FOTO: Parkiranje u Novom Sadu - problem koji ne može da reši ni "Oko sokolovo", ni više parking mesta

Nezvanične najave uvođenja sistema "oko sokolovo" za kažnjavanje nepropisnog parkiranja pokreće opširniju priču o parking navikama Novosađana - koji su najveći problemi u parkiranju i ko je za njih odgovoran?
FOTO: Parkiranje u Novom Sadu - problem koji ne može da reši ni "Oko sokolovo", ni više parking mesta
Foto: 021.rs
Opšte je poznata činjenica da Novi Sad nema dovoljno parking mesta.
 
Nedostatak dovoljnog broja parking mesta je pojava svojstvena mnogim drugim gradovima u Srbiji, regionu, pa i u Evropi.  Sve relevantne studije poslednjih godina pokazuju jasan trend rasta u stepenu motorizacije, što ukazuje na činjenicu da se ova pojava neće promeniti.
 
Postavlja se pitanje - da li problem parkiranja može da se reši naplatom kazni za nepropisno parkiranje ili parkiranje na površinama van označenih parkirališta ili je potrebno preduzeti i neke druge mere? 
 
 
Da li je praćenje ovog trenda rasta u broju automobila i izgradnja više parkinga u gradu rešenje ovog problema, kako smo došli tu gde smo, koliko su odgovorni investitori, a koliko građani teme su o kojima za 021.rs govore prof. dr Vuk Bogdanović sa Katedre za planiranje, regulisanje i bezbednost saobraćaja Fakulteta tehničkih nauka, predsednik Društva arhitekata Novog Sada i inženjer arhitekture Slobodan Jović i čelnici "Parking servisa", preduzeća nadležnog za brigu o parkingu u Novom Sadu.
 
Problem parkiranja u gradu kao što je Novi Sad trebalo bi da se posmatra vrlo široko jer su i problemi višeslojni, naglašava prof. Bogdanović, inače jedan od autora "Smart plana" za Novi Sad. Kako kaže, samo jedan (i ne nužno najveći) problem je parkiranje u centru Novog Sada i (ne)dostupnost slobodnih parking mesta, ali ne treba da se zaobiće ni pitanje parkiranja u stambenim blokovima, gde ima dosta problema.
 
Kako objašnjava naš sagovornik, nisu sva gradska naselja koncipirana i građena na iste načine. Na primer, poslednjih godina velike probleme s parking mestima imaju Grbavica i Detelinara, a objašnjenje leži u tome da se gradilo sa velikim zauzećem parcela.
 
"Slična situacija je i na Limanima, a nešto bolje je na Novom naselju, na primer. U prethodnim decenijama došlo je do masovne izgradnje objekata za višeporodično stanovanje u uskim profilima ulica, sa nedovoljnim brojem parking mesta ili garaža u okviru dvorišta. Ta stara politika gradnje je ispravljena, ali je sada kasno - ne možete nešto što je prethodno loše napravljeno ispraviti tako što ćete promeniti politiku, a ona se odnosila na obavezu investitora o obezbeđenju parking mesta koja je mogla da bude kompenzovana određenom novčanom naknadom. Taj iznos je bio simboličan u odnosu na vrednost jednog parking mesta i to je proizvelo jako veliki deficit raspoloživog prostora za parkiranje u odnosu na potrebe građana. Taj problem može da se reši jedino izgradnjom novih kapaciteta ili merama koji će na neki način primorati građane da automobile zamene drugim vidovima prevoza. To je prilično diskutabilno sprovesti", smatra prof. Bogdanović, uzimajući u obzir trendove stepena motorizacije u gradovima u okruženju, gde je on i značajno veći nego u Novom Sadu.
 
Stepen motorizacije je, prema saobraćajnim studijama, vrlo visok, naročito u velikim gradovima. U ovom trenutku, u Srbiji na 1.000 stanovnika ima oko 270 vozila, kaže sagovornik 021.rs. Hrvatska na 1.000 građana ima oko 450 automobila, a u Sloveniji je još ozbiljniji odnos, pa tako Ljubljana na 1.000 građana broji više od 650 automobila. Novi Sad na 1.000 građana ima, po proceni prof. Bogdanovića, oko 400 vozila.
 
Još i još i još parking mesta
 
Izgradnja dodatnih parkirališnih kapaciteta u vidu garaža i parkirališta savet je stručnjaka u poslednjoj, obimnoj analizi saobraćaja u Novom Sadu, u pomenutom "Smart planu". Kako je navedeno u ovoj studiji, Novom Sadu nedostaje osam garaža u centralnoj zoni grada, pet namenskih garaža u pojedinim delovima grada (poput bloka kod Futoške pijace ili Kliničkog centra Vojvodine), kao i tridesetak garaža u sklopu stambenih blokova širom grada. Međutim, šta raditi kad se građani protive novim parking lokacijama, kao što je nedavno bio slučaj na Novom naselju?
 
"Postoji otpor građana u vezi s izgradnjom novih kapaciteta, koji je pravdan time da će se smanjiti zelene površine i povećati stepen zagađenja. To je bez argumenata - postoje mnogi radovi koji su pokazali da se upravo najveći deo vremena putovanja, čak 70 odsto, utroši za traženje slobodnog parking mesta, a mnogo građana tražeći parking mesto pravi enormno veliki broj kilometara po naseljima koja su poznata po nedostatku parkinga. To može da se ublaži tako što ćete napraviti sisteme koji će vas obavestiti o raspoložim parking mestima, ali su ti sistemi skupi i teški za održavanje, naročito u stambenim blokovima. Rezultat traženja slobodnih parking mesta je enormno velika i bespotrebna emisija štetnih gasova. Ako imate savremenu garažu u stambenom bloku, vreme traženja parkinga ćete drastično smanjiti i samim tim je emisija štetnih gasova manja. Koncentracija štetnih gasova u garažama se rešava relativnom lako i jednostavno. Za nadzemne garaže je relativno jednostavno napraviti sisteme provetravanja, a u podzemnim mogu da se provetravaju filteri i prečišćivači i one mogu da se prekriju zelenom površinom, uz ukidanje pojedinih parking mesta na površini. Lično mislim, mada nisam potpuno iz te oblasti, da bi se problem na taj način rešio na vrlo zadovoljavajuć način za građane", smatra prof. dr Vuk Bogdanović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
 
Novi Sad je, inače, poslednji u Srbiji po broju parking garaža u odnosu na ukupan broj parking mesta. Da li nam je potrebno više parkirališta i da li sa više parking mesta uništavamo sredinu - oba odgovora su potvrdna, kaže za 021.rs predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović. Kako navodi, nije rešenje problema da se gleda samo prosta matematika i statistika jer bi to značilo da praktično ceo Novi Sad može da se pretvori u jedan ogroman parking da bi zadovoljio rastuće potrebe za motorizacijom.
 
"To nije jedini parametar koji treba da pratimo, a uz to imamo i situaciju da se ne poštuju ni važeći propisi. Problem s parkiranjem na Novom naselju su proizveli objekti koji imaju 100 odsto zauzetosti na parceli i koristeći tada važeće propise dobili su mogućnost da ne moraju da obezbeđuju parking mesta, već da to umesto njih učini Grad. Pošto je gustina naseljenosti velika, stvara se problem jer ne postoji dovoljno velika površina za količinu parking mesta koja je potrebna. Jako pozitivna je bila odluka Grada da se kazna za neizgrađeno parking mesto poveća sa 200.000 dinara na dva miliona dinara, ali je potrebno da se ne prave izuzeci kao što smo imali slučajeve", naglašava Jović.
 
On rešenje vidi u planskoj destimulaciji upotrebe automobila u narednim godinama, ali i u razvoju devastiranog javnog prevoza i alternativnih vidova prevoza.
 
"Ne možemo da planiramo Grad na osnovu linearnog povećanja broja vozila u posedu. Niko ne brani nikome da ima dva ili tri vozila, ali automobilski prevoz mora da se destimuliše na načine koji nisu uopšte novi u svetu, niti je ovo samo naš problem. Nemoguće je da u Berlinu imate manji problem s parkiranjem nego u Novom Sadu, očigledno mi nešto ne radimo kako treba. Kad jedna porodica ima tri vozila, onda automatski pravi problem u svojoj zgradi jer potencijalno uskraćuje dva parking mesta za druga dva domaćinstva. Možda bi propisi trebalo da budu i malo radikalniji u smislu da se na jednu stambenu zgradu obezbedi određeni broj parking mesta, bez obzira na ukupan broj stanova, jer ne moraju ni svi da se parkiraju baš ispred zgrade, a sve u svrhu da se destimuliše upotreba automobila", stava je arhitekta Slobodan Jović.
 
Parkiranje "samo da pokupim nešto"
 
Ovo parkiranje na javnim površinama veliki je problem u Novom Sadu, sa zauzećima čitavih traka i trotoara da bi građani "samo nešto pokupili". Nije neobično da vozači zauzmu mesta u prometnim dvosmernim ulicama i naprave čitav haos i gužvu, a problemi su i na bulevarima (naročito na Bulevaru oslobođenja, uz traku do parking prostora). Nekima nije nepoznato ni da stanu bez po' muke posred trotoara.
 
 
Novi problem su dostavna vozila koja staju gotovo gde stignu. Prof. dr Vuk Bogdanović kaže za 021.rs da su rađene studije o kretanju dostavnih vozila, koje su pokazale da je procenat tih vozila u saobraćajnom toku relativno mali - pet do šest odsto, ali da dostave prave i do četvrtinu ukupnog broja kilometara u saobraćaju jer su stalno u vožnji.
 
"Problem je naročito vidljiv u ulicama koje imaju po jednu traku u smeru. Ove situacije mogu da se reše izmenom režima dostave, odnosno mogu da se definišu zone gde je dozvoljeno parkiranje ovih vozila u određenom periodu u toku dana", kaže Bogdanović, a kao mogućnost ističe uvođenje posebnih parking mesta za dostavna vozila, što je rasprostranjena praksa u svetu.
 
Da li je parking suviše jeftin?
 
Ono što "Smart plan" predlaže je podizanje cene parkiranja u Novom Sadu. Predloženo je definisanje 'ekstra' zone parkiranja, što predstavlja prelazak iz crvene u narandžastu zonu parkiranja, dok bi plava zona postala crvena, a bela zona postala plava. Ovaj predlog inženjera nije još uvek predmet javne diskusije u Novom Sadu, što ne znači da jednog dana neće doći do poskupljenja parkiranja.
 
Prof. Vuk Bogdanović kaže za 021.rs da je cena parkiranja u gradu relativno jeftina, ali možda i dalje neprihvatljiva za mnoge. Problem prave, kaže on, pre svega oni koji kolima dolaze na posao, parkiraju vozilo na obodu zone naplate i potencijalno smetaju u saobraćaju.
 
"Pogledajte cene parkiranja u beogradskim garažama koje su, uprkos relativno visokim cenama, pune. Međutim, ulično parkiranje je čak i u Beogradu vrlo jeftino, a takva politika u oblasti parkiranja ne deluje stimulativno za održive vidove prevoza. Gradovi koji žele da reše neke probleme imaju politiku koja je malo drugačija, pa je tako ulično parkiranje skuplje od parkiranja u garaži. Ali uprkos visokom standardu u odnosu na naš, neisplativo je na primer u Beču ići automobilom na posao i parkirati ga na javnom parkiralištu. Kod nas je to značajno drugačije", naglašava naš sagovornik.
 
Pomenutim Smart planom je predviđena i drugačija politika u vezi sa stanarskim kartama. Stanarska karta za prvo vozilo na istoj adresi može biti prihvatljiva, ali dobijanje stanarske karte za drugo i treće vozilo treba da bude značajno skuplje.
 
"Ne može neko da dobije stanarsku kartu na pet vozila pa da plaća onoliko koliko drugi građani plaćaju za par sati parkiranja. Procentualno mora da dođe do rasta iznosa karte, u skladu sa brojem vozila koje posedujete i da to budu realne sume", pojašnjava Bogdanović.
 
Autobusom umesto automobilom?
 
Alternativni i javni prevoz mora da postane bolji i više zastupljen, slažu se naši sagovornici. To uključuje ne samo autobuse, već i bicikle i druga prevozna sredstva koja ljude odvraćaju od motorizacije i zauzimanja parkinga, manje zagađuju životnu sredinu i sveukupno bolje deluju na zdravlje. To znači ne samo drastičnu modernizaciju novosadskog GSP kroz "osveženje" voznog parka.
 
Nabavkom vozila u toku prošle godine Novi Sad je postao grad sa jednim od najmlađih voznih parkova u regionu, smatra prof. Vuk Bogdanović. U narednom periodu potrebno je, smatra on, da se osavremeni "ticketing" i sistem informisanja putnika, ali je neophodno i dalje stimulisanje sve popularnijeg biciklističkog saobraćaja širenjem mreže staza i izgradnjom kvalitetnih i sigurnih parkinga za bicikle.
 
"Ovih parking mesta nema dovoljno i to je jasno. Moramo da napravimo parkirališta i za kratka i dugotrajna parkiranja, gde ona kratkotrajna parkiranja mogu da budu skromnije, a parkirališta za dugotrajna parkiranja infrastrukturno bolje opremljena, sa sistemima za povećanje bezbednosti parkiranja bicikla. U tim situacijama, kada bicikl mogu da ostave na potpuno sigurnom parkiralištu, biciklisti su spremni, prema istraživanja koja su rađena u svetu, da do odredišta pešače i do 300 metara", kaže sagovornik 021.rs.
 
Ko i kada kazni bahate vozače?
 
 
Pitanje je koliko Novom Sadu uopšte treba sistem poput "Oka sokolovog". Već postoje nadležni organi koji kažnjavaju i "dižu" nepropisno parkirana vozila i, prema mišljenju Slobodana Jovića, kažnjavanje bi trebalo da bude poslednja opcija, represivna mera koja se koristi nakon što je primenjeno sve o čemu je prethodno bilo reči. Samim tim, smatra on, kazna neće rešiti naše goruće probleme.
 
"Ne možete vi ni da kaznite ljude jer nemaju gde da stanu, ali treba da se nauče da ne moraju da idu 200 metara kolima i da ne moraju baš da se pakriraju ispred ulaza u prodavnicu. Plan i strategija su kako treba da razmišljamo", kaže Jović za 021.rs.
 
A kakva je kultura parkiranja u Novom Sadu i da li su ljudi u saobraćaju "a priori" bahati? U "Parking servisu" navode za 021.rs da je kultura parkiranja na istom nivou kao i u nekim drugim zemljama u Evropi, ali da su kazne kod nas možda blaže. Takođe, u preduzeću dodaju da se problem sa nedovoljnim brojem parking mesta zapravo nikada ne rešava.
 
"Novi Sad, kao i svi veći gradovi, nema dovoljno parking mesta u odnosu na broj automobila i na potrebe za parkiranjem. A to je i problem koji nikada ne možete da rešite i da podvučete crtu i kažete to je sada to, jer grad raste, menja se, broj automobila se povećava. Mi smo u proteklom periodu gradili parkirališta i rekonstruisali parking prostore na mnogim lokacijama u gradu. Novo parkiralište u Filipa Višnjića - 50 parking mesta, Fruškogorska ulica kod stadiona FK Kabel - 100 parking mesta, kao i biciklistička i pešačka staza u dužini od 500 metara, Radnička ulica - 100 parking mesta, Štrand - 200 mesta, Trg Komenskog - 50 mesta, Bulevar Kralja Petra I - 50 parking mesta, privremeni parking koji nije pod naplatom u Dušana Vasiljeva - 150 parking mesta, kao i privremeni parking u Kosovskoj sa 150 parking mesta. Urađena je i rekonstrukcija oko 200 parking mesta u Pančevačkoj ulici, u Ulici Momčila Tapavice i Daničićevoj ulici", navode u "Parking servisu" za 021.rs.
 
Ove godine su, kažu, već započeti radovi u Ulici dr Laze Stanojevića, a u planu je rekonstrukcija parkirališta na Bulevaru oslobođenja, o čemu je 021.rs pisao na OVOM LINKU. Planira se i izgradnja parkirališta na Bulevaru Kralja Petra I, a da li će se graditi na još nekim lokacijama zavisi od raspoloživog novca.
 
Na pitanje sa kojih lokacija pauk najčešće diže vozila, u preduzeću kažu da nema pravila.
 
"Kao što nema pravila kada će i gde neko da napravi saobraćajni prekršaj. Vozači prilikom parkiranja prekršaje prave najčešće na lokacijama gde je frekvencija automobila veća, a broj parking mesta manji u odnosu na potrebe. To je naravno centar grada, delovi Detelinare, Limana... Vozila se često odnose i po pozivu građana, koji prijavljuju nepropisno parkiranje jer ne mogu da izađu iz svojih ulaza, često se blokiraju prilazi i za pešake i slično. A kada su pozivi u pitanju, onda nema pravila sa koje će lokacije građani zvati, odnosno gde će ko napraviti saobraćajni prekršaj", navode u "Parking servisu".
 
Dodaju da su upoznati sa funkcionisanjem sistema "Oko sokolovo" - sa svim njegovim prednostima i manama. 
 
"Ovakvi sistemi pomažu i imaju mnogo prednosti, ubrzaće kontrolu, a i greške su svedene na minimum. Ono što treba razlikovati je sistem za kontrolu automobila u prekršaju i kontrolu naplate parkiranja. Mislimo da je elektronska kontrola parkiranja neminovnost. To za nas nije neka nepoznanica, spremni smo za tu situaciju i vrlo brzo možemo da očekujemo njenu primenu i u Novom Sadu", zaključuju u preduzeću za 021.rs.
 
Da li je Novom Sadu potrebno "oko sokolovo", koje podrazumeva patroliranje skupog "Land Rover Discovery" vozila gradom pitanje je koje smo postavili i našim čitaocima u anketi OVDE. Polovina čitalaca koja je glasala dominirala je odgovorom - ne, jer će se vozila i dalje parkirati gde stignu, uprkos novom represivnom organu.
 

Foto: YouTube/Printscreen/Prva
 
Iz istupa čelnika, a uglavnom gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića stiče se utisak da je odluka o uvođenja "Oka sokolovog" već doneta, iako javnost još uvek nema informacije o pravoj opravdanosti i vrednosti ovakve "komunalne" investicije. Ono što je izvesno jeste to da će Novi Sad, ukoliko krene u korišćenje "Oka sokolovog" taj sistem morati i da kupi. Odbornici Skupštine Beograda doneli su odluku kojom se tamošnjem "Parking servisu" omogućava da prodaju ovaj sistem drugim lokalnim samoupravama.
 
Postavlja se i pitanje pravnog poretka - može li se kazna izdavati na osnovu snimljenog prekršaja vozila kojim ne upravlja saobraćajna policija, koja je po zakonu nadležna za saobraćajne prekršaje i da li će ovakvi slučajevi biti još jedan primer obaranja kazni na sudu.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 118

  • Bekana

    17.03.2021 14:32
    Zelena površina
    Živim na Novom naselju 30 godina i uvek je bilo mesta za parking.Bar je to u našem kraju bilo tako.Danas je malo "gušće",ali još uvek može da se nađe neko slobodno mesto,ako ne morate baš da se parkirate na sam ulaz svoje zgrade! No,posle toliko godina jedan isti auto somborskih registarskih tabli biva uporno parkiran na travnjaku,zelenoj površini naspram čuvenog dragstora "Sonja" u Đorđa Nikšića Johana.Pokušali smo sa internim upozorenjima,ali ništa. Pitanje,je da li nekada komunalna policija dolazi u ovaj kraj? Ili da zovemo kao građani njen broj?
  • Zarada

    17.03.2021 12:04
    Izmisljanje tople vode
    Kako su svi kvartovi izgradjeni pre 40 godina i dalje funkcionalni? Zato sto je smisleno gradjeno, ostavljeno dovoljno prostora za parking, za zelenilo i za decije igraliste.
    Moze to i sada da se sprovede, ali ko ce kad ne radi politika za narod nego radi za investitore.
  • Neo NSovac

    17.03.2021 08:17
    Problem je u mentalitetu
    Svi beže u centar, niko neće da kupi bicikli jer je to sirotinjska priča. Niko neće da se parkira na parking jer je grad udario monopol na parking mesta i ona poznata " neka ima mama plaća parking ja ću se parkirati uz zgradu pa da vidim da li će me odneti"!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti