Mirović u ekspozeu o programskim ciljevima Pokrajinske vlade: Šta je sve obećao

Ekspoze Igora Mirovića:

 

Jedan od najvažnijih ciljeva jeste zajedništvo. Ova, 2020. godina, jeste primer godine koja nas je iznenadila. To je godina u kojoj se suočavamo sa velikom globalnom krizom i možda je, više nego ikada, u ovoj godini potrebno insistirati na principu zajedništva. To zajedništvo ima dubok simbolički značaj: zajedništvo ovde među nama, zajedništvo sa onima koji nisu ovde, zajedništvo sa građanima, zajedništvo sa svim društvenim grupama i kategorijama, posebno zajedništvo kada je reč, i najvažnije, o odnosu srpskog naroda i nacionalnih manjina, nacionalnih zajednica. Taj opšti prvi princip mora prožeti svaki segment našeg rada.

 

Drugi važan princip koji će takođe značiti jednu vrstu kontinuiteta u odnosu na politiku koju smo vodili od 2016. do danas, jeste princip okupljanja oko projekata. Jednostavno, čak i da nemamo većinsku podršku na svim nivoima vlasti, mi nemamo drugog izbora osim da se okupljamo oko projekata, jer mi nismo ovde zbog nas, već zbog građana. Građani traže konkretne rezultate, traže uređeniju i bolju Srbiju i bolju Vojvodinu. Samo kroz okupljanje oko projekata i zajedničkim radom Vlade Srbije, Pokrajinske vlade, lokalnih samouprava, privrede, celog društva – mi možemo graditi bolju i razvijeniju zemlju, bolju i razvijeniju Vojvodinu, pokrajinu u kojoj živimo.

 

Sledeći važan princip je princip da je privredni razvoj uvek iznad svega. Privreda je pokazala snažnu vitalnost u 2020. godini. Videćete kroz programske ciljeve o kojima ću govoriti da ćemo značajan deo našeg rada posvetiti privrednom razvoju. Velika nas borba očekuje do kraja ove i naredne godine, imajući u vidu globalnu krizu u kojoj se nalazimo i imajući u vidu i optimizam koji želim da podelim sa vama, a tiče se privrednih parametara o kojima ću govoriti i koji Vojvodinu stavljaju u prvi red kada govorimo o regionima naše zemlje, a samim tim pojačavaju snagu Republike Srbije kada je reč o ovim izazovima.

 

Sledeći princip jeste zajednički rad na velikim infrastrukturnim projektima. Mnogi nisu verovali da ćemo doći do Fruškogorskog koridora, a mi već imamo ugovor u svojim rukama. Važna vest za sve poslanike jeste da ćemo, ukoliko do kraja sutrašnjeg dana ne budemo imali problema u proceduri, već u narednih deset dana imati ugovor za izgradnju Kliničkog centra Vojvodine. I mnogi drugi veliki infrastrukturni projekti su tu, pred nama. O njima smo vodili raspravu i u prošlom sazivu i oni takođe predstavljaju kontinuitet politike koju smo vodili protekle četiri godine.

 

Poseban, važan princip, jeste pažljivo vođenje javnih finansija. Svako od vas može da se uveri u činjenicu da smo u protekle četiri godine, a činićemo to i u naredne četiri godine, veoma pažljivo vodili računa o narodnom novcu. Na današnji dan smo zaduženi mnogo manje i u apsolutnom i u relativnom smislu u odnosu na zaduženje koje smo preuzeli 2016, a ipak smo ostvarili čitav niz projekata iz novog zaduženja i uspeli da rekonstrukcijom javnih finansija izađemo na sam vrh uređenosti javnih finansija u našoj zemlji. O tome govore i dva potpuno, bez rezervi, pozitivna izveštaja Državne revizorske institucije, kada je reč o pokrajinskom budžetu.

 

Poslednji kriterijum koji bi trebalo da se podrazumeva, ali je veoma važan, jeste kriterijum poštovanja pravila, zakonitosti, štedljivost i marljivost. To tražim od svih članova Vlade i svojih saradnika i molim i vas da nam u tome pomognete, da budete i nadzor i kontrola našeg rada. Mi ćemo uvek poštovati one koji će o nama danas raspravljati i ukazati nam poverenje za naredne četiri godine.

 

Opredeljujući se za kontinuitet, želim da vas podsetim na dobre temelje koje smo postavili u prethodne četiri godine, a koji će nam, uz ove opšte principe i program, omogućiti nastavak rada i razvoj svih delova Vojvodine, posebno onih manje razvijenih lokalnih samouprava, i koji će nam omogućiti završetak započetih projekata i, rečju, nastavak ukupne politike na osnovu parametara o kojima ćemo danas raspravljati.

 

Naš prvi i glavni cilj mora biti održanje stabilnosti u javnim finansijama. Podsetuću vas da smo od 2016. zatekli ukupan budžet u iznosu od 62,8 milijardi dinara, a da smo već projekcijom za ovu godinu (kasnije smo zbog krize s kojom se suočavamo tu projekciju korigovali) imali planiran budžet od 77,8 milijardi dinara. Na ovom primeru je jasno koliko je važno očuvati stabilnost javnih finansija. Imali smo rast fiskalnog kapaciteta od preko 55 procenata. To znači da je privreda zajedničkom snagom Vlade Republike Srbije, ministarstava, razvojnih agencija, lokalnih samouprava, slobodnim sredstvima privrede, željom da se u boljem ambijentu investira i našim radom uspela da se razvije, da imamo čak i rast dobiti u proteklom kvartalu, što je izuzetno važan pokazatelj. Mnoge zemlje i regioni ga nemaju i to je nešto čime mi možemo da budemo zadovoljni.

 

Jedan važan podatak za koji se moramo boriti u naredne četiri godine jeste to da u 2020. godini u odnosu na 2019, kada je reč o prosečnoj zaradi u Vojvodini, Pokrajina u odnosu na druge delove Republike Srbije, čak i u odnosu na veoma razvijen beogradski region, ima najveći rast zarada i u apsolutnom i u relativnom iznosu – 5.326 dinara je veća prosečna zarada u julu 2020. u odnosu na isti mesec 2019. godine.

 

To su pokazatelji koji ohrabruju i moramo da nastavimo dalje kroz realizaciju programskih ciljeva o kojima ću govoriti.

 

Prvi programski cilj jeste nastavak ekonomskog razvoja, rast privrede, rast zaposlenosti s trajnim ciljem da, nakon što okončamo borbu sa virusom kovid 19 (govorim i o globalnom i o lokalnom izazovu), Vojvodina nastavi ka stopi nezaposlenosti od ispod pet procenata. Naš cilj mora biti da se približimo istorijskom minimumu iz 1979. godine, a danas smo na nivou iz 1989, što neće biti lako, imajući u vidu drugačije društvene okolnosti i drugačiju strukturu privrede onoga i ovoga vremena.

 

Nastavićemo sa podsticajima iz budžeta, sa podsticajima Razvojnog fonda Vojvodine, koji je konsolidovao svoje finansije i uspeo da u mnogo značajnijem obimu finansira potrebe privrede.

 

Nastavićemo da podržavamo i druge nivoe vlasti radi realizacije veoma važnih lokalnih projekata, radi podsticanja ekonomskog rasta u veoma složenim uslovima koji nas očekuju u narednoj godini.

 

To će biti prvi programski cilj Pokrajinske vlade i u okviru tog cilja važna pitanja rešavaćemo u poljoprivredi, građevinarstvu. Inače, u ovoj godini dobra vest je da Vojvodina prednjači sa najviše izdatih građevinskih dozvola u odnosu na sve druge delove Republike Srbije. Gotovo 40 procenata svih građevinskih dozvola u ovoj godini do danas, izdato je na teritoriji AP Vojvodine. To je podatak koji ohrabruje uz podatke koje imamo u poljoprivredi. I kada je reč o 10, od ukupno 24 grane, koje imaju rast. Stagnira 14 grana, neke imaju i pad, ali je veoma važno da te grane održimo. Poljoprivreda, građevinarstvo, deo grana u okviru prerađivačkih kapaciteta, industrija, i da pokušamo da privredni razvoj održimo do mere koja će garantovati ukupan rast BDP-a čitave Republike. U tom segmentu Vojvodina je veoma važan faktor. Neke grane će, naravno, pretrpeti štetu i probleme, pre svega mislim na turizam. Ali ćemo učiniti sve što možemo i preko budžeta AP Vojvodine, preko mera Vlade Srbije i naših fondova, da umanjimo štetu i da pokušamo da održimo u životu brojna preduzeća i brojne zaposlene u tom sektoru.

 

Govorio bih sada o drugim važnim programskim ciljevima, pre svega o velikim infrastrukturnim projektima. Moramo nastaviti sa zajedničkim radom. Mnogi nisu verovali da ćemo taj posao dovesti do kraja, a radili smo zajedno sa Vladom Republike Srbije... Govorimo o četiri grupe velikih infrastrukturnih projekata: velikim nacionalnim projektima, velikim projektima od značaja za Vojvodinu, međuopštinskim i lokalnim projektima. U svim tim projektima Pokrajinska vlada je učestvovala negde kao vlada koja je pripremala projektnu dokumentaciju, rešavala urbanističke probleme, koordinirala poslove, a negde je i finansirala ili sufinansirala projekte. Očekuju nas brojni novi projekti.

 

Izgradnja Fruškogorskog koridora počeće na proleće, imamo ugovor u svojim rukama.

 

Vodićemo zajedno sa Vladom Srbije borbu za izgradnju auto-puta od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Beograda. Zajednički radimo na izradi idejnog projekta i na pripremi prostorno-planske dokumentacije.

 

Slično je i sa brzom saobraćajnicom koja će povezivati Sombor sa Kikindom. Tu ćemo pomoći koordinaciju sa lokalnim samoupravama.

 

Verujem da će Vlada Srbije nastaviti izgradnju brze pruge od Novog Sada do Subotice.

 

Ta četiri projekta promeniće život u Vojvodini do nivoa da više nećemo moći da prepoznamo infrastrukturno tkivo Vojvodine kad sve to završimo. U ove projekte moramo verovati, lokalne samouprave moraju da se stave svima nama koji u tome učestvujemo na raspolaganje. Ključni efekat tih projekata biće još brži privredni razvoj, posebno u onim manje razvijenim sredinama koje će sa izgradnjom brzih saobraćajnica imati priliku da rekonstruišu i izgrade industrijske zone i da u njima sa većim brojem investitora podstaknemo privredni rast.

 

Veoma važna pitanja tiču se, kada govorimo o infrastrukturi, i međuopštinskih i lokalnih projekata.

 

Nastavićemo sa rekonstrukcijom lokalnih saobraćajnica na Fruškoj gori, Uradili smo više od 50 procenata. Imamo mnogo problema kada je reč o lokalnim saobraćajnicama u Južnom Banatu i u Zapadnobačkom okrugu.

 

Nastavićemo sa projektima i započinjaćemo nove koji će omogućiti da lokalne samouprave realizuju svoje razvojne projekte. Pokrajinska vlada će u tome biti snažan, pouzdan i važan učesnik.

 

Rzvoj poljoprivrede je važan programski cilj Pokrajinske vlade. Nastojaćemo da i u naredne četiri godine održimo mere koje smo postavili na početku prethodnog mandata. Pre svega, da u centru pažnje budu mala i srednja poljoprivredna gazdinstva. Velika poljoprivredna gazdinstva imaju dovoljno sopstvenih sredstava i moći će, u uslovima krize sa kojom se suočavamo, ukoliko su ta sredstva akumulirala, da ih investiraju u održivost svojih projekata. Mi ćemo nastojati, to je zadatak za novog sekretara za poljoprivredu, da pre svega malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima omogućimo da eventualno ponovimo ovu godinu, koja je bila veoma dobra kada je reč o rezultatima poljoprivredne proizvodnje. Ne smemo zaboraviti ni iznos subvencija i što manji iznos povraćaja kada je reč o mladim poljoprivrednicima, kada je reč o ženama koje se bave poljoprivredom, koje su nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Ključna mera koju ćemo u poljoprivredi sprovoditi jeste da nastavimo sa finansiranjem intenzivnih grana poljoprivrede, jer Vojvodina, korak po korak, mora napuštati ekstenzivne grane poput ratarstva i prelaziti na voćarsku, povrtarsku, stočarsku, vinogradarsku proizvodnju. Možete videti koliko smo sredstava ulagali u to u protekle četiri godine. Uz koordinaciju sa drugim nivoima vlasti važno je da podižemo prerađivačke kapacitete. Posebno ćemo tražiti pomoć Vlade Srbije i razvojnih agencija da, u odnosu na ovu strukturu poljoprivredne proizvodnje, razvijamo i prerađivačke kapacitete, radi višeg nivoa dobiti. Te nove agrarne mere, nove u odnosu na period pre 2016. godine, nastavićemo da realizujemo u naredne četiri godine.

 

Sledeća važna tema, kada je o poljoprivredi reč, tiče se vodoprivrede. Mi smo u dve faze, a druga faza će biti predmet rada Pokrajinske vlade u narednom periodu, realizovali radove kada je reč o navodnjavanju uz podršku međunarodnih fondova i razvojnih fondova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

 

Završeni su radovi na 11 od ukupno 12 planiranih projekata, a druga faza – usred te faze se nalazimo – o kojoj ćemo govoriti i narednih nedelja i meseci, obuhvata 18 projekata, od kojih je 12 u ovom trenutku već u fazi realizacije. Ukupna vrednost samo ovih novih radova biće 43 miliona evra. Očekujem da ćemo uspeti da stvorimo uslove za navodnjavanje na više od 105.000 hektara kada završimo i ovu drugu fazu. To je potpuno nova stvar i novi potencijal za Vojvodinu i važna poluga za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Očekuje nas i završetak procesa automatizacije protivgradne zaštite. U ovom trenutku izvode se radovi na automatizaciji sistema Srem – Fruška gora, a ukoliko bidemo imali dovoljno sredstava i bude podržana odluka o budžetu za narednu godinu, verujem da ćemo uspeti da automatizujemo još jedan radarski centar, Bačka ili Banat, u zavisnosti od stepena pripremljenosti projektne dokumentacije. To je dosta važno jer smanjuje rizik od štete koja može nastati usled vremenskih nepogoda i za trideset do četrdeset procenata, što nije zanemarljivo u odnosu na štetu i na stepen ulaganja.

 

Najvažniji opšti cilj i najvažniji programski, jer smo zbog toga i zabrinuti, vezan je za zdravstvo. U zdravstvu smo uradili mnogo, možda i najviše, i to smo pripremili sve pre pojave kovida 19. Bili smo spremni, izdvojili smo dovoljno novca i završili brojne projekte kada je reč o rekonstrukciji zdravstvenog sistema, što je umnogome olakšalo situaciju u kojoj se danas nalazimo. Podsećam vas da smo imali devastiran zdravstveni sistem, sa Opštom bolnicom u Pančevu koja je bila potpuno neuređena, sa veoma lošim stanjem u klinikama Kliničkog centra sa nedostatkom opreme. Uložili smo deset milijardi dinara u prethodne četiri godine. Nastavićemo istim tempom u naredne četiri godine jer želimo da, naravno, uz mere koje će Vlada Srbije preduzimati u pogledu rasta zarada zaposlenih u zdravstvenom sektoru (biće i jednokratnih povišica, ali i opšteg rasta od 1. januara), učestvujemo u rekonstrukciji jednog sistema koji je decenijama bio zapušten. U decembru ćemo otvoriti rekonstruisanu Internu kliniku, započeti su radovi na izgradnji Kamenice 3. Novac je obezbeđen u prethodnom mandatu i nastavićemo sa opremanjem bolnica i kandidovaćemo u ovom mandatu i regionalne bolnice za koje imamo projektnu dokumentaciju, od Subotice, preko Sombora do Kikinde, da započnemo projekte rekonstrukcije objekata da bi pacijenti, a imaćemo ovu krizu sasvim sigurno i u narednoj godini, mogli i u segmentu zaštite od kovida 19, ali i kada je reč o lečenju drugih bolesti, imali bolji komfor, bili sigurniji i bezbedniji, sa većim stepenom pažnje društva. To će biti naša uloga u zdravstvenom sistemu.

 

Moram da vam kažem da dugujem jednu vrstu javne zahvalnosti celom našem zdravstvenom sistemu. Ove godine, 22. januara, ja sam bio gost predsednika Lombardije u Milanu. U Italiji su tada bila dva slučaja. Ove godine, 24. januara, moji saradnici u Sekretarijatu za zdravstvo i uprava Kliničkog centra, kada u celom ovom regionu, u krugu od 1.000-2.000 kilometara niko o tome nije razmišljao, krenuli su u nabavku zaštitne opreme za borbu protiv kovida 19, sopstvenim sredstvima. I to je bila važna odluka, jer smo tom odlukom uspeli da zaštitimo najveći broj ljudi u sistemu zdrvstvene zaštite, da omogućimo da borba, koju su vrlo brzo preuzeli Krizni štab i Vlada Republike Srbije, bude efektnija i efikasnija, sa više rezultata. Vojvodina je odigrala svoju ulogu. Predsednik Republike nam je odao priznanje na tome, a jedna od važnih činjenica u toj borbi bila je odluka da samostalno, ne čekajući nikoga, preuzmemo odgovornost, napravimo ovaj važan potez, obezbedimo prvu količinu zaštitne opreme. Kasnije je pomogla Vlada Srbije, i u ovom trenutku imamo dovoljno opreme za najgori mogući scenario.

 

Sledeći važan programski cilj Pokrajinske vlade jesu pitanja vezana za oblast socijalne politike, demografije i ravnopravnosti polova. Moram da kažem da smo zatekli nizak nivo izdvajanja u ranijem periodu za ovu oblast. Zatekli smo u ovom mandatu i dugove. Ali mi smo uspeli da čitavim nizom novih mera, i kada je reč o rešavanju stambenog pitanja i pitanja unapređenja stanovanja za porodice u kojima se rodi treće dete, i kada je reč o meri koja se sprovodi samo u Vojvodini, a radi se o novčanoj pomoći nezaposlenim majkama koje rode treće ili četvrto dete, i kada je reč o svim drugim aspektima socijalne zaštite i demografske politike, održimo visok nivo finansiranja. Naravno, bilo je to u uslovima koji nisu nimalo laki, jer smo imali pad prihoda u 2020. godini. I kroz sve mere koje ćemo sprovoditi u socijalnoj politici i investicije koje stoje pred nama, bar kada je reč o rekonstrukciji najmanje opremljenih ili najneopremljenijih domova, mislim na Dom u Čurugu i Dom u Staroj Moravici, izvršićemo svoj zadatak. Imamo projekte i za jedan i za drugi dom i uspećemo da u mandatu koji je pred nama rešimo ta važna pitanja. Posebnu pažnju posvećivali smo i posvećivaćemo pomoći izgbeglim, prognanim i raseljenim licima, s tim što je naša ideja da u jednom delu rada tog fonda posebnu pažnju posvetimo i dijaspori. Prvi put će Vojvodina, u delu rada postojećeg fonda, imati odgovarajući sektor koji će se baviti pitanjima naših ljudi u dijaspori, koordinacijom sa Srbima u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i na taj način ćemo institucionalizovati ove procedure i pitanja, i rešavati ih u jednom obimu veće solidarnosti i pažnje – prave pažnje u odnosu na ono šta ta pitanja zaslužuju.

 

Sledeći programski cilj biće vezan za obrazovanje. Kod nas je već godinama, i to je bila dobra odluka koja je definisala procese još u ranijim mandatima, obrazovanje vezano za dva sekretarijata – jedan sekretarijat koji praktično prati osnovno i srednje obrazovanje i drugi koji prati visoko obrazovanje i naučno-tehnološki razvoj. Moram da kažem da smo za period koji je pred nama projektovali kontinuitet u izdvajanju. Mi smo imali u protekle četiri godine dve milijarde dinara kada je reč o ulaganju u uslove života i rada učenika i zaposlenih u osnovnim i srednjim školama. Posebno sam ponosan na digitalizaciju obrazovnig procesa. Za 52 škole smo obezbedili Majkrosoft platformu, a za svaku osnovnu i srednju školu po jednu pametnu tablu. To je standard koji ne postoji u drugim delovima Srbije i nastavićemo sa ulaganjima u ovoj oblasti. Očekujem pomoć od Kancelarije za upravljanje javnim ulagnjem – oni imaju više novca, a mi ćemo biti sposobni da kandidujemo projekte i zajedno sa lokalnim samoupravama i upravama škola budemo dobar partner Kancelariji, jer su oni u proteklom periodu uložili 7,9 milijardi i opremili brojne škole. Neke od njih smo izgradili i mi, rekonstruisali i opremili dodatno i u ovom trenutku možemo da kažemo da ne postoji škola koja ima poljski toalet, da ne postoji škola koja nema pametnu tablu, da ne postoji škola za koju nismo reagovali kada je reč o hitnim potrebama, koja nema grejanja, da ne postoji škola u kojoj nismo rešavali ta elementarna pitanja standarda dece i nastavnika u 21. veku.

 

Visoko obrazovanje – mnogo projekata je pred nama i, naravno, uz standarde koje u visokom obrazovanju kada je reč o kriterijumima, pravilima i akademskoj čestitosti treba da zadržimo. Naravno, o tome raspravlja akademska zajednica, ali treba da imamo svoj stav po tom pitanju i da uvek branimo one u akademskoj zajednici koji se zalažu za takav pristup. Uz, dakle, ta načelna pitanja, rešavaćemo i brojna druga. Nalazimo se pred ugovaranjem izgradnje zgrade „Biosensa“ – našeg važnog instituta, koji je evropski centar izvrsnosti za ovu oblast. U naredne četiri godine uspećemo da izgradimo zgradu Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu sa veoma važnim kapacitetima kada je reč o studentskom standardu. Nastavićemo i završićemo izgradnju, u ovom mandatu, novog bloka Medicinskog fakulteta i verujem da ćemo uspeti da i u ovoj oblasti održimo visok standard kada je reč o podršci programima naučnoistraživačkog rada. Nisu mala sredstva izdvojena za te projekte u protekle četiri godine, a nadam se da će ukupan budžet dozvoliti da ta pitanja budu rešavana u kontinuitetu.

 

Vi se sećate, govorim o sledećem programskom cilju, da smo u mandatu koji je iza nas doneli jedan veoma važan opšti dokument – Deklaraciju o zaštiti životne sredine. Analizirajući oblast zaštite životne sredine u našoj zemlji, i tu mogu da se složim sa onima koji imaju neku vrstu kritičkog pristupa tom pitanju, uvek su te deklaracije ostajale mrtvo slovo na papiru. Ali od gospodina Galića, od mojih saradnika i svih vas očekujem da Deklaracija ne ostane mrtvo slovo na papiru. Mi moramo da izdvojimo mnogo veći novac jer se otvaraju mnogo veći fondovi za rešavanje ovih pitanja u Vojvodini, gorućih pitanja kada je reč o prečistačima otpadnih voda, kada je reč o postrojenjima za proizvodnju pijaće vode, regionalnim deponijama. Potrebna nam je, i imaćemo je, veoma konzistentna politika u lokalnim samoupravama. One moraju znati šta hoće, moraju imati bolju koordinaciju kada je reč o regionalnim projektima jer tu učestvuju brojne lokalne samouprave okupljene oko istog projekta. Vlada Republike Srbije pripremila je znatna finansijska sredstva za ovu namenu i naša uloga mora biti u tome da Deklaraciju o zaštiti životne sredine pretočimo u život i kroz koordinaciju sa nevladinim sektorom i kroz druga brojna pitanja, koja smo označili kao najvažnija za budućnost naše zajednice i to je nešto na čemu moramo da radimo i u naredne četiri godine.

 

Na kraju želim da govorim o oblasti koja, naravno, nije poslednja, uvek je u vrhu – to je pitanje kulture, pitanje javnog informisanja i odnosa sa verskim zajednicama. Moram samo da vam ukažem na jedan važan podatak iz ove oblasti. Pre četiri godine imali smo manji godišnji obim finansiranja Srpskog narodnog pozorišta za 250 miliona dinara u odnosu na ovu godinu. Taj pokazatelj treba da ukaže na snagu pokrajinskog budžeta, da istovremeno novac ulažemo u razvojne projekte, ali i da vodimo brigu o kulturi i našim ustanovama. Najznačajnije ustanove našeg naroda smeštene su u Vojvodini – Srpsko narodno pozorište, Matica srpska i brojne druge. Ali i najznačajnije ustanove nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica takođe bitišu u Vojvodini i mi smo kroz dogovor unutar Pokrajinske vlade iz godine u godinu povećavali finansijska sredstva i za razvoj manjinskih programa, manjinskih kulturnih sadržaja, kada govorimo o svim pravima koje manjinske zajednice uživaju u našoj zemlji. I nismo to doživljavali formalno, već suštinski i iskreno, na jedan profesionalan i odgovoran način vodili smo računa i o tim kulturnim segmentima. Mi smo završili zgradu RTV-a, vodio sam taj projekat, dobili smo upotrebnu dozvolu, redakcije se useljavaju i imaju mnogo bolje uslove. Najveći nezavršeni projekat je Narodno pozorište u Subotici. Imamo intenzivne razgovore sa Vladom Srbije i očekujem da ćemo već naredne godine završiti Narodno  pozorište u Subotici u dve varijante – ili sa završetkom koncertne dvorane, što je nešto skuplje rešenje, ili sa salama koje će bez koncertne dvorane u prvo vreme služiti za sve sadržaje koje će proizvoditi to pozorište. Kultura će ostati, kada je reč o delokrugu i o programskim ciljevima, u samom vrhu prioriteta. Tu su i drugi kulturni sadržaji, savremeno stvaralaštvo, projekti koje realizuje Fondacija Novi Sad 2021, brojni kulturni sadržaji u manjim sredinama i lokalnim samoupravama, o čemu ćemo posebno voditi računa, jer ćemo sa završetkom ovih važnih projekata, ukoliko ne budemo previše izloženi ovoj globalnoj krizi, imati mnogo više novca za ovu oblast. Uradili smo važne stvari kada je reč o zaštiti kulturnih dobara, pomagali smo rekonstrukciju važnih objekata, obnovili smo Dositejevu rodnu kuću u Čakovu, obnovili smo jedan deo konaka u Hilandaru, pomagali i realizovali brojne poslove preko našeg Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji se postavio u sam vrh kada je reč o stručnom i profesionalnom odnosu i to je nešto što moramo da čuvamo. Reč je o dragocenoj instituciji koja učestvuje u brojnim projektima širom naše zemlje i u inostranstvu i radi na očuvanju naše kulturne baštine.

 

Dame i gospodo poslanici, želim da kažem i to da ćemo i u drugim oblastima o kojima nisam govorio – sportu, omladinskoj politici i drugim oblastima, nastojati da programskim sadržajima koje će te oblasti promovisati i jednim otvorenim profesionalnim odnosom doprinesemo razvoju i tih segmenata društva i da ćemo, verujem, ne samo kroz kontinuitet već kroz rešavanje svih onih nezavršenih pitanja iz prošlosti, uspeti da politiku vlade, o kojoj ćete danas voditi raspravu, dovedemo do nivoa da svaka rasprava, zapravo, može da se vodi oko konkretnih pitanja. To je naš važan cilj – da budemo konkretni, da budemo otvoreni, da saslušamo sve kritike, da i vladajući i opozicioni poslanici mogu da kažu svoje ideje, da reagujemo na pitanja koja će poslanici postavljati, da otvorimo dijalog sa opozicionim poslaničkim grupama i da, zapravo, poslanik iz svoje sredine, tamo gde odgovara za probleme, predlaže rešenja i da mi u odnosu na ta rešenja damo veoma konkretan odgovor. Ne bežimo od toga. Ta vrsta kontakata, komunikacije i učešća svih u rešavanju otvorenih problema u Vojvodini jeste nešto što se podrazumeva i što mora biti princip demokratskog standarda ne samo za ovaj mandat, već za sva vremena.