Član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije Dejan Lekić poručuje da je problem što se u podacima nadležnih nalazi vrlo malo informacija, a to su samo podaci sa merne stanice u Rumenačkoj.
"Ako uporedite to sa Beogradom koji ima 10 mernih stanica, videćete da tu možda nešto i nije u redu. Prema podacima koje mi imamo, na mernoj stanici u Rumenačkoj već 34 prekoračena srednja dnevna vrednost propisana zakonom. Fali samo jedan dan da bi prevazišli taj dozvoljeni broj dana koji iznosi 35", poručuje Lekić.
Takođe, on smatra da ipak Novi Sad i Vojvodina imaju nešto bolju situaciju od ostatka Srbije kada je reč o kvalitetu samog vazduha.
"Ne možemo pričati o tome da je vazduh super, ali o tome moraju da brinu donosioci odluka. Mogu da navedem primer Bora, gde je višestruko prekoračena vrednost dozvoljenih štetnih čestica u vazduhu. Taj izveštaj je završio u Vladi, ali niko ništa nije preduzeo. Ja im poručujem, gospodo vi ne radite ništa na poboljšavanju kvaliteta vazduha", zaključio je Lekić.
Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine Sanja Bjelojević građanima poručuje da prate indeks kvaliteta vazduha na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine i predstavlja uputstvo kako da se ljudi ponašaju.
"Bez obzira što Novi Sad ima kvalitet vazduha prve kategorije, naša istraživanja pokazuju da isti ipak doprinosi oboljevanju stanovnika od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti srca, bolesti krvnih sudova mozga, a desetogodišnja izloženost novosadskom vazduhu povećava rizik od nastanka tumora pluća", kaže Bjelojević.
Ona dodaje da u novosadskom vazduhu postoje neke materije koje prelaze dozvoljene vrednosti, te otprilike šest do osam odsto naše populacije može imati zdravstvenih problema zbog postojećeg kvaliteta vazduha.
Takođe, ona apeluje na ljude da što više voze bicikle i da koriste ostale načine transporta koji ne utiču na zagađenje.
Bjelojević smatra da kada bi se veliki deo novca i budžeta opredelio na odlaganje otpada, da bi bio urađen veliki deo posla u rešavanju problema zagađenja koji danas imamo.
Da ne treba dizati paniku među narodom, a da s druge strane treba videti kako unaprediti sam kvalitet vazduha u Novom Sadu smatra v.d. načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković.
"Nije poenta reći da je Beograd ili neki drugi dan bio najzagađeniji na svetu. Moramo ukazati i građanima, ali i donosiocima odluka šta da urade da doprinesu boljem kvalitetu vazduha", navodi Branković.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Dragan Đurica kaže da se na ovu temu svakako mora pričati, ali da se na istu temu pričalo i 90-ih godina, i 2008, i sada, a da se suštinski ne menja puno toga.
"Zakon o zaštiti vazduha mora da se menja, to svi znaju. Mi ćemo ove godine doneti nacrt o poboljšanju kvaliteta vazduha i to je super. Za šest meseci ili godinu dana doćiće do izmene Zakona na Republičkom nivou i mi neke stvari iz Nacrta nećemo moći da sprovodimo", kaže Đurica.
Podsetimo, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine, a sada jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović za 021.rs ranije je ocenio da se slika zagađenja na papiru može promeniti i zbog načina i vremena merenja, a da adekvatne mere nisu sprovedene. On je ocenio da postoje brojne nesavršenosti i propusti u zakonu koje stvaraju zabunu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Vazduh u Novom Sadu bolji nego u ostatku Srbije, ali i dalje doprinosi oboljevanju")
.jpg "Grad izdvaja 17,5 miliona za produženje ulice Anđe Ranković na Satelitu")
Komentari 11
Nada
M
Saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar