Menu 021

Sve epidemije u istoriji Novog Sada, za kršenje sanitarnih propisa pretila i smrtna kazna

Mada je Novi Sad još 1748. godine angažovao prvog lekara, epidemije su tokom osamnaestog i devetnaestog bile uobičajena pojava. Još su pogubnije bile posledice odsustva higijenskih navika kod većine stanovništva, pa su crevne bolesti i gliste u stolici bile gotovo svakodnevna realnost.
Novi Sad 06.04.2020. | 10:00 > 11:47
Sve epidemije u istoriji Novog Sada, za kršenje sanitarnih propisa pretila i smrtna kazna
Foto: 021.rs

Piše: Živan Lazić

Danas se oduševljavamo dvorcima plemića, feudalaca i prvih kapitalista, ali bili bismo iznenađeni kada bismo znali koliko su i korisnici ovih luksuznih zdanja izostavljali higijenske navike. Kvalitet života bio je na izuzetno niskom nivou širom južne Panonije.

Stalni ratovi i neprekidno smenjivanje vojski ometali su gradnju trajnijih kuća, pa je gro stanovništva živelo u jednosobnim zemunicama ili od pruća pletarama. Obično su u jednoj prostoriji boravili svi članovi porodice i pripadajuća stoka.

Pri tome, prozori nisu imali stakla, a stanovnici nisu imali dovoljno znanja da, kada bi i naišli na kamen ili drvo, izgrade dom od kvalitetnijeg materijala.

Šest nedelja u istoj odeći

Međutim, još je gore što u svakodnevnom životu nisu upražnjavane higijenske navike poput pranja ruku pre i posle jela. Još je nekako bilo u formiranim gradovima, po selima je bilo očajno.

Naši stari nisu se voleli ni umivati, a po šest nedelja išli su obučeni u istu košulju i gaće. Takođe, spavali su u istoj odeći koju su nosili tokom  dana.

Kada se imaju u vidu guste magle, snažni vetrovi, te previše prašine u vazduhu ove ravnice, može se naslutiti koliko su uslovi života bili nezdravi. Možda je ponajgore bilo sa vodom. Lošeg je kvaliteta, a bunari su bili plitki i slabo zaštićeni.

Ne čudi stoga što se rano umiralo. Tako Vasa Stajić piše da je 1782. godine, mada te sezone nije zabeležena nikakva epidemija, rođeno 443, dok je umrlo 679 Novosađana. Procenjuje se da je do osme godine života umiralo najmanje svako drugo rođeno dete.

Straža i kontumac

U takvim uslovima epidemije širom Panonije bile su česte. Ređale su se difterija, boginje, morbile, pegavac (tifus), malarija, skorbut, sušica, grudobolja, kolera, kuga...

Novi Sad je, ugledajući se na Petrovaradin, rano uveo praksu kontumaca (karantina), u grad se, inače, moglo ući ili izaći tek nakon stražarske provere na četiri kapije, koje su se nalazile na današnjim ulicama Temerinska, Rumenačka, Kisačka i Futoška. I pored stroge kontrole, boleštine su harale.

Tako je prva epidemija zabeležena već 1710. godine, dok je grad još uvek nazivan Petrovaradinski šanac. U vreme Rakocijevog ustanka.

Opisi oboljevanja nisu dovoljno precizni da bi se danas moglo precizirati o kakvoj je zarazi bila reč. Zabeleženo je da je te godine sahrana bilo pet puta više nego prethodne sezone.

Mitom do kuge

Sledeća ozbiljnija pošast registrovana je 1739. godine, u jeku austrijsko-turskog rata. Nakon što su Osmanlije povratile Beograd, masa stanovništva iz ovog grada je pobegla na sever i sa sobom donela i kugu.

Boljka se, inače, 1738. godine iz Erdelja proširila na Temišvar, odatle na ceo Banat, odakle u Beograd. Epidemija je savladana 1740. godine, a do tada se proširila po celoj Panoniji, čak do Beča.

Zabeleženo ja da se "od Varadina do Zemuna nije moglo proći od tela pomrlih ljudi i stoke". Takođe, zna se da je epidemija danak uzela najviše u Bečkereku. Ovaj gradić je posle zaraze od najvećeg postao najmanje naselje u okrugu.

Kuga koja je 1794-1796 harala po Sremu doprla je i do Novog Sada, preciznije Sremske Kamenice. Habsburška monarhija je zabranila napuštanje mesta stanovanja, uvela rigoroznu, vojnu kontrolu na putevima, napokon i smrtnu kaznu za nepridržavanje sanitarnih propisa.

Ipak, dešavali su se propusti. Tako je naizgled zdrava porodica iz Iriga, uspela da potkupi stražara na sremskokameničkoj kapiji kako bi se videla sa rodbinom. Posledice su bile strašne, umrlo je 44 stanovnika sela u blizini Novog Sada.

Rat, požar i tifus

U svesti Novosađana izgleda da je najveći trag ostavila epidemija kuge iz 1831. godine. Mada su lekar i vojnici reagovali već na prve naznake okuženosti i uveli obaveznu izolaciju, međusobno razdvojenih, bolesnih i sumnjivih u unapred određeni objekat, umro je 171 stanovnik grada.

Ilija Ognjanović, prvi ovdašnji istoričar grada, pisao je da su decenijama kasnije Novosađani vreme delili na pre i posle epidemije kuge.

Kao da nesreće ratnih zbivanja tokom bune 1848-49 nisu bile dovoljne, Novosađane je zahvatila i epidemija tifusa. Došla je sa austro-srpsko vojskom koja je početkom juna 1849. pohodila grad kako bi potisla pobunjene Ugare skoncentrisane na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Sa sobom je donela i pegavac od koga je stradalo možda i više Novosađana nego od oružja i naknadnog požara.

Pri kraju devetnastog veka Novi Sad muku muči sa vodom. Bila je lošeg kvaliteta, a grad nikako nije uspevao izgraditi vodovod, dok je kanalizacija bila tek u nekoliko glavnih ulica.

Godine 1889. zabeležena je crevna epidemija, koja se ponavljala naredne decenije. Centralne vlasti iz Beča su insistirale da se izgradi vodovod, nudile su pomoć za projektovanje i izgradju, ali ovaj vitalni komunalni sistem je podignut tek nakon Drugog svetskog rata. Do tada, Novosađani su vodu zahvatali sa pumpi, pred Drugi svetski rat u varoši bilo ih je preko 900.

Navikli na zaraze

Iz međuratnog perioda zabeležena je zaraza malih boginja koja je trajala od 1919. do 1923. godine, obolelo je preko hiljadu ljudi. Da nevolja bude veća, prvih godina uporedo se odvijala i poznata epidemija španskog gripa, pa je bilo zdravstveno rizično u to vreme živeti u Novom Sadu.

Osim pobrojanih bilo je još mnogo manjih infekcija, zapravo dugo su bile deo svakodnevice. No, ako zarazni potencijal nije bio velik, nisu registrovane kao epidemije. Narod se, praktično, svikao da živi nehigijenski, sa boljkama i zarazama.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • gradjaninX
    08.04.2020 02:46
    Tako je, a nekad se za posten rad dobijala plata od koje smo i vikendice mogli da zidamo, a sad samo zalihe tolet papira.
  • Gaga
    07.04.2020 07:44
    Istoricar06.04.2020 • 15:06
    Ne moraš se lažno predstavljati kao istoričar.
    Ako ti nije poznato Austro-Ugarska kao dualna monarhija postojala je samo u periodu 1867-1918, a Vojvodina nije postojala, već vojne krajine, koje su postepeno bile rasformirane u tom periodu. Srbija je u tom periodu postala kneževina, a Srbi i drugi narodi su u okviru A-U bili izloženi mađarizaciji.
    Kostumenac je već dve godine, a zvanično od 1872. godine bio rasformiran.
    Srbija nije bila zvana od strane austrijske vlasti Servija, već su Srbi zvani Ilirima i Beč je imao kancelariju za odnose sa spoljne poslove pod tim nazivom, a upravo se odnosio na Srbe.
    Opet, ako ti nije poznato znanje stranih jezika, upravo se u pojedinim delovima Nemačke Servus koristi kao pozdrav, kao i među Mađarima, a ne kao što je opšte rašireno mišljenje velikih poznavaoca Wikipedije, da je to izraz slovenskog porekla.
    Inače, knjaz Miloš je poslao kontumacki službenik, Ignjata Vasiljevića, u Carigrad da tamo organizuje istu službu za borbu protiv kuge zbog čega ga je odlikovao slutan Mahmut Drugi.
    Karantin se i pre toga nije odnosio samo na Srbe, nego na ljude koje su bavili trgovinom ili putovali bilo kojim povodom!
  • Novosadjanka
    07.04.2020 00:15
    Ta divna, teska stara vremena
    Uprkos temi takvoj kakva jeste, divan i nostalgican osvrt na proslost naseg Novog Sada. Hvala Vam, Zivane. Uzivanje je kao i uvek citati Vase tekstove.
  • Jeremija
    06.04.2020 23:11
    "Pri kraju devetnastog veka Novi Sad muku muči sa vodom. Bila je lošeg kvaliteta, a grad nikako nije uspevao izgraditi vodovod, dok je kanalizacija bila tek u nekoliko glavnih ulica.

    Godine 1889. zabeležena je crevna epidemija, koja se ponavljala naredne decenije. Centralne vlasti iz Beča su insistirale da se izgradi vodovod, nudile su pomoć za projektovanje i izgradju, ali ovaj vitalni komunalni sistem je podignut tek nakon Drugog svetskog rata. Do tada, Novosađani su vodu zahvatali sa pumpi, pred Drugi svetski rat u varoši bilo ih je preko 900."

    Vrlo poučno - toliko o "lošem vremenu" S.F.R.J.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest