Novosađani sve teže podnose inflaciju, velikoj većini zarada nije ispratila rast cena

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

22.12.2022.

12:40 > 14:39

Uprkos onome što se može čuti iz provladinih kanala informisanja, ekonomske promene koje građani osećaju na svojoj koži (ili novčaniku i stomaku) nisu dobre.

Novosađani sve teže podnose inflaciju, velikoj većini zarada nije ispratila rast cena

Foto: 021.rs

Poslednjih meseci u više navrata mogli su se pročitati tekstovi koji govore o praznim policama supermarketa u zapadnim zemljama, koje su se poredile sa izobiljem u prodavnicama u Srbiji.

Za neke od ovih tekstova pokazalo se da su lažni, te da se manipulisalo fotografijama. Vrhunac je dostignut kada je prorežimski medij objavio fotografije prazne police iz Velike Britanije uz naslov "DOK BRITANCI PSEĆU HRANU GREJU NA KAŠIKU I SVEĆU, SRBIN VILJUŠKOM BOC! Srbija se fantastično nosi sa krizom, postaje obećana zemlja".

Možda je Srbija obećana zemlja za urednika koji je ovakav naslov mogao da napiše, ali inflacija i ekonomska kriza pogađaju Srbiju, kao što pogađaju i ostale zemlje u Evropi.

Portal 021.rs sastavio je upitnik sa pitanjima u vezi sa time kako Novosađani podnose ekonomsku situaciju. Pristiglo je više od 670 popunjenih upitnika, a rezultati pokazuju da građani sve teže izlaze na kraj sa krizom.

Više od polovine učesnika reklo je da je trenutna situacija gora u odnosu na pre godinu dana, dok je za četvrtinu njih znatno gora. Tek za svakog desetog je situacija bolja ili neznatno bolja, dok je kod 12,1 odsto njih stanje nepromenjeno.

U upitniku smo se fokusirali na građane Novog Sada, a čak 88,5 odsto njih je reklo da im plata nije pratila rast cena svakodnevnih proizvoda, što je uticalo i na to da većina njih (55,1 odsto) kaže da novac ne štedi.

Ipak, iako je kriza osetna, više od 55 odsto njih nije došlo u situaciju da mora da pozajmljuje novac ili diže kredit. Četvrtina građana je pozajmilo novac u proteklom periodu, a 18 odsto njih je diglo kredit.

Inflacija je najviše uticala na kupovinu osnovnih namirnica, potom odeće i obuće, uskraćivanje putovanja i redukovanje stvari koje rade u slobodno vreme.

"Štedim novac kupovinom manje količine kvalitetnije hrane i kupovinom jeftinijih proizvoda za održavanje lične higijene. Novac ne štedim, jer nemam šta, potraživanja su veća od prihoda. Situacija je teška, računi visoki, a prihodi mali. Za četvoročlanu porodicu zajednički prihodi su 80.000 dinara, a školujete dvoje dece, iako starije povremeno zaradi sebi džeparac", naveo je jedan od građana.

Neki se situaciju opisali kao "podnošljivu, sa tendencijom pogoršanja". Drugi, posle dužeg vremena, primećuju da se ponašaju drugačije kada su prodavnici.

"Imam stabilna i solidna primanja, ali posle mnogo vremena prvi put gledam cene namirnica i životnih potrepština i biram one jeftinije i možda nižeg kvaliteta."

Neki primećuju da imaju više novca sada nego na početku godine, ali da im je kupovna moć manja.

"Ostavljam deo plate sa strane, koliko je moguće svaki mesec - par stotine evra i gotov keš ulažem u manje investicije radi dodatne plate. Moja ekonomska situacija je dobra poslednjih godina, ali poskupljenja su primetna i troši se više novca na svakodnevnom nivou. Povećanje zarade ne može tako brzo da prati povećanje cena i manje se uštedi novca za skupe investicije, koje su drastično poskupele. Imam više novca sada nego na početku godine, a kupovna moć mi je manja, ne mogu da kupim ni ono što sam želeo na početku godine", kaže jedan od građana.

Kod drugih, situacija je znatno gora, pogotovo ukoliko imaju kredit koji moraju da otplaćuju.

"Ne kupujem odeću, ne idem na godišnji odmor, ne idem na kulturna dešavanja, ne mogu da odvojim novac za neke lekarske preglede, baš je postalo teže. Loše je kad se ne može uštedeti novac i kad radim samo za kredit, plaćanje režija i hranu, a na hrani već počinjemo da štedimo, iako radim u državnoj firmi. Cene bezobrazno rastu i nisu realno formirane, kvalitet svih usluga je opao", naveo je jedan od mnogobrojnih građana koji su popunili upitnik.

Sa nekima od njih smo razgovarali, te jedna sugrađanka kaže da se od malih nogu bori sa nedostatkom novca u porodici i jasno se seća trenutka kada je počela ekonomska kriza 2008. godine.

"Tada sam uvidela da više nemamo toliko poklona i slatkiša ispod jelke koliko smo nekada imali, a situacija je samo počela da se pogoršava. Moji roditelji su konstantno radili, ali mi se nije činilo kao da se stanje poboljšava, a takva je i situacijama od tada", kaže ona.

Dodaje i da joj sadašnja inflacija uliva strah u finansijsku stabilnost i vidi da ona itekako utiče na njenu porodicu.

"Sada sam ja odrasla i inflacija utiče na mene na način na koji nisam očekivala, a to je da sam spremna da opsesivno i puno radim, samo da se ne bismo ponovo našli u istim situacijama kao ranije. Mislim da inflacija posebno utiče na radnički sloj društva kome ja pripadam, i bojim se da mi nikada nismo izašli iz situacije preživljavanja", kaže ona za 021.rs.

Urednica portala Nove ekonomije Ivana Pavlović za 021.rs kaže da je iza nas jedna od izazovnijih godina kada je reč o inflaciji i rastu cena, a pogotovo osnovnih namirnica.

"Dobra vest je što će inflacija sledeće godine usporiti, ali je ove godine ona jako pogodila siromašne slojeve i ljude čija je plata oko prosečnog nivoa. Ona će se naredne godine smirivati, ali to ne znači da će se cene vratiti na staro", objašnjava Pavlović.

Finansijski PTSP

Kako je rast cena već pogodio mnoge, otvara se pitanje i na koji način ekonomska situacija utiče na građane, ne samo na njihove novčanike, već i na njih same.

Ono o čemu se ne razgovara mnogo jeste takozvani finansijski posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Finansijski PTSP doživljava se kada ljudi ne mogu da se izbore sa naglim finansijskim gubitkom ili hroničnim stresom zbog neadekvatnih finansijskih sredstava.

Američki istraživački psiholog dr Gejlen Bekvolter definiše kratkoročne posledice ovog poremećaja koje se mogu javiti kao problemi sa spavanjem, smanjena koncentracija, osećaj ranjivosti i gubitka kontrole, a ukoliko osoba ne može da zadovolji svoje finansijske potrebe minimum tri meseca, javlja se opasnost za razvijanje finansijskog što dugoročno stavara veliki pritisak na telo i može rezultovati dijabetesom ili srčanim udarom.

Studentkinaj psihologije i TA psihoterapeutkinja pod supervizijom Andrea Ilkić kaže za 021.rs da nam novac obezbeđuje egzistenciju, ali je pored toga važno razmotriti i emotivnu komponentu koja je za svakog pojedinca različita. Kako kaže, odnos prema novcu gradi se od detinjstva i, ako smo u detinjstvu često svedočili stresnim situacijama uzrokovanim nedostatkom novca za osnovne životne potrebe, ili raznim dovijanjima roditelja da se "preživi" do narednog meseca, postoji mogućnost da ćemo na osnovu emocija koje smo tada doživeli pristupati finansijama sa dozom straha, frustracije, stida ili krivice čak i u stabilnom periodu".

Andrea Ilkić dodaje da je važno znati da posledice finansijskog PTSP-a ne nestaju usled ostvarivanja stabilne ili visoke zarade.

"Osvešćivanje svojih uverenja, ponašanja i emocija su prvi korak na putu ka promeni. Posledice traumatskih iskustava u odraslom dobu se vraćaju kao reakcije u situacijama kada postoji okidač koji podseća na traumatsko iskustvo iz prošlosti", objašnjava ona.

Dodaje i da je u procesu isceljenja potrebno vreme i strpljenje kako bi osobe osnažile svoje odrasle kapacitete da razviju drugačija uverenja i emocije u odnosu na novac, a preporučuje i traženje stručne podrške.

Tekst je nastao u okviru projekta "Media for all", koji sprovodi British Council uz finansiranje Vlade Velike Britanije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

Micko

23.12.2022 • 09:37

Micko

Neznam bre gde udaram vise u zadnjih godinu dana koliko mi je dobro sa platom od 57 hiljada!

3 2 +1
@Neko tamo

23.12.2022 • 09:20

Jesi li ti pročitao uopšte taj kratak komentar do kraja pre nego što su nakupio pljuvačku? Decenijama mesta po Vojvodini nemaju ni pijaću vodu dok se vi u Novom Smradu bahatite i uzimate sve za sebe, gradite mostove i bulevare, skoro sve iz pokrajinskoh budžeta ide vama, a sada kao neke strine cmizdrite što ne možete tri puta na dan da žvaćete kašičicu u kafiću u jovinoj.

2 0 +2
Neko tamo

22.12.2022 • 20:15

@Limeni, a Novi Sad je na Marsu, a ne u Vojvodini? Sta lupetas? Kao Novi Sad nije osetio krizu?

4 5 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.