Naime, Centar za socijalni rad u Novom Sadu, ali i centri u ostatku države, postupa po nalogu Ministarstva za rad koji je pravno sporan akt i direktno krši Konvenciju o pravima deteta, koja zabranjuje odvajanje dece od roditelja u situacijama u kojima roditelji ne eksploatišu i zlostavljaju decu, već su siromašni i nemaju prekopotrebnu podršku socijalnog sistema.
Sporan nalog ministarstva
Dečje prosjačenje u Srbiji je krivično delo i tretira se kao trgovina ljudima, gde se stavlja u isti rang sa seksualnom eksploatacijom i ropstvom. Organizacije civilnog društva koje se bave pravima deteta godinama upozoravaju da se slučajevi moraju gledati vrlo individualno i da deca koja prose često to čine kako bi pomogla svojim roditeljima, te da nema osnova da se uzimaju od roditelja koji su brižni, ali siromašni. To znači da je siromaštvo, zapravo, osnov za oduzimanje deteta, gde država ponovo ne čini dovoljno da se finansijski promeni položaj ovih porodica.
Bitno je napomenuti da je ovde reč i o diskriminaciji jer su ove porodice mahom romske.
Ministarstvo za rad je 2014. godine izdalo svojvrsni nalog svim centrima za socijalni rad u Srbiji, a kojim se "intenziviraju aktivnosti sistema socijalne zaštite u reagovanju na pojavu dece ulice, odnosno nasilja i zloupotrebe dece". Nalogom se svi centri za socijalni rad obavezuju da, u saradnji sa drugim nadležnim organima, u svakom otkrivenom slučaju dečjeg prosjačenja po hitnom postupku dete oduzmu od roditelja, podnesu prijave i pokrenu parnične postupke protiv roditelja.
U nalogu se navode i primeri zbog kojih se reaguje, a to su i pranje vetrobranskih stakala, skupljanje sekundarnih sirovina, pa čak i prodaja cveća na ulici u kasnim večernjim satima.
Zašto je ovaj nalog sporan?
Na pitanje 021 da li se postupa po ovom nalogu, u novosadskom Centru za socijalni rad navode da postupaju kako je ministarstvo naložilo, te da reaguje više sektora, između ostalog i policija. Kako kažu, reč je o organizovanim akcijama u kojima policijski inspektori decu koja prose dovode u Sigurnu kuću, gde o deci brinu voditelji slučaja (stručna lica centra) i tu počinje analiza situacije.
"Voditelj slučaja sprovodi detaljni dijagnostički postupak - razgovor sa detetom, roditeljima, terenske posete, analizu raspoložive dokumentacije i dostavlja nalaz i stručno mišljenje na okolnost zloupotrebe, zlostavljanja i zanemarivanja MUP-u, koji u praksi pokreće krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu. Centar obaveštava Centar za zaštitu od trgovine ljudima da je dete zatečeno u prosjačenju. U saradnji sa nadležnim zdravstvenim i obrazovnim institucijama organizuje se uključivanje deteta u vaspitno-obrazovni proces, kao i provera opšteg zdravstvenog stanja. Dok traje smeštaj deteta u Prihvatilištu sa prihvatnom stanicom, voditelj slučaja iz Centra prati dete i vrši procenu potrebe za smeštajem deteta u srodničku, hraniteljsku porodicu ili ustanovu", navode u Centru za socijalni rad u Novom Sadu.
Kako dodaju, Centar je u obavezi da radi i na rehabilitaciji porodice, bez objašnjenja kako se to zapravo sprovodi.
"Dečije prosjačenje je uvek i bez izuzetka eksploatacija dece i njihovo zlostavljanje i zanemarivanje. Periodično se organizuju sastanci vezani za ovu tematiku kojoj prisustvuju svi akteri multisistemskog tima na nivou grada Novog Sada. Unazad pet godina, Centar i policija postupaju po prijavi dečjeg prosjačenja po definisanoj multisektorskoj proceduri. Prema podacima institucija i nevladinih organizacija, na teritoriji Novog Sada prose deca i odrasli i sa drugih teritorija odnosno gradova, samim tim rešavanje problema zahteva intenzivnu saradnju više gradova radi pružanja podrške deci i sankcionisanja odraslih", kažu u novosadskom Centru za socijalni rad.
Međutim, ceo pristup ovoj temi direktno krši prava deteta i uništava primarnu porodicu, kaže za 021 pravnik i programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 Danilo Ćurčić. On dugo ukazuje na probleme u oblasti prava deteta i, kako kaže, inicijativa upravo pokušava da dobije tačne statističke informacije koliko je dece odvojeno od roditelja od početka primene naloga, po kom osnovu i šta se s tom decom dogodilo. Doći do ovih informacija nije nimalo lako.
"Donedavno smo imali izveštaje Zavoda za socijalnu zaštitu i javne podatke koliko je dece oduzeto od roditelja po ovom osnovu - ali je to uklonjeno kad je Autonomni ženski centar pokušao da utvrdi diskriminaciju na osnovu imovnog stanja, pa više u tim izveštajima ne postoje podaci koliko je dece izmešteno iz porodica. Preliminarni podaci i polazna pretpostavka kažu da je veliki broj dece izmešten iz porodica na osnovu siromaštva i da se ne radi na tome da se ta deca vrate porodicama i finansijski ojačaju, već ta deca polako gube svaki kontakt sa svojim biološkim roditeljima. Jasno je da se zapravo ne radi na jačanju kapaciteta roditelja", smatra Danilo Ćurčić.
Kako kaže, dečje prosjačenje je teška situacija i jeste kršenje prava deteta, ali nužno nije zlostavljanje i zanemarivanje, zbog čega nadležni zapravo doprinose kršenju prava deteta.
"Ta deca često rade tj. prose s roditeljima zbog teškog siromaštva i nemaju pomoć istih tih centara za socijalni rad. Naravno da tu sigurno ima i zlostavljanja i zanemarivanja, ali nisu svi slučajevi takvi. Deca peru šoferšajbne, pevaju i nastupaju na ulici kako bi pomogli roditeljima, ona bivaju prinuđena na to zbog materijalne situacije, iako je sasvim sigurno da deca ne bi trebalo da prose i rade ovakve poslove. Ali činjenica je da se prosjačenje gleda samo kao odgovornost roditelja, a ne odgovornost ustanova socijalne zaštite i države koji su odgovorni da to dete ne živi u ekstremnom siromaštvu. To nam govori da će situacija biti samo još gora i da se deca guraju na marginu bez ikakve podrške njihovim primarnim porodicama", objašnjava naš sagovornik iz A11 i naglašava da je namera države verovatno bila dobra, ali je pristup potpuno pogrešan i to je do sada trebalo shvatiti.
Da li ministarstvo, na čelu sa Zoranom Đorđevićem, pokušava da barem razgovara sa organizacijama? Ćurčić kaže da dijalog faktički ne postoji, već se uporno "protura" nalog za koji resorno ministarstvo nema nikakvu pravnu osnovu.
"Praktikuju se najrepresivnije moguće mere i to najčešće prema romskoj deci. Ako je namera države da spreči dečji rad i radnu eksploataciju, onda bi trebalo da idu od sela do sela i proveravaju kad deca muzu krave, kada vode stoku, rade na poljima - nesumnjivo je da deca to rade, ali se to ne percipira kao dečji rad ili radna ekspolatacija. Bitno je napomenuti da deca bivaju smeštena u hraniteljske porodice koje dobijaju mnogo veću materijalnu pomoć od primarnih porodica, što nije fer jer bi taj novac morao onda da ide matičnim roditeljima, ako već želite da pomognete detetu", naglašava naš pravnik.
Jedino zaista korisno mesto je Svratište
Novosadsko Svratište za decu i omladinu zbrinjava dnevno i više od 50 dece, a cifre će biti značajno veće kako ide zima. Psiholog Miloš Raič jedan je od zaposlenih koji direktno radi sa decom koja, kaže za 021, mahom dolaze sa Kosova i nemaju nikakve papire, a sa roditeljima prose najviše tokom letnjih meseci. Potvrđuje da su ta deca mahom Romi, kao i Albanci, te da su i sami vaspitači, pedagozi i psiholozi dužni da pišu dopise nadležnima i javljaju kad god vide da dete prosi.
"Bez izuzetaka, u Svratištu zbrinjavamo i decu koja nemaju dokumente i često pomažemo njihovim roditeljima da ispune papire, ostvare neka prava, a deci da imaju sva tri obroka, čistu garderobu i redovnu higijenu. Takođe, deca nam se nekad i povere da su trpela nasilje u porodici, što je hitna mera i odmah se alarmira interni tim za nasilje koji dalje reaguje. Isto je i u slučajevima zdravstvenog zanemarivanja. Ova deca kod kuće uglavnom nemaju redovne obroke, nema struje, pa se u svratištu zadovoljavaju ove osnovne potrebe, ali se sprovode i brojne druge aktivnosti, edukativne i zabavne. To je ovoj deci i motivacija da, recimo, idu u školu", priča naš sagovornik iz Svratišta.
Kako kaže, deca uče brojne životne veštine u Svratištu i to je ono što je najbitnije.
"Pomažu nam u serviranju obroka, spremanju dnevnog boravka, odlaze u nabavku u prodavnicu... Kroz igru i rad ih učimo osnovnim životnim veštinama. Sve ovo je moguće i jer su građani vrlo angažovani - donose igračke, hranu i gomilu garderobe svakodnevno, što je ogromna pomoć ovoj deci", navodi Miloš Raič.
Na pitanje - šta bi trebalo promeniti u sistemu socijalne zaštite, on odgovara da je ključ u ranoj intervenciji.
"Trebalo bi odmah registrovati i raditi sa budućim roditeljima koji su u riziku od nekompetentnog roditeljstva, pa čim se zatrudni, odmah krenuti sa edukacijama, na primer. Takođe, Novom Sadu je potrebno još ovakvih svratišta. Bitno je naglasiti da deci koja prose nikad ne treba da dajete novac - time ih samo podstičete, a ako želite da im pomognete, kupite im hranu. Najgora opcija je dati im novac", zaključuje psiholog u Svratištu za decu i omladinu Novog Sada.
------------------------
Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
.jpg "Odlazeći odbornici donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Centar Sremske Kamenice zatvara se za saobraćaj sledeće nedelje, razlog - radovi")
.jpg "Još jedan tmuran dan pred Novosađanima: Sve što treba da znate o četvrtku")
.jpg "Obnavlja se oprema bunara na izvorištu")
.jpg "Da li će odbornici smanjiti plate službenicima: Gradska vlast godinama krši zakon zbog većih zarada")
Komentari 9
Dajana
Marija
@Maja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar