FOTO: Propada legat čuvenog Jovana Soldatovića na Petrovaradinskoj tvrđavi, postoje drugi prioriteti

Atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi u kome je stvarao novosadski vajar Jovan Soldatović, ali i dela koja je za života stvorio već više od 16 godina potpuno su zapuštena i prepuštena "zubu" vremena.
FOTO: Propada legat čuvenog Jovana Soldatovića na Petrovaradinskoj tvrđavi, postoje drugi prioriteti
Foto: 021.rs
Objekat u kome su nastala neka od najznačajnijih dela iz Soldatovićevog opusa nalazi se u neposrednoj blizini Akademije umetnosti u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrđavi. 
 
Osim toga što sam objekat propada, dela koja su unutar istog ostala posle smrti Soldatovića 2005. godine, takođe su izložena kako vlazi koja ulazi kroz razbijene prozore na samom ateljeu, tako i građanima koji "čerupaju" stvaralaštvo jednog od najpoznatijih jugoslovenskih vajara u istoriji.
 
 
Skulpture Jovana Soldatovića deo su kulturnog identiteta Novog Sada, a imajući to u vidu ono što se dešava sa zaostavštinom ovog vajara, prema oceni novosadskog umetnika, dizajnera fotografije i bivšeg predavača na Akademiji umetnosti Ivana Karlavarisa, nešto je zbog čega će svakog čoveka "zaboleti srce".
 
"To što atelje u kojem je Jovan Soldatović radio i stvarao propada na ovaj način svakako je strašno, pogotovo ako imamo u vidu da mladi umetnici odavno nemaju šansu da dobiju ateljee i radni prostor za svoje stvaraštvo", kaže za 021.rs Karlavaris.
 
On dodaje i da se on pitao, on bi pomenuti prostor podelio na tri mlada umetnika s obzirom na veličinu samog prostora.
 
Zavodu potrebni "vreme i novac"
 
Posle 16 godina od smrti Jovana Soldatovića i nakon višegodišnjih pokušaja njegove porodice da se nešto uradi na očuvanju ovog objekta, ali i kulturnog nasleđa koje je iza sebe Soldatović ostavio, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Novog Sada kažu da im "treba vremena", ali tvrde da imaju volju da se reši ovo pitanje.
 
Kako za 021.rs kaže direktor Zavoda Siniša Jokić, oni imaju u planu da srede čitavu Petrovaradinsku tvrđavu, sve nedostatke kojih je mnogo, a samim tim i objekat u kojem je živeo i stvarao Soldatović.
 
"Mi bismo želeli celu tvrđavu da sredimo, pa između ostalog i taj objekat. Moramo da prikupimo novac, a i projektna dokumentacija mora biti završena, što oduzima mnogo vremena. Trenutno radimo Podgrađe i Špilerovu kuću koja je u katastrofalnom stanju, te imamo puno toga", poručuje Jokić.
 
On dodaje i da su potrebne milijarde da se sredi sve što ima na Petrovaradinskoj tvrđavi, te kaže da ne zna kada bi nadležni u Zavodu mogli da se pozabave legatom Jovana Soldatovića jer za sve to "treba vremena".
 
Soldatovićeve skulpture i nacrti prodavani na "Najlonu"
 
Iz legata Jovana Soldatovića čak i tokom njegovog života, a pogotovo posle smrti, ukradena su mnoga dela koja je ovaj umetnik stvorio.
 
Naime, samo od novembra 2012. do maja 2013. godine ukradena je 61 skulptura, a tom prilikom policija je privela dvojicu devetnaestogodišnjaka osumnjičenih za krađu. 
 
Tom prilikom pronađene su 23 skulpture, a za ostalima se "traga" i danas. U pitanju su bili radovi u gipsu, vosku, bakru i bronzi, izuzetne umetničke vrednosti, iz različitih perioda stvaralaštva umetnika.
 
 
Karlavaris, koji je i sam dobro poznavao Soldatovića, kaže da zna da je atelje više puta obijan, a da su radovi završavali na pijaci i tom prilikom prodavani za dvadesetak dinara.
 
"Ovo ovako stoji od njegove smrti, čak i dok je on bio živ to je nekoliko puta obijano, a znam da su se neki od njegovih crteža i skulptura mogle naći na Najlon pijaci za 20, 30 dinara, dok je njihova vrednost zapravo nekoliko stotina puta veća", potvrđuje Karlavaris.
 
Tvrđava kao "oaza umetnika"
 
Na Petrovaradinskoj tvrđavi ateljei su počeli da se "dodeljuju" umetnicima još pedesetih godina prošlog veka, a sve u sklopu ideje da se stvori jedna kolonija umetnika na eksluzivnoj gradskoj lokaciji.
 
Kako kaže Karlavaris, koji je i sam korisnik jednog od ovih ateljea, neretko su i političari svoje delegacije dovodili kod njega i njegovih kolega, kako bi pokazali kako Novi Sad "gaji umetnike".
 
"Ovde često dolaze razne strane delegacije, šetači i turisti mogu da kucnu na vrata mog ili bilo čijeg ateljea ovde, da vide šta je zapravo to što mi radimo, te i da se bolje upoznaju sa našom umetnošću. Mnogo puta me političari pozovu i pitaju da li mogu da me posete jer imaju goste iz Finske, Švedske ili neke druge zemlje, malo se posedi, popriča o umetnosti i naš grad se pokaže u jednom lepom svetlu", priča Karlavaris.
 
On dodaje i da je baš zbog toga tragično da jedan takav prostor, poput legata Jovana Soldatovića, a koji se pritom nalazi na jednom eksluzivnom mestu propada i bude "smrad" umesto da bude nešto najlepše moguće.
 
"Grad mora da pokaže svoj interes i da se pozabavi ovim pitanjem", smatra Karlavaris.
 
Soldatovićeve skulpture kao "simbol grada"
 
Jovan Soldatović je bio jugoslovenski i srpski vajar i skulptor, rođen je 1920. godine u Čereviću, nadomak Novog Sada. On je diplomirao na Akedimiji likovnih umetnosti u Beogradu, a zatim je neko vreme bio saradnik Tomi Rosandiću.
 
Učestvovao je na brojnim izložbama Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, Međunarodnom bijenalu skulpture na otvorenom u Antverpenu, Oktobarskom salonu u Beogradu, Salonu u Rijeci, Trijenalu u Beogradu, te na više reprezentativnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti u Briselu, Parizu i drugde.
 
On je takođe bio pripadnik likovne grupe "Prostor 8", a bavio se i pedagoškim radom, te je bio profesor na slikarskom odseku Više pedagoške škole u Novom Sadu.
 
Neka od njegovih najvažnijih dela svakako su Spomenik "Streljanim rodoljubima" u Žablju 1962, Spomenik žrtvama racije u Čurugu, Spomenik Konfučiju u Beogradu, Spomen-park Sremski front u Šidu, a svakako najprepoznatljiviji rad Jovana Soldatovića jeste Spomenik žrtvama racije "Porodica" koji se nalazi na Keju žrtava racije u Novom Sadu.
 
 
Na istorijsku i kulturološku važnost Soldatovića kako za Novi Sad, tako i čitavu bivšu Jugoslaviju, ukazuje i Ivan Karlavaris.
 
"Neosporno je da je Jovan Soldatović najveći vojvođanski posleratni vajar. On je obeležio čitavu eru, a bezbroj njegovih skulptura je po gradu i one su simbol Novog Sada", zaključuje Karlavaris za 021.rs.
  • Marta

    04.06.2021 19:28
    Malo morgen!
    Komentari koji su upereni na nasednike J.Soldatovica su potpuno besmisleni, jer ostavljanjem legata, JSoldatovic je fakticki sve u Legatu poklonio Gradu ili Drzavi (zavisi u ciju korist je Legat). Dakle, naslednici sa time nemaju nista. Isto kao sto se legat Melanije Bugarinovic nalazi pod upravom Muzeja. Tako da ti sto tvrde kako je to grad poklonio Soldatovicu i slicno, Legat je uzvracen poklon i naslednici nemaju sa tim nista. Nisu vlasnici, ne upravljaju time i nemaju nikakav benefit.
  • @Moreeee

    04.06.2021 17:02
    Palata
    Palata iz 17. veka!? Na više mapa iz 1694. nije ucrtano naselje (srednjevekovno je odavno bilo uništeno), 1698. ucrtano je nekoliko kuća i popisana su 32 domaćina. Čovek dobio 115 pluseva. Alal vera Novosadjani!!! Važnije je znati gde je nastao "Index" sendvič.
  • @komsha

    04.06.2021 14:49
    “...i nakon višegodišnjih pokušaja njegove porodice da se nešto uradi na očuvanju ovog objekta, ali i kulturnog nasleđa koje je iza sebe Soldatović ostavio, ...”

    zavodu “treba vremena” kanda nije do naslednika
    a i zavisi ko zaista nasledjuje dela umetnika

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti