Menu 021

FOTO: Nadzornici odobrili bušenje mermera na zgradi Banovine zbog postavljanja skele

Određeni radovi u okviru obnove fasade zgrade Pokrajinske vlade - Banovine, zabrinuli su deo javnosti, pre svega zbog bušenja dragocenog bračkog mermera radi postavljanja skela.
Novi Sad 15.08.2019. | 14:05 > 09:54
Piše: Gorica Nikolin
 
Takođe, Radio 021 došao je u posed nekoliko snimaka koji prikazuju popunjavanje oštećenja na fasadi na ulazu iz posuda u kojima se drže vodene boje, što je navelo na sumnju da su u sanaciji, umesto propisanog i namenskog materijala, koriste upravo vodene boje.
 
Pokrajinska vlada odlučila je da ove godine sanira fasadu Pokrajinske vlade i Skupštine Vojvodine, te je preko javne nabavke izabrala firmu "ALP Inženjering", čija je ponuda vredna 27.604.288 dinara prihvaćena.
 
Konkursnom dokumentacijom je predviđeno čišćenje tj. pranje fasade, kao i reparacija oštećenih i nedostajućih delova kamena. 
 
U delu pripremnih radova na sanaciji, naglašava se da "učvršćenje skele za objekat sa spoljne strane za kamenu fasadu nije dozvoljeno", a uslovima je naglašeno da se čišćenje izvodi specijalnim, a odgovarajućim sredstvom, po proceni stručnjaka.
 
Reparacija nedostajućih delova kamena i popunjavanje većih pukotina podrazumeva vajarsku popravku i reparaciju nedostajućih delova kamena sredstvom za popunjavanje, a nestručno (ranije) reparirane delove trebalo je odstraniti i popuniti cementom/betonom i adekvatno obraditi.
 
Predviđeno je i saniranje pukotine na fasadnim pločama ubrizgavanjem sredstva za konsolidaciju, te fugovanje kamenih ploča vodootpornom fug masom u boji kamena na mestima gde materijal nedostaje ili je ispao u toku čišćenja.
 
"Svi ponuđeni radovi moraju se odraditi stručno i kvalitetno, na način i u rokovima koji su određeni ugovorom, a u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, podzakonskim aktima, standardima i normativima koji se odnose na predmetne radove. U slučaju zapisnički utvrđenih nedostataka u kvalitetu i očiglednih grešaka, dobavljač mora iste otkloniti u roku od 10 dana od dana sačinjavanja zapisnika o reklamaciji", navodi se u dokumentaciji, uz napomenu da se na radove daje garancija. 
 
Stručni nadzor nad radovima sprovodi Zavod za zaštitu spomenika kulture.
 
Snimak do kog je došao 021 pokazuje radnicu koja četkicom prelazi preko fasade, a ispred nje je pakovanje nalik onome u kojem se nalaze vodene boje. To je navelo na sumnju da se u saniranju koriste neadekvatna sredstva, vrednosti i kvaliteta daleko ispod normi za ovakve radove i ovako kvalitetnu površinu.
 
Skrinšotovi i fotografije koje su dostavljene našoj redakciji
 
Takođe, fotografije ustupljene našoj redakciji, napravljene u toku izvođenja radova, pokazuju da su radnici izbušili dalmatinski mermer kako bi postavili skele, što je navelo na sumnju da se uništava fasada.
 
 
Kompleks Banovine je, inače, zaštićeni spomenik kulture u Novom Sadu, kao objekat od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.
 
Na pitanje 021 da li je, pre svega, došlo do narušavanja stanja mermera usled bušenja fasade, kao i da li je u sanaciji zaista korišćena vodena boja, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da to nije slučaj. Kako dodaju, radovi se izvode prema elaboratu koji je izradio Tehnološki fakultet, a nadzor nad radovima je trostruk - stručni, konzervatorski i nadzor laboratorije za ispitivanje materijala.
 
"Odmah prilikom uvođenja izvođača u posao, postavio se problem učvršćivanja skele, jer ukoliko se skela ne učvrsti i veže za objekat sa spoljne strane, skela se mora utezati kroz prozore objekta, a to opet nije moguće zbog toga što je predviđeno pranje fasade paročistačem, pri čemu se formira velika količina vode koja bi ulazila u prostorije, te svi prozori moraju biti dobro zatvoreni i zaštićeni PVC folijom (kako je i urađeno). Uz saglasnost sva tri nadzora, dogovoreno je da se učvršćivanje i vezivanje skele za objekat vrši sa spoljne strane, što je moguće tanjim čeličnim ankerima, a zaptivanje mesta ankerisanja nakon uklanjanja skele vršiće se materijalima koji su inače predviđeni za sanaciju oštećenja na kamenim pločama, prema elaboratu, proizvođača 'Remers', koji je na licu mesta toniran prema boji kamena ('Remersovi' agregati i veziva tonirani određenim odnosom žutog i belog mermernog brašna)", navodi za 021 arhitekta konzervator Tatjana Zagoričnik, viša stručna saradnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
 
Kako dodaje, ova odluka je i upisana u građevinski dnevnik i overio ga je nadzor.
 
Kada je reč o sumnji na upotrebu vodenih boja, Zagoričnik kaže da su zapravo korišćeni pigmenti, koji su samo mešani u posudama za vodene boje.
 
"Dva kamena bloka na samom službenom ulazu u zgradu Vlade, levo i desno, su bila posebno oštećena, te je reparacija morala biti odrađena celom površinom ta dva kamena bloka istim Remersovim materijalom koji je već naveden, a toniranja su izvršena zemljanim pigmentima uz dodatak akrilnog veziva. Posude u kojima konzervatori vrše mešanje zemljanih pigmenata nikako ne govore o vrsti materijala", navodi Zagoričnik za 021.
 
Donka Stančić: Krenuli u saniranje, a napravili trajnu štetu na mermeru
 
Prema mišljenju novosadske istoričarke umetnosti i dugogodišnje direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Donke Stančić, ovde je reč o "najsurovijem načinu da se devastira fasada" ovakvog objekta.
 
"Licemerje je kad u okviru ovakvog projekta, koji se naziva obnovom fasade i koji se finansira iz budžeta, bušiš mermer na bezbroj mesta kako bi učvrstio skelu i time fasadu trajno devastiraš. Postavljanje ovako velike skele je stvar inženjerske struke, postoje velika iskustva na tom planu. Pitanje je da li bi izvođači isto tako radili i prilikom obnove, na primer, monumentalnih hramova? Brašovanova Banovina je toliko značajan objekat da je ceo posao  morala da prati komisija vrhunskih eksperata, o čemu je morao da misli menadžment Zavoda. U današnje vreme postoje tehnike i metode kako da uradiš dobar projekat skele, a da se izbegne njeno bilo kakvo vešanje na zidno platno, a ne daj bože i bušenje kamena. Ovo je bio poslednji način koji je trebalo primeniti. Skela, ukoliko je dobro isprojektovana, može da se osloni na tlo i fiksira negde pri krovu. Bušenje fasade na ovakav način je skandalozno", naglašava naša sagovornica, autorka knjige "Banovina" upravo o ovom pokrajinskom kompleksu.
 
Kako dodaje, ono što Zavod sada opisuje kao "tanji čelični anker" je sramotno.
 
"Oni ubacuju tonirani, mleveni mermer u pukotine. Postoji opasnost da, kada prođe neko vreme, te tačkice promene boju i cela Banovina bude istačkana, što je moja vrlo realna pretpostavka. Decidirano je Zavod morao da naglasi da na fasadi ništa ne sme da se pomera i devastira, a ovo je obnova fasade sa pranjem koje se pretvorila u devastaciju", naglašava naša sagovornica.
 
I ono što je sada najbitnije, zaključuje Donka Stančić, radove bi trebalo zaustaviti i krenuti u novi postupak, dok još nije sve do kraja uništeno.
 
Podsetimo da će uslediti radovi na sanaciji i zgrade Skupštine Vojvodine, po završetku radova na Banovini.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Био, видео....
    17.08.2019 12:55
    Непорављива штета
    Паметњаковић, коме је пало на памет да буши фасадне мермерне плоче скеле ради, је начинио непоправљиву штету...
    Због чишћења мермера, избушили тај исти мермер?!?
    Хоризонтално, на сваке две ширине скеле (на осам метара) је по једна рупа у мермеру!
    То су стотине рупа....

    Срамота ме је као Србина, шта ове штеточине раде под влашћу странке, која у своме имену има префикс - српска!
  • Pokojni Čika Franja
    16.08.2019 23:14
    vodene boje
    Nemam reči...
  • Edi Popovic
    16.08.2019 19:10
    Opatijska ulica 43, Novi Sad
    I Egipcani su znali napraviti podupirac u trokut a nisu busili piramide. Sramota. Ovom ko je to odobrio zatvor i da plati svu stetu. Jer nikad vise nemoze biti kamen zamenjen kao originalni kad je montiran. Nikad. Da potrefe nijansu nema sanse.
    Koja sramota ja bi sve radove prekinuo i dao nekom drugom. Odmah.
  • Komifo
    16.08.2019 12:47
    Kako vas nije sramota...

    Kako tebe nije sramota da trošiš vazduh?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest