Pre 26 godina u jednoj kući na Fruškoj gori našli su se Ričard Holbruk, Kristofer Hil, Slobodan Milošević, Ratko Mladić i Radovan Karadžić.
Zvuči kao početak vica u kojem su Srbi nasamarili Amere. Međutim, upoznati ste sa istorijom i znate da tu vica nema, a još manje da su Srbi izašli kao pobednici.
Hil je, uz Holbruka, učestvovao u mirovnim pregovorima koji su okončali ratne sukobe i doveli do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a zapaženu ulogu je imao i u vreme sukoba na Kosovu i Metohiji. U Nedeljniku se može pročitati njegovo viđenje dešavanja na Balkanu, sa kim se sve susretao, pa i to kako se jednom prilikom sastao sa Slobodan Miloševićem, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem.
U jednom delu piše o tome kako su se odvijali pregovori u Ženevi, gde su usaglašeni principi koji su doveli do okončanja ratnih sukoba. Iako su nacrt Kontakt grupe nazvali "Dogovoreni principi", Hil piše da principi nisu bili tako lako dogovoreni. Alija Izetbegović je nevoljno pristao da Bosna bude podeljena na dva entiteta, uz protivljenje da se entitet sa većinskim srpskim stanovništvom nazove Republika Srbija. Milošević je želeo da Bosna ne bude republika, već da ima "slabiju formulaciju", poput unije.
Dogovori i razgovori su trajali tri nedelje, nakon čega su delegacije prebačene u Vazduhoplovnu bazu Rajt-Piterson, nadomak Dejtona u Ohaju. Hil se priseća da su pre toga posetili Slobodana Miloševića.
Kako je opisao, tadašnji predsednik Srbije nalazio se u kolibi na Fruškoj gori, ali Hil ne precizira u kom mestu se objekat nalazio.
Želeli su da izdejstvuju prekid opsade Sarajeva, najduže u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Zamena za to je bio prekid bombardovanja srpskih položaja. Holbruk i Hil su rekli da Srbi moraju da se povuku sa oboda Sarajeva, na šta je Milošević odgovorio da ne može sa tim da se složi, već da će to morati da učine komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, te predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
"A oni su ovde", dodao je Milošević.
Holbruk je zapanjeno upitao gde se oni nalaze, na šta je Milošević pokazao preko svog ramena objašnjavajući da su u jednoj vili. Pomoćnik državnog sekretara za Evropu je zatražio pauzu kako bi se dogovorio sa svojim saradnicima. Svi su se složili da bi trebalo da se sastanu sa Mladićem i Karadžićem.
Holbruk je još imao dilemu - da li bi uopšte trebalo da se rukuje sa njim, što je Hil smatrao neprikladnim, jer su bili, kako piše, nadomak brutalnog ubijanja na Balkanu i podizanja opsade Sarajeva, "a on ih pita da li treba da pruži ruku ljudima za koje su znali da će, bude li pravde, završiti u zatvoru".
"Ušli su Mladić i Karadžić, svaki sa svojim geganjem, i delovali su mi kao pravi srpski seljaci: Mladić nizak i ubica, Karadžić visok i ubica - banalnost zla, kako je to rekla Hana Arent povodom suđenja nacisti Adolfu Ajnhmanu ranih šezdesetih. Holbruk ih je pozdravio vrlo uzdržano, ali jeste im pružio ruke obojici. Kasnije me je jedan novinar pitao da li se to desilo, a ja sam rekao da nisam ništa video", piše Hil u svojoj knjizi "Outpost: Diplomat at Work", prenosi Nedeljnik.
Nedugo nakon što je rat bio okončan bilo je jasno da sukobi nisu gotovi. Usledilo je Kosovo, gde je Hil takođe imao svoje mesto u pregovorima, ovog puta kao izaslanik za Kosovo administracije predsednika SAD Bila Klintona. U svojoj knjizi se priseća i bombardovanja Jugoslavije.
Kako je naveo, bombardovanje da bi se promenilo nečije mišljenje bila je potpuno nova stvar u analima ratovanja.
"Svako ko danas misli da je rat na Kosovu bio neumitni marš ka neizbežnom trijumfu, i model za slične buduće konflikte, jednostavno nije bio tamo", jedan je od zaključaka Kristofera Hila, koji bi trebalo da zameni Entonija Godfrija na mestu ambasadora SAD u Srbiji.
Kristofer Hil - poslednji krug u Beogradu?
Kristofer Hil je rođen 1952. godine u Parizu. Otac mu je bio diplomata, što je značilo i da je tokom odrastanja u nekoliko navrata morao da se seli. Tako je jedan period proveo i u Jugoslaviji, u Beogradu, gde mu je otac službao. Svoju knjigu upravo počinje i sećanjem na detinjstvo i jedan događaj u Beogradu.
Kada se već odlučio za diplomatski posao, za prvi zadatak se sam prijavio, a mesto na koje je morao da ide bio je ponovo Beograd. Ukoliko se pogleda radna biografija Kristofera Hila, može se smatrati da Bajden za Beograd kandiduje "tešku artiljeriju", koja, između ostalog, odlično govori i srpski jezik.
Hil je bio ambasador u Makedoniji (1996-1999), Poljskoj (2000-2004), Južnoj Koreji (2004-2005), te Iraku (2009-2010). Osim učestvovanja u pregovorima na Balkanu, ovaj diplomata predvodio je američku delegaciju i u pregovorima sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju.
Vladan Kutlešić je u dokumentarnom filmu "Rambuje - srpska priča" rekao da je Kristofer Hil tokom 1998. godine učestvovao u tajnim pregovorima sa tadašnjim predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem koji su se ticali vojno-policijske akcije na Kosovu. Dodao je da je u tom trenutku bilo
"opšte poznato" da je Hil
"i šef CIA za čitav Balkan", prenosi
Istinomer.
U prikazu knjige
Washington post piše da je Hil diplomata starog kova, koji se fokusira na to da lopta ide napred, dok štiti interese Sjedinjenih Američkih Država i čuva odnose sa ključnim saveznicima.
Pre nego što je kandidovan za ambasadora SAD u Srbiji, Hil je bio vanredni profesor na Univerzitetu Kolumbija. Osim toga, bio je i dekan Škole za međunarodne studije Josef Korbel na Univerzitetu u Denveru.
Oženjen je i ima troje dece.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
_linija_14.jpg "Novosađani u problemu jer autobus više ne staje kod Gradskog groblja:")
Komentari 11
/
sada cete ovako
Mile Sauer
Da vam resim to !
Zzx
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar