Eksploatacija na Fruškoj gori: Problem sa kamenolomom i veza sa Vladom Srbije

Iako prostorni plan područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine predviđa rekultivaciju kamenoloma Kišnjeva glava i privođenje nameni u svrhu turizma i rekreacije, na ovom lokalitetu se i dalje eksploatiše kamen trahit. Kako pokazuju podaci 021.rs, tragovi eksploatisanja vode do Vlade Srbije.
Eksploatacija na Fruškoj gori: Problem sa kamenolomom i veza sa Vladom Srbije
Foto: 021.rs
Dozvola za eksploataciju firmi "Kamenolom Rakovac" istekla je 31. decembra 2020. godine, a prema važećim planovima, firma koja eksploatiše dužna je da po završetku radova, najkasnije u roku od jedne godine, izvrši rekultivaciju zemljišta i preduzme mere zaštite životne sredine i voda, kako bi se zaštitili život i zdravlje ljudi. 
 
"Radovi na zatvaranju i rekultivaciji površinskog kopa Kišnjeva glava moraju da se završe do 31. decembra 2020. godine", definisano je rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj od 18. jula 2016. godine. 
 
Ovako je bar na papiru. U realnosti su građani u februaru zatekli mašine koje i dalje eksploatišu ovo područje i podneli inspekcijsku prijavu. I nakon što je u februaru na teren izašla inspekcija, kamenolom je nastavio da radi. 
 
 
Inspekcija utvrdila nezakonitosti
 
U martu je na teren izašao rudarski inspektor koji je utvrdio da "Kamenolom Rakovac" i dalje obavlja rudarske radove bez odobrenja nadležnog organa, te da je nastavio sa radovima iako je dobio rešenje o zabrani izvođenja. Nakon isteka datih rokova inspektor je shodno Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima podneo prijavu za učinjen privredni prestup. O ovome su obaveštene i nadležna policijska uprava i policijska stanica.
 
 
Dragana Arsić iz Pokreta "Odbranimo šume Fruške gore" kaže za 021.rs da su oni prijavili radove inspekciji nakon što su na licu mesta videli da se uprkos zabrani i dalje nastavlja eksploatisanje i utovar kamena. Kako kaže, kada su izašli na teren i sišli do kamenoloma, vlasnik firme je zvao policiju. 
 
"Legitimisali su nas. Mi smo rekli da smo tu kao građani, da imamo pravo na to, jer je u pitanju teritorija nacionalnog parka. Oni su konstatovali da ne vršimo nezakonite radnje i otišli su", priča sagovornica 021.rs.
 
Kako dodaje, bitno je to da je Ministarstvo rudarstva i energetike sklopilo ugovor sa firmom "Kamenolom Rakovac" za eksploataciju i rekultivaciju.
 
"Međutim, oni apsolutno ništa nisu uradili u vezi sa rekultivacijom, samo su eksploatisali. S obzirom na to da je kao garancija izvršenja posla rekultivacije data menica, oni to nisu uradili i pokrajinski sekretar za energetiku je uputio tu menicu nadležnom ministarstvu", navodi Arsić.
 
Ističe da je stav ekoloških aktivista da se zatvori kop i da priroda uradi svoje, jer je nejasno kako država sada može da ubedi firmu da sklopi novi ugovor i da uradi rekultivaciju, jer im se ne bi isplatilo. 
 
Površinski kop Kišnjeva glava se nalazi na oko dva kilometra od Partizanskog puta, a može se doći i iz smera Rakovca. Putevi koji vode do Kamenoloma uglavnom nisu u dobrom stanju, a njihovom održavanju ne pomaže ni to što njima redovno prolaze kamioni prepuni kamena. 
 
Prof. dr Vujić: Vratiti prostor prirodi
 
Nakon više od 80 godina eksploatacije ovog kamena eruptivnog porekla, životni vek kopa se bliži kraju. Po standardima u svetu, rudarski kopovi trebalo bi da, nakon određenog vremena, budu zatvoreni i uklopljeni u krajolik parka, a ovaj proces, iako mu je vreme, još uvek nije pokrenut.
 
Prof. dr Slobodan Vujić sa Rudarskog instituta iz Beograda koji je još 2008. godine radio projekat rekultivacije kopa Kišnjeva glava za 021.rs kaže da ne zna zašto se na ovom prostoru još uvek eksploatiše kamen. Po njegovom projektu, rok rekultivacije bio je 2012. godina.
 
"Uzimajući u obzir uslove koji su postojali kada sam ja radio taj projekat, eksploatacija na toj lokaciji bi trebalo da bude pri kraju. U ovom slučaju projekti su išli ka tome da se ta lokacija uredi tako da se to nameni za sportsko-rekreativni prostor", objašnjava Vujić za 021.rs.
 
Kako navodi, eksploatisanje može da traje dok se ne iscrpe rezerve kamena, ali u slučaju Kišnjeve glave iscrpljenost rezervi nije ograničavajuć faktor, već postoje drugi uticaji koji su "doveli do granice izvodljivosti radova".
 
"Pod dejstvom sunca, kiše, vetrova, atmosferskih promena kamen se drobi. Da ne bi neko stradao napravljeno je rešenje da se kosine osiguraju i da se zaštite ljudi koji borave u tom prostoru. Problem je, dakle nesigurnost tog prostora, a postoji više funkcionalnih razloga za rekultivaciju. Ali suština je vraćanje prostora prirodi", ističe profesor Vujić.
 
Postoje i alternative koje mogu omogućiti eksploataciju kvalitetnog kamena, ali i vraćanje Kišnjeve glave prirodi i ljubiteljima prirode. 
 
"To je kamen izuzetnog kvaliteta koji je eksploatisan sa punim kapacitetom, ali i logikom. Vojvodina kamena nema, a ovo je u epicentru Vojvodine. Alternativa je da kamen dovozite, a kamen nije sirovina koja trpi velike transportne troškove. Ali tu postoji prostor dugačak oko pet kilometara između Kišnjeve glave i Srebra koji je ležište ovog kamena. Dakle moguće je preseliti se na drugu lokaciju i napraviti kamenolom", objašnjava profesor Vujić.
 
Sagovornik 021.rs naglašava da razume zabrinutost građana, ali da oni moraju imati u vidu da ovaj rudnik ne pravi kontaminaciju u okruženju.
 
"Kišnjeva glava nije rudnik koji pravi kontaminaciju u okruženju. Nema hemijske kontaminacije i nema trajnih posledica po okolinu. To je objekat koji je izmenio morfologiju područja, ali posle rekultivacije to može da izgleda tako da se ne zna da je tu ikad eksploatisan kamen", zaključuje Vujić.
 
U igri i Vlada Srbije i Novak Nedić, prihodi kamenoloma rastu 
 
Kompanija koja od 1977. godine eksploatiše ovo područje bila je deo "Teko Mining grupe", do prinudne prodaje akcija 2016. godine. Tada je najveći udeo u kompaniji uzeo "Milinković kop" koje se od 2008. godine bavi "trgovinom na veliko". Ova firma ima i ogranak koji se bavi gajenjem šuma i ostalim šumarskim delatnostima. 
 
Mali deo akcija (0,15 odsto) do 2016. godine imao je "Multiinvest centar AD Kragujevac". Te godine je udeo ovog preduzeća otkupila Narodna skupština Srbije, a u prvoj polovini 2019. godine taj isti udeo je kupila Vlada Srbije, a za svog zastupnika u ovoj firmi postavila generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića
 
 
Nedić je i član Glavnog i izvršnog odbora Srpske napredne stranke i predsednik saveta za pravna pitanja SNS Beograd. Bio je član Upravnog odbora FK Partizan do aprila 2014. godine, kada je podneo ostavku. KRIK je pisao i o vezama Nedića sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka. Nedić važi i za čoveka od poverenja Aleksandra Vučića.
 
On je inače i član UO JP Službeni glasnik, kao i predsednik Vladine Komisije za sprovođenje postupaka za izbore direktora.
 
Evidentno je, inače, da preduzeće "Kamenolom Rakovac" bolje posluje od 2019. godine, odnosno od kad je Vlada uzela udeo u vlasništvu. Međutim, pitanje je u kojoj meri, sa tako malim brojem akcija, Vlada može da utiče na poslovanje ove kompanije. 
 
 
Prema javno objavljenim finansijskim izveštajima, "Kamenolom Rakovac" je 2016. godine ostvario dobit od 180.971.000 dinara, 2017. zaradio je 183.588.000 dinara, 2018. godine dobit je porasla na 204.254.000, dok je 2019. godine dobit ovog preduzeća iznosila čak 376.984.000 dinara. Ovo znači da je za samo nekoliko godina "Kamenolom Rakovac" počeo da zarađuje dvostruko više od svog godišnjeg proseka
 
S druge strane, naknada koju je "Kamenolom Rakovac" platio Nacionalnom parku za eksploataciju kamena u 2019. godini iznosi 11.666.261 dinar. 

U kompaniji "Kamenolom Rakovac" ni posle nekoliko dana nisu odgovorili na pitanja 021.rs.
  • natasa muzdeka

    28.11.2023 20:11
    rambo
    Ne dirajte milinkovica on je legenda
  • Zoki

    31.10.2021 15:01
    zoki@yahoo.com
    Milinković je samo valsnik na papiru.Ko je pravi vlasnik nije teško otkriti čim su radovi nastavljeni i posle zabrane.Zar je moguće da neko privatno lice sa nekom malom,tzv. trgovinskom firmom bude veći vlasnik na teritoriji(nacionalni park) koja je pod zaštitom države?Nema logike zar ne?A naravno mnogo je rupa u zakonu jer na papir može svašta da se napiše,flasifikuje,overi i predstavi javnosti.
  • Kemenčan

    30.04.2021 12:06
    Kamen sa Fruške
    >>>>Super je taj profesor Vujović... Otvoriti novi kop, tj njegovim rećima premestiti, koji će preseći kroz I zonu zaštite (zona između Srebra i Kišnjeve)........
    Nije profesor zato što zna da ondulira ženama kosu, onda bi bio frizer.
    Profesor je zato što ZNA ZNANJE.
    Ako se ne bude vadio kamen iz Kišnueve glave (Rakovac), moraće da se vadi iz Srebra (tzv. "Ledinačko jezero". Kamen za gradnju autoputeva ne može da se uvozi iz Hercegovine.
    Da tzv. "ekolozi" nisu minirali rekultivaciju Ledinačkog jezera, odande bi se dobilo kamena koliko gid treba, zakosili bi se bokovi, napravile terasaste kosine i imali bi i kamen i prelepo jezero za turizam, jedno za drugim. Do danas bi stigli do faze REKULTIVISANO JEZERO ZA TURIZAM.
    Molimo vas, dragi ZELENI svih boja i nijansi (spolja zeleno, iznutra crveno kao lubenica):
    NEMOJTE DA NAM BRANITE FRUŠKU jer će na kraju stvarno biti poravnata sa Bačkom i Banatom...
    A državi treba kamen i vadiće ga.
    Ako ne tamo, otvoriće drugi kamenolom...
    Opet na Fruškoj, u Martincima nema kamena.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti