Ona je apsolventkinja multimedijalne režije na AU u Novom Sadu, u klasi profesora Aleksandra Davića, bavi se performativnim didžejingom, ne pušta, dakle, samo muziku, već joj priključuje autentičnu naraciju. I pisanje joj odlično ide, trenutno je opseda poezija u kadrovima. Zbog toga svakodnevno ispisuje dnevnik, pisanje svodi na tridesetak kadrova, odnosno događaja/situacija/emocija koje su joj obeležile dan. Pomalo preverovski, samo slike, ništa priča.
O Milani Nikić je reč, mladoj sineastkinji, koja je nakon snimanja svog filma "Bajka sa jezera Komo" sletela drito na portal 021.rs. Govorila je najpre o tome kako se obrela na Komu...
"Koleginica sa klase Dušanka Belada pozvala me jednog dana i pitala, da li bih za desetak dana sa njom išla na jezero Komo, da u okviru tamošnjeg Komo film festivala budemo deo njihovog Komo Film Lejkersi projekta. Naravno da se takva ponuda ne odbija: sve plaćeno, trebalo je samo za sedam dana da napravimo film. Jedini uslov bio je da nemamo ništa unapred pripremljeno. Mi smo se toga, ispostavilo se po dolasku na Komo, jedini pridržavali. U našoj ekipi bio je još i kolega iz Tuzle, glumac Predrag Zahirović. Dušanka je bila nosilac projekta, a film smo zajedno režirale nas dve”, priča temperamentno ova mlada rediteljka.
(Privatna arhiva)
"O Komu sam znala jedino iz istoimenog romana Srđana Valjarevića. To je knjiga koju jako volim, koja je na mene veoma uticala, bitno odredila moje odrastanje. Odlazimo, dakle, na Komo Lejkersi takmičenje, jedan od programa festivala koji se bavi promocijom rada mladih i perspektivnih filmskih radnika u Evropi. Njihov koncept je da ugoste sedam ekipa od po tri člana. Ekipe dolaze istog dana na Komo, bivaju smeštene u kućama u različitim distrihtima. Svaka ekipa dobija mapu, u okviru koje mora da snimi film. Došli smo bez koncepta, jer se to i tražilo i prepustili se čarima tog mesta. Tako je nastala "Bajka o jezeru Komo", priča koja ima jasan narativ, linearan po strukturi i načinu snimanja.
Komo u priči - mesto je u kojem kruže glasine da se ispunjavaju želje, da magija živi. Federiko, glavni lik, verovao je u magiju kao dete ali je počeo da je gubi. Odlazi na Komo, tamo upoznaje vilu iz jezera... Tako počinje priča čija je poenta da ljudi shvate da je magija u njima, u njihovom ritmu, čulima, osećaju sveta a ne u ispunjavanju svih mogućih želja."
(Privatna arhiva)
Film "Bajka o jezeru Komo", koji se može videti
OVDE, prikazan je na samom festivalu, a smeše mu se još neki. U međuvremenu, Milana Nikić završava svoj diplomski film, prvi igrani.
"Muva bez glave" se zove, za njega je sama pisala scenario. Snimanje filma podržao je Filmski centar Srbije i trebalo bi u septembru da bude gotov:
"Snimali smo ga u supermarketu u Beočinu, dronom. Film je kritika potrošačkog društva, ceo je sniman iz perspektive jedne muve. Muva iz mog filma ima moć da ulazi u glave svih ljudi koji kupuju i mi tako vidimo njihovu percepciju sveta kupovine. U filmu igra Vlasta Velisavljević, bila mi je izuzetna čast da radim sa njim, neverovatno da čovek sa 90 godina ima takvu energiju i strast, da je agilan i vitalan, spreman za rad, ima odličan smisao za humor, suštinski je oplemenio snimanje ovog filma. Uz njega igraju još: Milica Grujičić i Alisa Lacko iz SNP-a, Silvija Križan iz Novosadskog pozorišta, koja je za mene bila jedno od najvećih otkrovenja tokom ovog snimanja, potom Jelena Đulvezan Milković, Aleksandar Milković i Jovan Živanović, Mladen Vuković, Isidora Vlček, Ana Rudakijević, Rade Maričić, Milica Pajčin, igra i dečak Đorđe Dalipović, te Suzana Zlatanović, poznatija kao Luna Lu, izvanredan urbani lik ove zemlje."
Na propitivanje otkud toliko entuzijazma i pozitivnosti u njoj, Milana kaže da je to možda dodatno zato što je na Komu "promenila krv", ali da je i po prirodi takva, ne voli kukanje, ni hejterski stav u životu koji u našoj zemlji postoji, neka vrsta mantre da je sve loše i izgovora da zbog toga ništa ne vredi početi, ni probati:
"Imam veliki žar za životom, znam tačno koje ga stvari u meni izazivaju i trudim se da ga negujem, nezavisno od mesta na kojem se nalazim. Uvek idem za stvarima koje bude taj žar iznova. Istina je da živimo u, možda ne toliko hejterskoj, koliko maloj sredini koja a priori odbija sve što je novo, umesto da prvo razmisli, da li je to dobro ili loše. Treba imati jako veliku unutašnju snagu I želju da slediš I kreiraš neke nove sadržaje, moraš da imaš i snagu da podneseš tu drugu stranu sredine koja te neće razumeti, možda čak omalovažavati, smatrati čudakom ili ludom osobom. Mene održava rad, mnogo volim svoj posao, svesna sam da sam na početku, da ne znam mnogo toga, ali trudim se da svakog dana dođem do nečeg novog, nekog novog čoveka, da se prepustim nekom novom uticaju, da vidim šta će mi on dati u toj korelaciji."
I na kraju pitanje: koliko je Novi Sad dobra geografija za mlade umetnike?
"Volim kako protiče vreme u Novom Sadu, teče na najčudniji način, drugačije nego u Beogradu koji ima sasvim drugi vajb. Što se tiče kulturne scene i filmskog posla, poznato je da se u Novom Sadu vrlo retko snimaju filmovi, Pokrajina ne izdvaja novac, ne postoji konkurs za finansiranje filmova, možda tek jedan, što je nedopustivo malo u odnosu na broj ljudi koji se filmom ovde bave. Imala sam i neka iskustva sa ljudima iz Evropske prestonice kulture, neki moji projekti bili su deo aplikacionog formulara... Mislim da oni nisu dovoljno otvoreni za kompromise i stvarno sagledavanje onoga što je mladima u ovom gradu potrebno, već da imaju unapred zamišljenu formu. S druge strane, Novi Sad pruža mnogo mogućnosti, inspirativan je i, duboko sam ubeđena, slobodan grad, u kojem je moguća sloboda umetničkog govora.
(Privatna arhiva)
Poslednjih godina imao je i zanimljivu andergraund scenu, a to je polje u kojem sam se ja kretala. Bila je to Kineska četvrt, ona je imala pravu energiju novosadskog kulturnog podzemlja, onog pankerskog, u smislu istinitosti i autentičnosti koje su potrebne da bi se kultura razvijala na pravim temeljima. Gašenjem Kineske četvrti ugasilo se dosta te energije, ali je ostala Tvrđava kao drugi dobar izvor kreativosti. Kulturnog sadržaja je, doduše, sve više u gradu, agilne su nevladine organizacije, mladi se sami udružuju, sve je vidljivije preko društvenih mreža..."
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Javni čas danas kod spomenika")
.jpg "Toranj sa satom na Petrovaradinskoj tvrđavi oštećen u olujama: Sledi obnova simbola Novog Sada")
Komentari 1
Jednostavno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar