U periodu od 2010. do 2019. godine, prihodi Fonda za zaštitu životne sredine opštine Beočin uglavnom su bili bez velikih odstupanja, ostvareni u sličnim iznosima, između 30 i 46 miliona dinara.
Analiza "Staništa" pokazala je da završni računi budžeta i izveštaji o korišćenju sredstava Fonda za zaštitu životne sredine nisu usklađeni.
"Očito je da vlasti rado obaveštavaju javnost o planovima, ali to izbegavaju da čine kada treba da je izveste o tome šta je od obećanog zaista urađeno i sa koliko novca", navodi se u analizi objavljenoj u magazinu "
Ekolist".
U opštini Beočin rashodi su najčešće manji od iznosa prihoda od eko-naknada.
"Za deset prethodnih godina, prihodi opštine Beočin od eko-naknada bili su 360,8 miliona dinara, dok su rashodi bili 283,3 miliona dinara, tako da je nagomilana razlika za period 2010-2019. oko 77,5 miliona dinara. U programima Fonda, preneta sredstva iz prethodnih godina nisu beležena, niti planirana kao prihod Fonda. U prvih osam godina perioda, rashodi su uvek bili niži od prihoda od naknada, i do kraja 2017. godine nagomilana razlika bila je veća od 103 miliona dinara. Tek u poslednje dve godine, nagomilana razlika se smanjila, jer su jedino tada rashodi bili veći od tekućih prihoda. Napominjemo da su u završnom računu za 2018. godinu zabeleženi neobično visoki rashodi Fonda (61,3 miliona dinara), koji u Programu nisu ni planirani (plan je bio 26,1 milion dinara), niti u izveštaju pomenuti (tu je podatak 28,2 miliona dinara), što podstiče razmišljanje da su Fondu knjigovodstveno pridodati neki drugi rashodi (pre svega, nema objašnjenja za 32,5 miliona dinara za upravljanje otpadnim vodama – zgrade i građevinski objekti)", navodi se u ovoj analizi.
U 2019. godini, rashodi su bili veći od prihoda zato što su prihodi bili izuzetno niski (samo 15,5 miliona dinara).
Zabeleženi rashodi Fonda su u proteklih deset godina iznosili oko 283,3 miliona dinara, ali značajan deo novca je potrošen nenamenski, odnosno za svrhe koje ne pripadaju oblasti zaštite životne sredine, kao što su uređenje dečijih igrališta, uništavanje komaraca, troškovi štaba za praćenje vremenskih uslova, nabavka materijala za obezbeđivanje prohodnosti na putevima, rekonstrukcija bunara i slično.
Građani Beočina su pre svega zabrinuti zbog zagađenja vazduha zbog cementare "Lafarž" o čemu je 021 ranije pisao (opširnije
OVDE), ali smatraju da su i divlje deponije veliki problem.
Nasuprot tome, predsednik opštine Mitar Milinković, kome sada ističe mandat smatra da najveći problem predstavlja "ponašanje samih građana i posetilaca Beočina".
Na pitanje kako se prikupljaju i troše sredstva za Fond za zaštitu životne sredine, Milinković je odgovorio da o tome nije upoznat, ali da može da se konsultuje sa saradnikom.
.jpg "GSP objavio red vožnje autobusa za učesnike Fruškogorskog maratona")
.jpg "Zajedno ne bojkotuje izbore u Novom Sadu: 19 stranaka i pokreta solidarno će pružiti otpor poniženju")
.jpg "Kako je nastao Kamenički park? Priča o ljubavi prema prirodi i dobročinstvu")
.jpg "Autobus udario stariju ženu, dvoje povređeno na parkingu BIG-a, pregledana i beba")
.jpg "MUP demantuje snimak sa društvenih mreža: Državljani BiH se ne prijavljuju na adrese u Novom Sadu")
Komentari 9
He, He, he
Goran
Debeljuca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar