Traume za žrtve, naročito kada su u pitanju ovakvi zločini, se prečesto ne završavaju samim činom. Oštećeni moraju da daju iskaze više puta i tako ponovo prolaze kroz bolne trenutke. Kako bi se to izbeglo, ili bar svelo na minimum, u celom svetu, a i u pet gradova u Srbiji počelo je da se primenjuje svedočenje putem video-linka.
Svedočenje putem videokonferencijske veze omogućava da žrtve i svedoci krivičnih dela prilikom ispitivanja ne dolaze u susret sa okrivljenima, čime se izbegava naknadna traumaticazicija i viktimizacija žrtve, a njen iskaz postaje potpuniji i jasniji.
Miroslav Alimpić, predsednik Višeg suda u Novom Sadu, jednog od pet sudova u kojima je ovakva praksa moguća, objašnjava da je ovo značajno unapređenje u odnosu na raniji period kada svedoci i žrtve nisu mogli na pravi način da iznesu ono što je bitno za sud zbog straha ili traumatizacije.
"Nova oprema omogućava oštećenima da iskaz daju u posebnoj prostoriji suda, bez prisustva ostalih učesnika u postupku. Sve što se dešava u posebnoj prostoriji prenosi se preko velikog monitora u sudnicu, tako da svi učesnici mogu da vide", navodi Alimpić.
Ističe da je jako važno to što je Ministarstvo pravde prihvatilo višegodišnji zahtev Višeg suda u Novom Sadu da se sistematizuje radno mesto rukovodioca u službi za pomoć i podršku svedocima.
Jelena Ostojin, koja je i ranije radila ovaj posao, ali je od ove godine i formalno na čelu službe za pomoć i podršku svedocima, navodi da je od juna 2015. godine od kada je ovaj vid svedočenja ustanovljen, kroz videokonferencijsko davanje izjave prošlo 187 svedoka i oštećenih.
Prostorija za svedoke i žrtve opremljena je tako da odaje humaniji ambijent, poput dnevne sobe, kako bi žrtva mogla da da iskaz koji neće biti izmenjen ili kompromitovan usled uznemirenosti koja se može javiti u sudnici pred ljudima i okrivljenim.
"Ja pružam emotivno-logističku pomoć pre, za vreme i posle saslušanja, kako bi svedok ili žrtva lakše dao svoj iskaz. Oštećeni se kontaktira nekoliko dana pre zakazanog termina za saslušanje. Ako je u pitanju maloletno lice, obaveštava se roditelj ili staratelj. Organizujem sve tako da se svedok, odnosno oštećeni ne sretne sa okrivljenim. Kada se u dogovoreno vreme nađem sa svedokom, zajedno odemo do prostorije koja je opremljena kao dnevna soba i uz opušten razgovor i kafu ili čaj objasnim sve informacije u vezi sa svedočenjem. U toku razgovora ne ulazimo u sadržinu iskaza i ne dajem pravne savete", objašnjava Ostojin postupak svedočenja.
Dok oštećeni ili svedok daje iskaz sudnica je audio-vizuelno povezana sa prostorijom. Tokom saslušanja prisutni čuju i vide oštećenog na ekranu, dok svedok vidi sudiju i sudsko veće.
"Olakšavajuća okolnost je da oštećeni ne mora da vidi i čuje nikog drugog ko se nalazi u sudnici", ističe Ostojin.
Maloletna lica se isputuju preko psihologa koji je posebno obučen za razgovor sa decom.
"Moja uloga je da iskoordiniram i organizujem ispitivanje i da pružim podršku pre i posle", navodi Ostojin.
Kako kaže, tokom godina rada u ovoj službi videla je da se ovaj način ispitivanja pokazao kao efikasan, naročito kada je reč o posebno osetljivim svedocima i maloletnicima.
"Dovoljno je strašno što žrtva mora da se vraća na traumatičan događaj i da ga ponovo preživljava. Bar ne mora pred punom sudnicom. Posebno osetljivom svedoku puno znači i to da ga neko dočeka u sudu i porazgovara sa njim", zaključuje.
Ova služba je zajednička za Osnovni, Viši i Apelacioni sud, a pruža podršku i svedocima u tužilaštvu, najčešće kod dela protiv polnih sloboda, nasilja u porodici, trgovine ljudima i iznude.
Ivana Josifović, sutkinja Višeg suda u Novom Sadu, kaže da je svedočenje putem video-linka od izuzetnog značaja.
"Ranije je fokus krivičnog postupka bio na okrivljenom i njegovim pravima. Ali uz sva zagarantovana prava na odbranu, stičem utisak da se na neko vreme zanemario onaj zbog koga smo mi tu, odnosno žrtva", kaže Josifović.
Kako objašnjava, ovakvim pristupom se oštećenom daje mogućnost da, bez sekundarne viktimizacije, da svoj iskaz, učestvuje u postupku i doprinese utvrđivanju relevantnih činjenica.
"Sekundarna viktimizacija nastaje zato što je neko lice pretrpelo objektivnu štetu i traumu. Ukoliko su organi manje zainteresovani i ne prilaze na ljudski i profesionalan način možemo doći do toga da se to lice bez potrebe ponovo izlaže traumi i suočava se sa ponovljenim strahom ili pretnjom od okrivljenog", naglašava Josifović.
Bitno je i to da jednom urađeno saslušanje može biti korišćeno i u drugom postupku, što je od posebnog značaja kod maloletnih oštećenih kod kojih je preporuka da se najviše jednom ili dva puta saslušavaju.
Zamenik javnog tužioca u novosadskom Višem javnom tužilaštvu Zoran Jakovljević kaže da je ova oprema dragocena i da se primenjuje i u predistražnom i u istražnom postupku. Od januara 2020. godine do danas, u 23 slučaja je tužilaštvo koristilo svedočenje putem video-linka. Među žrtvama je bilo desetak maloletnih lica, uključujući i decu mlađu od 14 godina.
"Njihov integritet treba zaštititi u svakom smislu", naglašava Jakovljević.
Kada su žrtve deca, prva tačka je Centar za socijalni rad, u kom se takođe koristi audio i vizuelno snimanje. Saslušanju tada prisustvuju i stručna lica.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
.jpg "Javni čas danas kod spomenika")
.jpg "Toranj sa satom na Petrovaradinskoj tvrđavi oštećen u olujama: Sledi obnova simbola Novog Sada")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar