U sali NDNV-a okupio se veliki broj njegovih prijatelja i poštovalaca koji su se oprostili od čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u novinarskoj zajednici Vojvodine i Srbije, kao istaknuti novinar, pesnik, publicista i prevodilac.
Glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Petrović podsetio je da je Ramač bio njegov prethodnik na toj funkciji od 2006. do 2010. godine.
"On nam se uvek javljao da nam da podršku kad je u Danasu bilo teško. Takođe, nekako je uvek želeo da ispravi neke greške koje smo pravili i pisao je o tome", rekao je Petrović.
Direktor nedeljnika “Ruske slovo” Boris Varga prisetio se višegodišnje saradnje sa Ramačem.
"Mi smo imali nekoliko naših tema, a to su knjige, Ukrajina i Evropska unija. Mihajlovo omiljeno mesto susreta sa prijateljima je bio kafe Bistro i mi smo se tu sastajali na crnom točenom. To je nekada bilo boemsko mesto za kreativce. Znali smo da predložimo da idemo na drugo mesto, jer se promenila i muzika i ekipa koja je dolazila, ali je Mihajlo znao da kaže: 'Čekaj, možda će se promeniti ako ostanemo". Bio je istrajan i tako je mislio i o Srbiji", rekao je Varga.
Kolumnista Aleksej Kišjuhas se, pored podsećanja na zajednički rad, osvrnuo i na to što je Ramač omogućio ljudima da se iskažu, što je i njegov primer, jer mu je svojevremeno dao šansu u listu Vojvodina i potom u Danasu.
"Zaista je bio poput baštovana koji je puštao da ljudi sami izrastu u ono šta žele da budu. Ne poput stolara koji oblikuje ili pravi neku stolicu onako kako je to on zamislio, nego da im pomogne da budu ono što jesu. On je pisao vrlo kratko, jasno i precizno, tako da si ponekad imao utisak da koristi vokabular od maksimalno 500 reči i sa gotovo aforizmima i vrlo kratkim rečenicama, jednostavnim porukama je dopirao do svih. Tako je doživljavao i novinarstvo, nije ga nikad mistifikovao. Naravno, uvek je najteže pisati tako, a uvek je lako sakriti se između velikih reči", rekao je Kišjuhas.
On je dodao da je Ramač bio intelektualac koji je svaki dan čitao, govorio sedam jezika, a latinskim i starogrčkim se služio toliko da je, na kraju krajeva, sa bratom preveo Bibliju sa starogrčkog na rusinski jezik.
Ramač je bio jedan od osnivača Nezavisnog društva novinara Vojvodine 1990. godine, novinar listova Ruske slovo i Dnevnik, dopisnik Radija slobodna Evropa i agencije Ukrinform, glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša borba, Vojvodina i Danas, a pre penzionisanja radio je u RTV.
Objavio je sedam knjiga poezije na rusinskom jeziku. Autor je scenarija za sedam TV serija u devedesetim godinama XX veka i za seriju "Dunav zauvek", koje su emitovane na RTV. Dobitnik je novinarske nagrade lista Danas “Stanislav Staša Marinković”, nagrade RTV “Slavuj Hadžić” i “Vitez poziva”.
Objavio je više knjiga.
.jpg "Čistoća kupuje još jedan kamion")
.jpg "Na uvidu plan za prostor između Sadova i radne zone: Zelenilo i poslovni objekti")
.jpg "Ko je prvi direktor novog javnog preduzeća u Novom Sadu?")
.jpg "Odlazeći odbornici danas donose odluke u ime Novosađana: Pogledajte o čemu se radi")
.jpg "Tužilaštvo istražuje onlajn pretnje smrću ambasadoru SAD i Dinku Gruhonjiću")
Komentari 3
Tuzno
Večna slava gospodinu Ramaču.
Sloba53
Dnevnik sam prestao da kupujem kada je i on otišao.
Neka mu je laka crna zemlja.
Boris
Збогом! Вичная памят!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar