VIDEO Novosadski institut NS seme - institucija od koje evropski naučnici "kradu zanat"

Najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope jeste Srbija.
VIDEO Novosadski institut NS seme - institucija od koje evropski naučnici "kradu zanat"
Foto: 021.rs (Delegacija EU u Srbiji)
"Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja soju ne uvozi. Pokreću se programi oplemenjivanja soje u Austriji, Nemačkoj, čak i u Belgiji; u zemljama gde toga nije bilo, oni dolaze kod nas da uče i mi im sa zadovoljstvom izlazimo u susret. Jako je lep osećaj kada Nemci dođu kod vas da uče", kaže direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prof. dr Jegor Miladinović.
 
On je objasnio kako je Srbija pozicionirana kada je u pitanju proizvodnja genetski nemodifikovane soje i uopšteno hrane koja nije genetski modifikovana (GMO).
 
U Evropi, posebno u zemljama Evropske unije, koja je bogato tržište, gde potrošači mogu da biraju, oni biraju genetski nemodifikovanu hranu, kaže dr Miladinović.
 
A kakva je uloga Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i njegovih naučnika u procesu proizvodnje zdrave hrane - kakvu korist imaju građani?
 
"Rezultati naših istraživanja se prenose u praksu, a na taj način se diže nivo kompletne poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. To znači da kroz naše sorte i hibride i našu preporučenu agrotehniku, farmeri ostvaruju veći prinos i bolji kvalitet, od čega oni imaju veći profit, a potrošači imaju kvalitetniju hranu. Takođe, ono što mi možemo da izvezemo, a to su brojne biljne vrste, doprinosi prepoznatljivosti nas u regionu, Evropi i svetu, i naravno, donosi novac. Ono od čega ljudi imaju najviše koristi jeste to što jedu zdravu kvalitetnu hranu, što nije slučaj u svim zemljama Evrope", pojašnjava Miladinović.
 
 
Učešće u međunarodnim projektima
 
Govoreći o aktivnostima Instituta i uspesima koje ostvaruju u Evropi, on u šali kaže da su prešli granice naše zemlje.
 
"Institut za ratarstvo i povrtarstvo odavno je prešao granice naše zemlje. Odavno sarađujemo sa Evropskom unijom i naš institut je već u Evropi - čekamo i ostatak zemlje da nam se pridruži", navodi Miladinović.
 
Među najvažnijim međunarodnim projektima u kojima Institut učestvuje jesu projekti EU iz programa Horizont 2020. U pitanju su kompleksni projekti u kojima učestvuju veliki konzorcijumi iz brojnih zemalja i u koje se ne dospeva lako. 
 
  
 
Institut, međutim, trenutno učestvuje u pet takvih projekata, što je u odnosu na broj naučnih radnika i mogućnosti Instituta velik broj, objašnjava sagovornik, te ističe da su naučni radnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na tim projektima angažovani kao lideri radnih paketa.
 
"Učešće u takvim projektima je važno iz najmanje dva razloga: prvo - status Instituta i naučnih radnika, i njihova prepoznatljivost među evropskim kolegama, a druga su, naravno, finansije. Projekti Evropske unije, odnosno Horizont projekti jesu najbolji način da dođemo do nove opreme, hemikalija, da obavimo diseminaciju naših naučnih radova, da putujemo i upoznajemo se sa kolegama", kaže dr Miladinović.
 
Institucija od nacionalnog značaja
 
Profesorka dr Dragana Latković, predsednica Upravnog odbora Instituta i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, takođe je govorila o uspesima Instituta.
 
"Ponos Instituta za ratarstvo i povrtarstvo jeste njegov naučno-istraživački tim, koji čini preko sto istraživača, od toga preko 90 doktora nauka, a njima pomaže oko trista obrazovanih stručnjaka i radnika različitih profila. Taj tim je garant kvaliteta onoga što Institut stvara - a stvara hibride, tehnologiju gajenja, radi na obrazovanju studenata i poljoprivrednih proizvođača, i naravno vrši usluge. Taj naporan rad i to što je Institut lider u oblasti poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji, krunisan je 2018. godine, kada smo i postali institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju", kaže Latković.
 
  
 
U Srbiji postoji 66 instituta, a samo šest među njima ima status instituta od nacionalnog značaja. Kako kaže profesorka, biti institucija od nacionalnog značaja jeste čast i privilegija, ali i obaveza.
 
"To u stvari znači da rezultati svih naših istraživanja, svih naših naučnih oblasti, ne bi imali svrhu ako ne završe do krajnjih korisnika, a to su poljoprivredni proizvođači u našoj zemlji i regionu. Svi koji kupuju naše seme i dođu ovde na Rimske šančeve, mogu dobiti i savet stručnjaka kako gajiti tu biljnu vrstu. Dakle, radimo na edukaciji poljoprivrednih proizvođača", napominje ona.
 
Poznati po suncokretu
 
Svaki sedmi suncokret u svetu potiče iz Novog Sada.
 
"Kao profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uvek govorim mojim studentima: ako želite da naučite nešto o kukuruzu - idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi - idite u Nemačku, ako želite da naučite nešto o ječmu - idite u Kanadu, ali ako želite da naučite o suncokretu - ostanite u Novom Sadu", zaključuje Latković.
 
Šta je GMO 
 
O GMO hrani poslednjih godina mnogo se govori, a ta skraćenica odnosi se na genetski modifikovanu hranu. Šta to tačno znači, objasnio je Miladinović.
 
"Genetska modifikacija je u širem smislu svaka transformacija u genomu, a u užem smislu, ono što prosečnog potrošača zanima, to je uvođenje gena iz jednog organizma u drugi. Ja prosečnog potrošača ne bih zamarao naučnim aspektom toga, nego bih usmerio pažnju na ekonomski efekat toga. Evropska unija je bogato tržište, njihovi potrošači mogu da biraju - da li će jesti modifikovanu ili nemodifikovanu hranu. Oni žele da jedu organsku hranu, žele da jedu nemodifikovanu hranu i spremni su da za to plate. Mi imamo sorte i hibride koji nisu modifikovani, koji su kvalitetni i prinosni, i koje možemo njima da prodamo, da oni nama za to plate".
 
Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine - glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti