Menu 021

Sve više obolelih od astme u Vojvodini, pumpica većini jedini lek

Broj obolelih od astme u Vojvodini iz godine u godinu raste, čemu pomaže i kvalitet vazduha u Novom Sadu.
Novi Sad 19.08.2019. | 15:26 > 16:13
Sve više obolelih od astme u Vojvodini, pumpica većini jedini lek
Foto: Pixabay
Prisutne čestice prašine, čađi i drugih zagađujućih materija na dnevnom nivou ne prelaze dozvoljene količine, ali je situacija zabrinjavajuća, kada se pogledaju godišnje statistike emitovanja zagađujućih materija i redovi za preglede u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.
 
Naime, oboleli od astme u Vojvodini osuđeni su na dolazak u ustanovu tercijarne zdravstvene zaštite i za najmanji pregled, što otežava i njihov život, ali i rad lekara zaposlenih u institutu. 
 
Astma je hronična upalna bolest disajnih puteva i jedna od najčešćih hroničnih bolesti u svetu. Karakteriše je suženje disajnih puteva usled prolaska zagađujućih materija, mada je izazivaju i genetski faktori. Normalan život sa astmom je moguć - ukoliko je ona kontrolisana, ali sagovornici 021 kažu da je svest pacijenata na vrlo niskom nivou, što dovodi do čestih epizoda sa napadima koji se samo saniraju korišćenjem pumpica.
 
Kako se dolazi do dijagnoze?
 
Kako za 021 navodi rukovodilac Odeljenja za astmu na Institutu za plućne bolesti Vojvodine prof. dr sc med Biljana Zvezdin, broj obolelih od astme raste kod nas, ali i u celom svetu, pa i u razvijenijim delovima. Tipični simptomi bolesti su osećaj otežanog disanja, tištanja i sviranja u predelu grudnog koša, kao i suvi kašalj, sve što pacijenti opisuju kao tegobu. 
 
"Zbog takvih simptoma, na građanima je da se prvo obrate izabranom lekaru i dobiju uput za specijalistu plućnih bolesti pod sumnjom da imaju astmu. Od pacijenta se u institutu vrlo detaljno uzimaju sve potrebne informacije o vrsti simptoma, ličnim navikama, zanimanju, o porodici, istoriji bolesti, a sprovodi se i dodatno ispitivanje alergijskog statusa jednostavnim kožnim testiranjem. Posle toga je najbitnija spirometrija, bezbolan pregled na osnovu kog mi potvrđujemo suženje disajnih puteva. Najviše vremena se posvećuje edukaciji pacijenta kojem se potvrdi astma jer je jako bitno da ona zna pravilno da koristi lekove, kako one koji su namenjeni za 'duže staze', tako i pumpice za brzo oslobađanje", pojašnjava dr Zvezdin za 021.
 
Osnovni lekovi u lečenju astme su kortikosteroidi, antiupalni lekovi koji se udišu, ali su tu i bronhodilatatori. Koji lek će biti pripisan pacijentu zavisi isključivo od procene lekara i on se mora uzimati redovno kako bi astma bila pod kontrolom. Kako napominje dr Zvezdin, u Srbiji pacijenti nemaju razvijenu naviku redovnog uzimanja terapija, što dovodi do mnogo težih posledica i napretka oboljenja, pa i mnogo gorih epizoda sužavanja disajnih puteva. Krajnji ishod može da bude i fatalan.
 
"Došlo je do pomaka u tretiranju astme, pa se tako kod nas u ustanovi, među prvima u Srbiji, uvela biološka terapija lekovima koji deluju na antitela. Uspeh je već vrlo uočljiv i za godinu dana primene vidimo zadovoljstvo pacijenata, a i mi smo zadovoljni", napominje naša sagovornica.
 
 
Pušenje kao jedan od najopasnijih faktora rizika
 
Iako nauka još uvek nije precizno definisala zbog čega nastaje astma, poznato je šta je izaziva. Kako za 021 pojašnjava dr sci med. Mirjana Jovančević Drvenica sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine, u Vojvodini smo okruženi faktorima rizika jer naše područje nije dovoljno ventilisano i čestice ne odlazer, već lete, spuštaju se na zemlju i prave problem onima koji su osetljivi. 
 
"Napredak civilizacije je doveo do značajnih izmena i u smislu ekoloških osobina planete koju ne čuvamo dovoljno. Izmenio se i način života - malo fizičke aktivnosti, sedentarni način života, loš način ishrane, zloupotreba antibiotika i, naravno, pušenje, drastično utiču na naše zdravlje i utiču na pojavu astme. Pušenje je posebno opasna stvar, naročito u trudnoći jer nikotin deluje kao konstrikcija u periodu kada je bebi najpotrebniji kiseonik. Poznato je da su bebe trudnica koje su pušile manje razvijene jer nije dovoljna količina kiseonika, pa ni krvi, doprela do ključnih mesta. Posledice pušenja tokom trudnoće su i druge pojave poput pobačaja", pojašnjava dr Jovančević Drvenica.
 
Ona dodaje da je pumpicom lako i brzo zaustaviti napad, ali to nije rešenje. 
 
"Pacijent uvek sa sobom treba da ima svoju pumpicu, ali treba da prati stanje i spreči pojavu napada redovnim uzimanjem prepisane terapije. Sa svakom promenom na disajnim putevima posledice postaju sve jače, pacijenti završavaju na intubaciji. Nedavno nam je došao pacijent koji je smanjio svoj kapacitet pluća za 50 odsto time što je prenosio seno. To je ozbiljno pogoršanje stanja", navodi naša sagovornica.
 
Najopasnije čestice u vazduhu je često fina prašina prirodnog ili veštačkog porekla. Kako za 021 pojašnjava načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine prof. dr Sanja Bijelović, prašina prirodnog porekla obično je pesak koji je sastavni deo našeg zemljišta, ali se u ovu kategoriju ubraja i prašina koja stiže iz vulkana, uticajem vetrova. Veštačke čestice stvaramo mi.
 
"Najčešće je reč o posledicama sagorevanja goriva i česticama koje se oslobađaju iz auspuha vozila, kao i zimi iz dimnjaka, sagorevanjem materijala za grejanje. Te čestice se ne vide golim okom, ali pojedine za sebe vezuju teže elemente poput štetnih metala i drugih opasnih jedinjenja. Osim čestica, u vazduhu su i gasovi koji se neretko oslobađaju i sa deponija, za koje smo samo mi odgovorni. Ti gasovi direktno ulaze u disajne puteve, potom i u krvne sudove i imaju izuzetno negativne posledice po srce", kaže dr Bijelović za 021.
 
Kako dodaje, zagađenost vazduha u Novom Sadu je umereno, ali postoje načini na koje može da se smanji barem izloženost zagađenjima, kako bi astma bila još bolje kontrolisana.
 
"Prvenstveno je bitno ne kretati se pored velikih saobraćajnica, a naročito ne vežbati pored istih jer više vazduha punog štetnih materija ulazi u naša pluća. Treba pratiti meteorološke prognoze jer povećana vlažnost vazduha znači i veće prisustvo čestica koje padaju na zemlju i među nas. Treba izbegavati mesta na kojima su često alergeni, voziti bicikl umesto automobila i saditi zelenilo, koliko god je to moguće. Briga o otpadu je takođe velika stvar, kao i zaštita na građevinskim radovima, što će sprečiti širenje prašine i gasova svuda oko nas. Kad je reč o odabiru mesta za život, naravno da su zelenije sredine poželjne, ali ako birate stan u zgradi, birajte srednje spratove koji nisu direktno na udaru prašine sa zemlje i vetrova koji ih šire na visinama", savetuje dr Bijelović.
----
Serijal "Moj zdravstveni vodič" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Gradjanin
    20.08.2019 08:33
    Bakar
    Danonocno,celo leto i zimi,nas truje komsija,koji gori bakar (pouzdan izvor informisanja).I to,iz dva tri odzaka,kulja gust,crni dim!Kaže;"Usluzno pecenje"!???!!!!Iz sna nas budi smrad dima,automobili na tom delu moraju zastati,jer ne može videti ništa od dima!
  • bora
    19.08.2019 21:14
    nestrucnost u jp cistoca
    U NS nekada su se redovno prale ulice samim tim i prasine je bilo manje.Sada
    zaposljavanjem partijskih kadrova NS je prasnjiv i lepljiv, nekada sam taj osecaj
    imao kada sam se vracao iz BG.Stanujem u kraju gde ima dosta zelenila ali ujutru
    automobili imaju prst prasine.U slucaju letnje kise ako ste na biciklu i neko
    vas zapljusne vodom ili zgazite u baru mozete slobodno da bacite garderobu
    i obucu,izgledace te kao da ste upali u bure motornog ulja.Ranije automobili
    nisu imali katalizatori pa je vazduh ipak bio cistiji.Ovde se radi o neradu i
    neznanju.Ulice se ne peru,kanalizacija i kontejneri smrde,spratnost zgrada se
    podize u uskim ulicama(kada prolazite kroz Petra Drapsina,Stevana Musica,
    Grbavicu vazduh stoji imate osecaj da ste u kanjonu Morace).
  • Malo mi je reči
    19.08.2019 20:25
    Ni američki poklon, ambrozija, ne pomaže naročito.

    Nema jedinstvenog društvenog odgovora ni udruživanja za istrebljivanje ove napasti.

    Kad treba istrebiti pčele, ptice, zagaditi povrće i žitarice nekim otrovom koji EU ne primenjuje - tu smo prvi.

    Sve što nam se danas događa u životu - zaslužili smo.

    Ako treba da gledamo kako nam se deca guše - gledaćemo.
  • Maki
    19.08.2019 18:42
    Kazniti sve
    Kazniti sve koji uvoze auta i skidaju katalizatore

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest