Oni koji do sada nisu rešili svoje stambeno pitanje i trenutno su u potrazi za stanom, suočavaju se sa pravom glavoboljom kada vide cene u oglasima. Situacija na tržištu nekretnina u Srbiji poslednjih godina je takva da su cene eksplodirale, a taj trend nije zaobišao ni Novi Sad.
Istovremeno, sa rastom cena porastao je i ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nekretnina, pa je tako prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u prvom kvartalu 2022. u nekretnine u Srbiji uloženo 1.6 milijardi evra, što je povećanje od 22,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a čak 47,3 odsto više u poređenju sa 2019. godinom.
U Novom Sadu je u prvom kvartalu 2022. u nekretnine uloženo 189 miliona evra, što je 40 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine i čak 75 miliona evra više nego 2020.
Cene rastu, a stanovi se sve više prodaju?
Razlog za ovakvu, pomalo paradoksalnu situaciju, možemo tražiti u činjenici da prema podacima RGZ-a samo pet odsto stanovništva kupuje stanove, od toga 84 odsto u gotovini, a oko 16 odsto iz kreditnih sredstava.
Prostim jezikom rečeno, stanovi se tretiraju kao roba i kupuju se uglavnom kao investicija, a ne radi rešenje stambenog pitanja. To je, između ostalog, pored povećanje potraženje i skoka cena građevinskog materijala jedan od razloga za visoke cene u oglasima i balona koji se stvara na tržištu nekretnina.
A šta je sa onima koji kupovinom nekretnine žele da reše stambeno pitanje?
Prosečna cena stanova u starogradnji prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Novom Sadu za prvi kvartal 2022. godine iznosila je 1.517 evra, dok je prosek u novogradnji 1.505 evra. Prošle godine u istom periodu prosečna cena u starogradnji bila je 1.255 evra, a u novogradnji 1.302 evra. Godine 2020. kvadrat u Novom Sadu se u prvom kvartalu u starogradnji prosečno plaćao 1.185 evra, a u novogradnji 1.206.
Na sajtovima za oglašanvanje nekretnina cene su ipak nešto drugačije, više kada je reč o
prodaji stanova u Novom Sadu. Tako je recimo na portalu NadjiDom.com prosek stanova u starogradnji na Limanu 1 oko 2.167 evra. Na Grbavici je prosečna cena u starogradnji oko 1.919 evra, a u novogradnji od 1.350 do 2.100 evra. U centru grada prosek u starogradnji je oko 2.193 evra, dok se u novogradnji stanovi mogu pronaći od 1.400 do 2.400 evra. Na Telepu se stan u starogradnji oglašava po ceni od 1.565 evra, a u novogradnji ta cifra ide i do 2.200 evra.
Da li oglašene cene na sajtovima za nekretnine predstavljaju realno stanje?
Statistika kaže da ne. Prema istraživanju koje je sproveo portal
NadjiDom.com, primetan je uzlazni trend kada je reč o odstupanju od oglašenih do prodajnih cena. U prvom kvartalu 2022. u Novom Sadu procenat odstupanja oglašenih od prometovanih cena bio je 17 odsto, dok je u istom periodu prošle godine bio 16 odsto, a 2020. 14 odsto.
Iako ovi brojevi pokazuju da postoji sve veće odstupanje u cenama, brojke na terenu nisu baš takve i zavise od pojedinačnih slučajeva, objašnjava direktor novosadske agencije za nekretnine "Total" Mihailo Radović.
"Stanovi u gradu od 60.000, 70.000 evra se u proseku spuštaju za 1.000 evra. Ako je kuća oglašena na 250.000 evra, vi tu ne možete da spustite cenu više od 10.000, dakle nekih 4 odsto. Ako imamo garsonjeru na dobroj lokaciji oglašenu za 55.000 evra i kupac pita da li cena može da se spusti, prodavac će je spustiti recimo za 550 evra. To je 1 odsto na cenu. Istovremeno, imamo sličnu garsonjeru koja je oglašena na 65.000 evra i koja se ne prodaje mesecima, jer joj cena nije realna. Taj prodavac će morati da spusti cenu za 20 odsto, ali samo zato što je od starta stavio nerealnu cenu. Tako dolazimo do tih razlika. Ali to nije pravo odstupanje. Nominalno odstupanje jeste veće nego prethodnih godina, ali prosto sve zavisi od oglasa do oglasa, jer imate situacije gde se neke nekretnine oglašavaju 40 do 50 odsto skuplje od realne vrednosti, dok se neke oglašaju jedan odsto skuplje", napominje on.
Radović smatra da su oglašene cene nekretnina na internetu unele dodatnu zabunu u već konfuzno tržište nekretnina. Kako kaže, rast cena od 20 do 30 odsto jeste evidentan, ali je ovaj veliki skok u cenama rezultat lančane reakcije, koju proizvode ljudi koji se ne bave profesionalno nekretninama.
"Uzmimo za primer prodavca koji prodaje kuću i oglasio je nekretninu na prodaju pre šest meseci sa idejom da novcem od prodaje te kuće kupi dva stana. Posle šest meseci javlja mu se kupac i nudi mu za kuću 200.000 evra. Čovek odmah seda za kompjuter i pokušava da pronađe ta dva stana, ali njih više nema u ponudi, ili ih ima, ali njihova cena više nije 200.000 evra nego 250.000. On odmah zove agenciju i za svoju kuću više ne traži 200.000 nego 300.000 evra, pritom ne znajući da ni cena tih stanova koje je video u oglasima nije realna i da ne mogu biti prodati za tu cifru. I onda dolazimo do masovnog dizanja cena koje je postalo opšti trend. Ali to je zato što ljudi nisu profesionalci, proizvoljno određuju cene i prave haos na tržištu i sebi i drugima", objašnjava direktor ove novosadske agencije za nekretnine.
Dobro je poznata činjenica da je statistika kao bikini - otkriva sve, a ne pokazuje ništa. Ona nam može dati uvid u generalna kretanja na tržištu nekretnina, ali to svakako ne znači da su podaci koje dobijemo na taj način dovoljni da sami uzmemo stvari u svoje ruke i uđemo u proces kupovine ili prodaje nekretnine. Zato je savet za sve one koji se odluče da sebi obezbede krov nad glavom, da se prvo posavetuju sa nekim od agenata koji sa svojim iskustvom mogu da im obezbede najbolju cenu. Isti savet važi i za one koji prodaju nekretninu ili žele da se se bave
izdavanjem stanova u Novom Sadu. Procena realne vrednosti od strane agenta može dodatno da ubrza sam proces prodaje i da vam donese zadovoljavajuću količinu novca.
.jpg "Čistoća kupuje još jedan kamion")
.jpg "Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone: Zelenilo i poslovni objekti")
.jpg "Ko je prvi direktor novog javnog preduzeća u Novom Sadu?")
.jpg "Odlazeći odbornici danas donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
