popa, ali i da prikažu sve ono što je važno u njegovoj umetnosti.
Knjiga ima 224 strane, a osim analitičkog teksta Stepanova, te predgovora Valenćika, u njoj se nalaze i reprodukcije dela koje je Pop uradio u poslednjih 50 godina. Tako je najstarija grafika ona iz 1967. godine, koja je nastala pre početka Popovih studija u Bratislavi.
"Prvi deo monografije su reprodukcije njegovih grafika, naročito bakropisa, duboke štampe. Posle faze grafike, hronološki sledimo stvaralaštvo umetnika i tu se nalazi jedan izuzetno zanimljiv ciklus crteža neobičnog formata, koji ima 22 crteža i nastao je početkom devedesetih godina. Taj ciklus Pop je nazvao po Gojinim slikama - 'Strahote rata'. Svi ovi crteži su nastali takođe tim virtuoznim crtačkim rukopisom. Prvi put se u monografiji pojavljuju i akvareli koje Pavel Pop nije nikada izlagao. Onda dolazi ciklus apstraktnih slika većih formata i na kraju ciklus slika koje su posvećene najvećim likovnim umetnicima", objašnjava Valenćik.
Upravo o užasima rata pričao je Pop u razgovoru za 021.rs prilikom organizovanja njegove izložbe "U čast velikih majstora" u Radio kafeu 2015. godine. Kako je rekao tada, nije slikao salaše niti kućice cveća, iako se to devedesetih prodavalo. Slikao je ono što se dešavalo oko njega - građanski rat i ljudska patnja, koja ne poznaje podelu na "naše i njihove".
"Rat nam uvek visi nad glavom, možda konkretno ne postoji, ali tinja. Pogledajte samo medije i šta se događa u svetu. Rat uvek postoji, ponekad je eksplicitan, a ponekad je u nama", kazao je tada Pop.
On se tom prilikom osvrnuo i na današnju umetnost, napomenuvši da je umetnost traganje, najčešće za istinom. Kako je u današnjem svetskom "melting pot-u" velikih reči bez imalo odgovornosti prva na udaru istina, tako je i umetnost sve ređa.
"To se primeti po bijenalima i likovnim kolonijama. Danas na Bijenale u Veneciji dolaze smećari i nose ono što je izloženo, a to nije umetnost. Na likovnim kolonijama je postalo normalno da dođete na dva dana, pojedete gulaš i ostavite sliku. To je opis slikarstva danas", zaključio je Pop za 021.rs.
.jpg "Licitacija za zakup poslovnih prostora na Štrandu 29. aprila")
.jpg "Bravo i Građanska Vojvodina: Dijana Hrkalović pokrenula kampanju protiv Brajana Brkovića")
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
Komentari 5
ns
Minja
Juliška
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar