Pravilnikom se bliže određuje pojam seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja, mere koje će Fakultet sprovoditi u prevenciji i zabrani ovog ponašanja, postupak zaštite lica u slučaju da je došlo do narušavanja integriteta ličnosti po osnovu pola ili seksualne orijentacije, a sve u cilju izgrađivanja i poštovanja načela prava i slobode ličnosti, slobodnog ispoljavanja rdone pripadnosti i seksualne orijentacije i zaštite dostojanstva svih lica koja učestvuju u procesu visokog obrazovanja.
Oblici seksualnog uznemiravanja koje ovaj Pravilnik prepoznaje uključuju neželjene seksualne primedbe ili predloge, neželjeni pozivi i komunikacije, neželjene fizičke dodire i neprimerene gestove, fizičko napastvovanje, ponovljeno iznošenje šala i opaski koje su polno obojene i ruganje koje je polno, odnosno rodno usmerene. Seksualno ucenjivanje je svako ponašanje lica koje u nameri dobijanja usluge seksualne prirode uceni drugo lice da će u slučaju odbijanja usluge protiv njega ili njegovog lica preduzeti nešto štetno.
Pravilnik podrazumeva i formiranje Komisije koja sprovodi konsultativni postupak i postupak zaustavljanja seksualnog uznemiravanja. Mandat članova komisije je godinu dana, sa mogućnošću reizbora.
Predviđaju se i sankcije za lažno ili zlonamerno prijavljivanje, a opravdana sumnja na seksualno uznemiravanje koja nije dokazana se neće smatrati lažnom prijavom.
Kada je reč o postupku zaustavljanja seksualnog uznemiravanja/ucenjivanja, Fakultet daje rok za prijavu od šest meseci od dana izvršenja zabranjenog ponašanja kada je počinilac zaposleni na fakultetu, a četiri meseca kada je počinilac student.
Studentkinje koje su pokrenule inicijativu "Nećemo prećutati" tražile su da se donese pravilnik na nivou Univerziteta, naročito zbog "neadekvatnog odgovora Univerziteta u Novom Sadu na temu seksualnog nasilja", nakon što su u javnost dospela svedočenja mladih glumica koje su pohađale školu Miroslava Aleksića, a što je izazvalo reakcije univerziteta i pojedinačnih fakulteta širom regiona.
One pozdravljaju to što je Filozofski fakultet doneo Pravilnik, ali i dalje čekaju na reakciju Univerziteta.
Jedna od studentkinja koje su pokrenule inicijativu "Nećemo prećutati" Nikolina Jović, kaže za 021.rs da je to što je fakultet doneo dobar korak.
"Pojam seksualnog uznemiravanja je zaista široko definisan, uključeno je i fizičko zlostavljanje i uznemiravanje porukama, mejlovima i telefonom. Bitno je i to da identitet podnosioca prijave može da ostane tajan ukoliko on to želi", objašnjava sagovornica 021.rs.
Ipak, dodaje, neke stvari bi morale dodatno da se pojasne, jer jedan prosečan student nije dovoljno pravno obrazovan da potpuno razume dokument. Kao primer navodi član 16, u kom se navodi da studentkinja ima rok od šest meseci kada je počinilac zaposleni na fakultetu i od četiri meseca kada je počinilac student da prijavi seksualno uznemiravanje, odnosno ucenjivanje.
"Možda je cilj da se ohrabre studenti da se što brže pokrenu ti postupci i to je možda u redu za neka lakša pretrpljena uznemiravanja, ali za neke ekstremnije primere nije logično. Ako sam uznemiravana u januaru, zašto imam vremena samo do juna to da prijavim? Mislim da to ostaje nejasno u ovom članu i da je trebalo detaljnije da se razradi", priča Jović.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kaže za 021.rs da je rok za prijavu kratak.
"Ti rokovi su sami po sebi problematični, pogotovo zato što su ovako kratki. U idealnoj situaciji ne bi bilo roka. Ako već hoće da zadrže rok, bolje je da neko dok god je u statusu studenta to može da prijavi. Na primer, ako neko bude zlostavljan na prvoj godini, on u tom momentu možda ne zna kome da se javi. Kad postoji rok od šest meseci to je stvarno prekratko. Potrebno je vreme i da se studentkinje međusobno povežu, da znaju da se ne dešava samo jednoj", objašnjava Pavlović.
Jović kaže da se iz Univerziteta nisu, nakon prvog zajedničkog sastanka održanog pre više od mesec dana, oglašavali. Inače, još 2. marta, studentkinje iz ove inicijative su se sastale sa pokrajinskim sekretarom za visoko obrazovanje Zoranom Miloševićem, koji je tada naveo da je usvajanje ovakvog pravilnika stvar javnog interesa. Takođe je rekao da će Sekretarijat preporučiti Univerzitetu da podrži ovu inicijativu.
"Oni su možda i rezervisani prema tome, ipak je to neka škakljiva tema. Moraju bar ubaciti ovu temu u etički kodeks i učiniti ga vidljivim, s obzirom na to da kodeks nije dostupan na sajtu univerziteta. Ali daćemo im vremena da vidimo šta će se dešavati, ipak sad slede izbori za rektora. Znamo da je to proces", navodi Jović.
Iz Univerziteta su pre mesec dana za 021.rs naveli da već imaju usvojen Kodeks o akademskom integritetu kojim su utvrđeni standardi akademske čestitosti, te da je taj kodeks dovoljan. Poručili su i da razmišljaju o mogućnosti da se u istom jasnije prepozna problem seksualnog zlostavljanja.
Prilikom
razgovora za 021.rs Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra istakla je da nije dovoljno samo doneti dokument, nego je potrebno taj dokument učiniti vidljivim i u kontinuitetu raditi na edukovanju studenata i studentkinja da on postoji, kao i raditi na tome da se stvori odnos poverenja između komisije i studenata.
"Dodatno ono što ti interni dokumenti treba da sadrže je neki vid prevencije, dakle informisanje i edukacija, studenata i studentkinja, ali isto tako i zaposlenih na fakultetima, kako bi se stvorila atmosfera na svakom fakultetu u kojoj seksualno uznemiravanje nije dozvoljeno", zaključila je sagovornica 021 iz Autonomnog ženskog centra.
Portal 021 je o ovoj temi pisao još 2018. godine kada je objavljeno istraživanje koje je pokazalo da je trećina studentkinja i studenata u Srbiji bilo u situaciji da zaposleni na fakultetu u njihovom prisustvu pričaju seksualne šale, gledaju ih tako da se osećaju neprijatno ili skreću razgovor o studiranju na seksualne teme, te da većina ispitanih ovakva ponašanja doživljava kao seksualno uznemiravanje. Tada nijedan fakultet u Novom Sadu nije imao dokument koji obezbeđuje zaštitu od seksualnog zlostavljanja, a na nivou cele Srbije, samo je Fakultet političkih nauka u Beogradu imao ovakav pravilnik.
.jpg "Juhas, novi predsednik Skupštine Vojvodine: Pokrajinska vlada najverovatnije do 9. maja")
.jpg)
.jpg "Odlučeno: I Liga socijaldemokrata Vojvodine izlazi na izbore")
.jpg "Novosađani, predložite kandidate za Oktobarsku nagradu")
Komentari 14
Veliborka
što ne pitate zaposlene i studente tamo? Neka pričaju bar anonimno šta sve trpe?
Mizoginija, homofobija, mobing, tlačenje, pretnje, silovanja...
Kyza
Naime, kada nekog zateknete sa nožem u ruci na kome se nalazi krv žrtve koja je pored iste osobe leži ubijena vi imate osnovanu sumnju da je ta osoba ubila onu drugu (bez obzira što niste videli sam čin ubistva),
Zatim sledi policijsko-tužilačka istraga, gde se foorenzičkim veštačenjem dokazuje ovo krivično delo.
Zašto ovo govorim?
Prosto zato, što i ovde može biti pogrešna sumnja, obzirom da se često dešava da osoba koja vidi nekog sa nožem u telu izvadi isti, kako bi pomogla žrtvi, odnosno ona nije ubica, već iz neznanja ostavlja svoje otiske na nožu, a na rukama ima krv.
Upravo zato policijska forenzika pokušava da rasvetli ovaj tip zločina.
Nažalost neretko i nevini stradaju prilikom ovakvih ubistava, jer samo kod kod presecanja nekih arterija imamo špricanje krvi po određenim uglom, pa forenzičari mogu u slučaju odsustva tragova ovog špricanja na odeći osumnjičene osobe, da pomognu da ise ona oslobodi krivice.
U suprotnom, joj nema pomoći, jer neki motiv uvek može da vam se pripiše.
Kod silovanja žrtve odmah moraju da prijave ovo krivično delo, jer ne možete za 10 godina da se javite i pričate da vas je neko silovao, pa čak i da imate sačuvane SMS poruke gde vas je neko seksualno uznemiravao, to nije dokaz za silovanje, već za već pomenuto seksualno uznemiravanje.
Ovo su u principu teško dokaziva dela, gde vam neko iz zle namere bukvalno može da uništi život samo jednom optužbom.
Паор
Ово је најобичније изругивање праву и правди.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar