Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i magrinalizovanih grupa?

Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i magrinalizovanih grupa, bila je tema okruglog stola Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija u Arhivu Vojvodine.

O tome su danas govorli stručnjaci iz ove oblasti.

Na koji način i da li su u dovoljnoj meri tokom pandemije kovid19 medijski sadržaji bili dostupni osobama sa invaliditetom i pripadnicima marginalizovanih grupa, bila je tema prvog panela.
 
Željko Bajić, radijski novinar iz Sarajeva, odgovarajući na pitanje kako je njegova redakcija obrađivala temu pandemije naglasio je, da je u prvim danima pandemije akcenat bio na nekim drugim stvarima, dok su osobe sa invaliditetom ostale u drugom planu.
 
"Razmišljalo se o globalnim stvarima, dok se o specifičnostima osoba sa invaliditetom nije razmišljalo. Radio je tu bio najbolji, najbrži, imao je najviše informacija koje su bile pristupačne slepim ljudima, starim osobama, dok su društvene mreže postale preplavljene svim i svačim. Slepe osobe su na neki način imale prednost, jer nisu imale uvid u sve ono što su širile društvene mreže a širile su dosta negativnog sadržaja", rekao je Bajić.
 
Kao velik problem istakao je prekid svih socijalnih kontakata, koji je nastao za vreme pandemije a koji je u najvećoj meri pogodio osobe sa invaliditetom. Kao je naglasio, iako je i sam osoba sa oštećenim vidom, zbog rada u mediju i velikom broju poznanstava, nije bio pogođen ovim posledicama u meri u kojoj su bile ostale osobe sa invaliditetom.
Marijana Čanak, novinarka "Portala o invalidnosti" je istakla da su novinari njihovog portala i tokom pandemije nastojali da ne upadaju u zamke u koje mediji često upadaju, u koje spada i plasiranje senzacionalističkih priloga. Takođe, njihovi sadržaji nisu bili o osobama sa invaliditetom, već su isti kreirani zajedno sa njima.
 
Učesnica panela bila je i Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna i odgovorna urednica portala "Storyteller". Prema njenim rečima, izveštavanje ovog portala baziralo se na lokal, odnosno Opštinu Bački Petrovac, dvojezično, na slovačkom i srpskom jeziku.
 
"Nikada nismo temu pandemije obrađivali iz ugla osoba sa invaliditetom. Razlog za to je bio strah da ću biti sklona stereotipizaciji, ili ću praviti žrtve ili heroje, što mi nije bila namera. Zbog toga smo obrađivali razne teme, ne samo te koje se tiču osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom u kontekstu pandemije, na lokalu gde ja živim i radim, nisu bile uključene u tu vrstu informacija. Prvi korak ka boljem infomisanju osoba sa invaliditetom je plugin, koji omogućuje osobama sa slabijim vidom da povećaju font, da naprave kontrast. To je moj prvi mali lični korak", navela je ona.
 
Jelena Kotević, viša savetnica, šefica odeljenja za pritužbe iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da su mere tokom pandemije imale negativne efekte na najugroženije osobe, gde spadaju i osobe sa invaliditetom.
 
"Tokom pandemije se Povereniku obraćao veliki broj građana. U 2020. preko 3.000 građana, u 2021. Preko 3.200 građana obraćalo se povereniku. Tokom 2020. godine uputili 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u 2021. kada se situacija nešto stabilizovala 312 preporuka", rekla je Kotević.
 
Kako je dodala, u prvim danima pandemije najčešći razlog obraćanja građana bio je nemogućnost ostvarivanja prava na uslugu personalnog asistenta, uslugu pomoć u kući i neformalog negovatelja.
 
"Jedna od prvih mera koje je Poverenik uputio Vladi Srbije bio je predlog da se personalnim asistentima,ličnim pratiocima, geronto domaćicama omogući nesmetano kretanje i nakon tzv. policijskog časa", napominje ona.
 
Jedna od preporuka bila je upućena i javnim servisima RTV i RTS, ukazujući na obavezu poštovanja kako međunarodnih dokumenata tako i domaćih propisa koji se odnose na sektor informisanja.
 
"Kroz preporuku mera zatražili smo da se obezbedi da svi sadržaji, posebno informativni, budu pristupačni ovim osobama", napominje ona.
 
Drugi panel okruglog stola odnosio se na pristupačnost kulturnom sadržaju osobama sa invaliditetom i marginalizovanim grupama.
 
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, istakao je da vanredna situacija 2014. godine nije bila dovoljna pouka da se probudimo i shvatimo da je vreme da u ovoj realnosti treba da idemo korak dalje.
 
"Poslednjih desetak god primećujem široku lepezu u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života i rada, ali isto tako i konstantnu nepristupačnost te lepeze u oblasti kulture, u oblasti konzumiranja ljudskih prava za sve na pristupačan način", rekao je pokrajinski ombudsman.
 
Kako je dodao, razne načine za ostvarivanje osnovnih prava gledamo kroz prizmu zloupotrebe. Prema njegovim rečima arhitektonske barijere, koje su nekada bile sinonim za osobe sa invaliditetom, u današnje vreme su sve manje neka vrsta prepreka za osobe sa invaliditetom. Potrebno je posmatrati stvari ne iz svojih cipela, već da dijalogom dođemo do zajedničkih rešenja, istakao je Pokrajinski ombudsman.
 
Psihološkinja Tatjana Stojšić Petković istakla je strah kao problem koji se prećutkuje.
 
"Morate da imate nešto što vam pruža životnu radost, ako nemate, taj strah će naći put kako da izađe. Televizija, novine, društvene mreže radile su na podgrevanju tog straha", rekla je Stojšić Petković.
 
Mirko Knežević, predstavnik zajednice Gluvih, istakao je da se na polju pristupačnosti kulturnih sadržaja nije mnogo uradilo. Smatra da sadržaji usled nedostatka tumača za znakovni jezik nisu dostupni gluvim osobama, te im titlovane pozorišne predstave ništa ne znače.
 
Kao pozitivan primer prakse je Galerija Matice srpske, koja svoje sadržaje prilagođava i osobama sa invaliditetom. Ivana Rastović, kustoskinja Galerije Matice srpske, smatra da muzejski sadržaji moraju da budu dostupni široj javnosti. "Galeriju posećuje raznovrsna publika, sa različitim interesovanjima i važno je razmišljati na koji način će se kreirati sadržaji."
 
Takođe, po njenim rečima, izolovanost nas je navela da razmišljamo o starijim licima u domovima, koji nisu u mogućnosti da posećuju kulturne institucije.
 
Marijana Ramić Vulin, iz Fondacija Novi Sad EPK 2022, vidi dva problema: zašto osobe nisu u publici i zašto nisu kreatori kulturnih sadržaja? Kako je rekla, Fondacija smatra ovu temu izuzetno važnom i kao doprinos najavila da će u oktobru mesecu posebno posvetiti temi inkluzije i to kroz uključivanje marginalizovanih osoba u kulturu.
 
Panelisti su se usaglasili da bi bilo potrebno formiranje kriznog menadžmenta u medijima, kako bi se novinari obučili za rad u vanrednim situacijama, odnosno da je važna potreba za dostupnošću kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom, njihovo uključenje u kreiranje sadržaja, kao i zajedničko delovanje.
Kako je istakla Nataša Heror, direktorka Cetra za razvoj manjinskih i lokalnih medija, centralna tema projekta je da je primena evropskih vrednosti, brige, jedinstva i solidarnosti najefikasniji način za suočavanje sa posledicama ukupne krize izazvane pandemijom Covid-19. "Projekat Upravljajte kovid krizom sa pažnjom, razumom, vrednostima, jedinstvom i solidarno želi da pokaže da i u najgorim situacijama postoji nešto dobro", rekla je Heror.
 
Okrugli sto je realizovan u sklopu projekta Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity koji je podržan od strane programa Evropa za građane i građanke.
 
Događaj je nastavak okruglog stola organizovanog 2019. godine sa nazivom Kultura i komunikacija. Tada je bilo reči o načinu i potrebama za pristupačnim informisanjem osoba sa invaliditetom.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Pićuka

    22.04.2022 15:03
    Kućnim vaspitanjem.
  • Rampe, rampe, rampe

    21.04.2022 22:54
    Rampe, rampe, rampe, rampe
    Dižite svest ljudi da svim invalidima za početak naprave rampu na ulazima u zgradu gde žive. Oholi stanari, bez trunke empatije ne žele da se pravi rampa na ulazima. Da, oholi!!!! To se mora menjati a ne da čovek koji postane invalid mora da prodaje stan da bi imao mogućnost kretanja.
    Apelujte, tražite, zahtevajte da se ljudsko pravo obezbedi svima. Ne na okruglim stolovima nego kod prvog komšije, na tvu, u skolama, u svakoj zgradi. Ucite decu da invalidi isto zele i imaju potrebu da se krecu!!!!!!! Investitori su izgradili mnoge zgrade i napravili rampe reda radi, da ni jedan invalid ne moze da se krece njome. Neko je to sve namerno i svesno dozvolio!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti