Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i magrinalizovanih grupa?
Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i magrinalizovanih grupa, bila je tema okruglog stola Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija u Arhivu Vojvodine.
O tome su danas govorli stručnjaci iz ove oblasti.
Na koji način i da li su u dovoljnoj meri tokom pandemije kovid19 medijski sadržaji bili dostupni osobama sa invaliditetom i pripadnicima marginalizovanih grupa, bila je tema prvog panela.
Željko Bajić, radijski novinar iz Sarajeva, odgovarajući na pitanje kako je njegova redakcija obrađivala temu pandemije naglasio je, da je u prvim danima pandemije akcenat bio na nekim drugim stvarima, dok su osobe sa invaliditetom ostale u drugom planu.
"Razmišljalo se o globalnim stvarima, dok se o specifičnostima osoba sa invaliditetom nije razmišljalo. Radio je tu bio najbolji, najbrži, imao je najviše informacija koje su bile pristupačne slepim ljudima, starim osobama, dok su društvene mreže postale preplavljene svim i svačim. Slepe osobe su na neki način imale prednost, jer nisu imale uvid u sve ono što su širile društvene mreže a širile su dosta negativnog sadržaja", rekao je Bajić.
Kao velik problem istakao je prekid svih socijalnih kontakata, koji je nastao za vreme pandemije a koji je u najvećoj meri pogodio osobe sa invaliditetom. Kao je naglasio, iako je i sam osoba sa oštećenim vidom, zbog rada u mediju i velikom broju poznanstava, nije bio pogođen ovim posledicama u meri u kojoj su bile ostale osobe sa invaliditetom.
Marijana Čanak, novinarka "Portala o invalidnosti" je istakla da su novinari njihovog portala i tokom pandemije nastojali da ne upadaju u zamke u koje mediji često upadaju, u koje spada i plasiranje senzacionalističkih priloga. Takođe, njihovi sadržaji nisu bili o osobama sa invaliditetom, već su isti kreirani zajedno sa njima.
Učesnica panela bila je i Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna i odgovorna urednica portala "Storyteller". Prema njenim rečima, izveštavanje ovog portala baziralo se na lokal, odnosno Opštinu Bački Petrovac, dvojezično, na slovačkom i srpskom jeziku.
"Nikada nismo temu pandemije obrađivali iz ugla osoba sa invaliditetom. Razlog za to je bio strah da ću biti sklona stereotipizaciji, ili ću praviti žrtve ili heroje, što mi nije bila namera. Zbog toga smo obrađivali razne teme, ne samo te koje se tiču osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom u kontekstu pandemije, na lokalu gde ja živim i radim, nisu bile uključene u tu vrstu informacija. Prvi korak ka boljem infomisanju osoba sa invaliditetom je plugin, koji omogućuje osobama sa slabijim vidom da povećaju font, da naprave kontrast. To je moj prvi mali lični korak", navela je ona.
Jelena Kotević, viša savetnica, šefica odeljenja za pritužbe iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da su mere tokom pandemije imale negativne efekte na najugroženije osobe, gde spadaju i osobe sa invaliditetom.
"Tokom pandemije se Povereniku obraćao veliki broj građana. U 2020. preko 3.000 građana, u 2021. Preko 3.200 građana obraćalo se povereniku. Tokom 2020. godine uputili 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u 2021. kada se situacija nešto stabilizovala 312 preporuka", rekla je Kotević.
Kako je dodala, u prvim danima pandemije najčešći razlog obraćanja građana bio je nemogućnost ostvarivanja prava na uslugu personalnog asistenta, uslugu pomoć u kući i neformalog negovatelja.
"Jedna od prvih mera koje je Poverenik uputio Vladi Srbije bio je predlog da se personalnim asistentima,ličnim pratiocima, geronto domaćicama omogući nesmetano kretanje i nakon tzv. policijskog časa", napominje ona.
Jedna od preporuka bila je upućena i javnim servisima RTV i RTS, ukazujući na obavezu poštovanja kako međunarodnih dokumenata tako i domaćih propisa koji se odnose na sektor informisanja.
"Kroz preporuku mera zatražili smo da se obezbedi da svi sadržaji, posebno informativni, budu pristupačni ovim osobama", napominje ona.
Drugi panel okruglog stola odnosio se na pristupačnost kulturnom sadržaju osobama sa invaliditetom i marginalizovanim grupama.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, istakao je da vanredna situacija 2014. godine nije bila dovoljna pouka da se probudimo i shvatimo da je vreme da u ovoj realnosti treba da idemo korak dalje.
"Poslednjih desetak god primećujem široku lepezu u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života i rada, ali isto tako i konstantnu nepristupačnost te lepeze u oblasti kulture, u oblasti konzumiranja ljudskih prava za sve na pristupačan način", rekao je pokrajinski ombudsman.
Kako je dodao, razne načine za ostvarivanje osnovnih prava gledamo kroz prizmu zloupotrebe. Prema njegovim rečima arhitektonske barijere, koje su nekada bile sinonim za osobe sa invaliditetom, u današnje vreme su sve manje neka vrsta prepreka za osobe sa invaliditetom. Potrebno je posmatrati stvari ne iz svojih cipela, već da dijalogom dođemo do zajedničkih rešenja, istakao je Pokrajinski ombudsman.
Psihološkinja Tatjana Stojšić Petković istakla je strah kao problem koji se prećutkuje.
"Morate da imate nešto što vam pruža životnu radost, ako nemate, taj strah će naći put kako da izađe. Televizija, novine, društvene mreže radile su na podgrevanju tog straha", rekla je Stojšić Petković.
Mirko Knežević, predstavnik zajednice Gluvih, istakao je da se na polju pristupačnosti kulturnih sadržaja nije mnogo uradilo. Smatra da sadržaji usled nedostatka tumača za znakovni jezik nisu dostupni gluvim osobama, te im titlovane pozorišne predstave ništa ne znače.
Kao pozitivan primer prakse je Galerija Matice srpske, koja svoje sadržaje prilagođava i osobama sa invaliditetom. Ivana Rastović, kustoskinja Galerije Matice srpske, smatra da muzejski sadržaji moraju da budu dostupni široj javnosti. "Galeriju posećuje raznovrsna publika, sa različitim interesovanjima i važno je razmišljati na koji način će se kreirati sadržaji."
Takođe, po njenim rečima, izolovanost nas je navela da razmišljamo o starijim licima u domovima, koji nisu u mogućnosti da posećuju kulturne institucije.
Marijana Ramić Vulin, iz Fondacija Novi Sad EPK 2022, vidi dva problema: zašto osobe nisu u publici i zašto nisu kreatori kulturnih sadržaja? Kako je rekla, Fondacija smatra ovu temu izuzetno važnom i kao doprinos najavila da će u oktobru mesecu posebno posvetiti temi inkluzije i to kroz uključivanje marginalizovanih osoba u kulturu.
Panelisti su se usaglasili da bi bilo potrebno formiranje kriznog menadžmenta u medijima, kako bi se novinari obučili za rad u vanrednim situacijama, odnosno da je važna potreba za dostupnošću kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom, njihovo uključenje u kreiranje sadržaja, kao i zajedničko delovanje.
Pročitaj još
Kako je istakla Nataša Heror, direktorka Cetra za razvoj manjinskih i lokalnih medija, centralna tema projekta je da je primena evropskih vrednosti, brige, jedinstva i solidarnosti najefikasniji način za suočavanje sa posledicama ukupne krize izazvane pandemijom Covid-19. "Projekat Upravljajte kovid krizom sa pažnjom, razumom, vrednostima, jedinstvom i solidarno želi da pokaže da i u najgorim situacijama postoji nešto dobro", rekla je Heror.
Okrugli sto je realizovan u sklopu projekta Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity koji je podržan od strane programa Evropa za građane i građanke.
Događaj je nastavak okruglog stola organizovanog 2019. godine sa nazivom Kultura i komunikacija. Tada je bilo reči o načinu i potrebama za pristupačnim informisanjem osoba sa invaliditetom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
VIDEO Protestna šetnja u Novom Sadu: Podrška Dijani Hrki
03.11.2025.•
0
U Novom Sadu se i večeras održava protest podrške Dijani Hrki.
Novosađani, spremite se za utorak: Evo šta se zna
03.11.2025.•
0
Utorak u Novom Sadu biće sunčan, skoro bez oblačka. Novosađane očekuju predstave, otvaranje izložbe, kao i promena trase na liniji 12.
"Srbijavoz": Vozovi od večeras ponovo saobraćaju, normalizacija se očekuje sutra
03.11.2025.•
0
"Srbijavoz" je saopštio da vozovi od večeras ponovo saobraćaju.
Nekoliko desetina Novosađana krenulo za Beograd da pruži podršku Dijani Hrki
03.11.2025.•
0
Nekoliko desetina građana otišlo je iz Novog Sada za Beograd, kako bi dali podršku Dijani Hrki, koja je juče stupila u štrajk glađu.
Skup podrške Dijani Hrki večeras u Novom Sadu: "Nisi sama"
03.11.2025.•
0
Skup podrške Dijani Hrki, majci jednog od poginulih ispod nadstrešnice Železničke stanice 1. novembra prošle godine, održaće se večeras u Novom Sadu.
Revizor: Novi Sad teško kršio obaveze, plate po uvećanim koeficijentima
03.11.2025.•
11
Državna revizorska institucija (DRI) je u poslerevizionom izveštaju ocenila da je Grad Novi Sad teško kršio obavezu dobrog poslovanja.
Vozovi i dalje stoje, Srbijavoz se ne oglašava
03.11.2025.•
35
Vozovi na prugama u Srbiji i dalje ne saobraćaju, nakon dojava o bombama 31. oktobra.
Poskupela rekonstrukcija ulica u Sremskim Karlovcima: Potrebno dodati i ivičnjake
03.11.2025.•
2
Rekonstrukcija Matoševe ulice i Andrea Volnog u Sremskim Karlovcima poskupela je za skoro tri miliona i sada iznosi više od 62,8 miliona dinara sa obračunatim porezima.
Cele nedelje u Novom Sadu sunčano, jutra ledena
03.11.2025.•
0
Naredni dani u Novom Sadu biće sunčani, ali hladni, naročito jutra.
Novosađani danas kreću za Beograd zbog Dijane Hrke: "Pravac je samo jedan"
03.11.2025.•
11
Zborovi građana Novog Sada pozvali su Novosađane da danas krenu ka Beogradu kako bi dali podršku Dijani Hrki, koja je juče stupila u štrajk glađu.
Portal 021.rs nominovan za najbolji informativni sajt u regionu: Glasanje publike u toku
03.11.2025.•
10
Portal 021.rs je treću godinu zaredom nominovan za najbolji informativni sajt u regionu, u izboru koji organizuje Media daily.
Vikend doneo lepe vesti: U Novom Sadu rođeno 17 beba, među njima i blizanci
03.11.2025.•
0
U Novom Sadu je proteklog vikenda rođeno 17 beba.
Danas u Novom Sadu tmurnije, hladnije, a moguća je i kiša
03.11.2025.•
0
Danas će u Novom Sadu biti tmurnije i hladnije, uz moguću kišu.
Alonu Ohelu koji je bio u Hamsovom zatočeništvu operisano oko
02.11.2025.•
1
Alon Ohel, koji je bio u Hamsovom zatočeništvu od 7. oktobra 2023. godine i koji je nedavno oslobođen, uspešno je operisan.
VIDEO Protestna šetnja u Novom Sadu: Traže se izbori i lustracija, poslata podrška Dijani Hrki
02.11.2025.•
6
Skup podršku Dijani Hrki, čiji je sin poginuo pod nadstrešnicom i koja štrajkuje glađu, organizovan je i u Novom Sadu. Na večerašnjem skupu građani su zatražili izbore.
Licitacija za zakup poslovnih prostora na pijacama u sredu u "Tržnici"
02.11.2025.•
0
Javna licitacija za davanje u zakup slobodnih poslovnih prostora na pijacama u Novom Sadu održaće se u sredu, 5. novembra.
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrki
02.11.2025.•
1
Zborovi građana Novog Sada večeras organizuju skup podrške Dijani Hrka, čiji je sin jedna od žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu, koja je danas počela štrajk glađu.
Arhiv javnih skupova: Na skupu u Novom Sadu bilo je oko 110.000 ljudi
02.11.2025.•
23
Procenu broja građana na komemorativnom skupu u subotu u Novom Sadu dao je i Arhiv javnih skupova.
Bačulov na odeljenju intenzivne nege, danas neće biti saslušan u tužilaštvu
02.11.2025.•
3
Advokat odbornika u Skupštni Novog Sada Miše Bačulova, Milan Alanović, izjavio je da je njegov klijent stabilnog zdravstvenog stanja, ali je i dalje na odeljenju intenzivne nege.
Šabić: Hapšenje Bačulova kao i druga "spektakularna privođenja" služi istoj svrsi i imaće isti epilog
02.11.2025.•
1
Hapšenja Miše Bačulova, odbornika u Skupštini Novog Sada, imaće sudbinu "sličnih spektakularnih (hapšenja) koje tabloidi koriste za zaluđivanje i zastrašivanje bar dela javnosti, a nadležni organi razvlače u nedogled".
Nedelja pred Novosađanima hladnija, ali uz dosta sunca
02.11.2025.•
0
Nedelja pred Novosađanima biće osetno hladnija, a startovaće tmurnije.
Komentari 2
Pićuka
Rampe, rampe, rampe
Apelujte, tražite, zahtevajte da se ljudsko pravo obezbedi svima. Ne na okruglim stolovima nego kod prvog komšije, na tvu, u skolama, u svakoj zgradi. Ucite decu da invalidi isto zele i imaju potrebu da se krecu!!!!!!! Investitori su izgradili mnoge zgrade i napravili rampe reda radi, da ni jedan invalid ne moze da se krece njome. Neko je to sve namerno i svesno dozvolio!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar