FOTO, VIDEO: "Evropska Sahara" u kojoj je sniman čuveni film nalazi se u Vojvodini - o čemu jer reč

Autor: 021.rs

Novi Sad
31.07.2023.
09:17 > 09:17
Deliblatska peščara, jedna od poslednjih pustinja u Evropi poznata i kao Evropska Sahara, predstavlja ekološki i geografski fenomen na našem podneblju.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Mesto je nastalo tokom ledenog doba delovanjem vetra koji je nanosio pesak i tako stvorio pravi pustinjski reljef. Ovaj jedinstven lokalitet obuhvata blizu 35.000 hektara površine. Elipsastog je oblika i orijentisan je u pravcu jugoistok-severozapad. 
 
Klima ovog predela je umereno kontinentalna i vremenske oscilacije u peščari su jako izražene. Temperatura tokom letnjih dana može dostići 40 stepeni, a da se u toku noći drastično spusti.
Odsustvo površinskih vodotokova i peščana zemljišta uslovila su osobene životne zajednice, koje su izdvojene u posebnu biljno-geografsku oblast Deliblaticum. U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se vrste flore i faune od kojih su mnoge prirodne retkosti. 
Deliblatska peščara je dom i stanište banatskog božura, pančićevog pelena, šerpeta, bademića, peščarske smilje i kleke – jedinog samoniklog četinara panonske nizije. Među retkostima faune ističu se vrste sa stepskih staništa: pustinjski mravi, mravlji lav, banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor i druge.
 
Za neke od njih, Deliblatska peščara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Vode bogate ribom i mrestilišta značajno su stecište i masovno zimovalište ptica vodenih staništa, zbog čega je Deliblatska peščara 1989. godine proglašena za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica.
 
 
Kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, ovaj rezervat je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i najznačajnije stepsko područje kod nas. Stoga predstavlja raj za sve istraživače prirode, željne avanture i boravka u jednom zaista jedinstvenom ekosistemu. 
 
Uz to, nudi mnoštvo različitih naučno-rekreativnih sadržaja koja možete obići i videti. Tipična sela na obodu zaštićenog prirodnog dobra čuvaju atmosferu minulih vremena i upotpunjuju sliku ovog živopisnog predela.
 
Deliblatska peščara je udaljena od Novog Sada nešto više od 100 kilometara. Ukoliko dolazite iz Vojvodine, najbolje je ići preko Vršca i Bele Crkve.
 
Edukativni centar "Čardak" smešten je u šumovitom delu Peščare na svega sedam kilometra od sela Deliblato i postoji od 2010. godine. Ovaj školsko rekreativni centar ima namenu da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o principima održivog gazdovanja, nadzoru i upravljanju, poveća svest korisnika područja ka neminovnosti zaštiti prirode i sprečavanju opadanja biološke raznovrsnosti. 
 
 
Kod izletišta mogu se pronaći i restoran, info centar, tereni za sportske aktivnosti i jedna velika livada na kojoj možete uživati posle šetnje. "Čardak" je odlično polazište ako planirate da istražujete staze za šetnju ili da vozite bicikl po peščari. Mapa sa stazama nalazi se odmah blizu parkinga. Staze su raznih kilometraža, ima onih od tri kilometra pa sve do 12 ili 15. Bicikl ne morate nositi od kuće, već ih možete tamo iznajmiti. 
 
Izuzetno popularna turistička destinacija sa neverovatnim prirodnim pejzažom jeste Devojački bunar. Za nastanak neobičnog imena vezuje se nekoliko narodnih predanja. Mesto je veoma posećeno tokom cele godine. Jedinstvena klima Deliblatske peščare vrlo je pogodna za razvoj pčelarstva, pa se svake godine u izletištu Devojački bunar održava Sabor pčelara.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Dragica Đuran (@dragadj)

 
Ova manifestacija, započeta još u vreme Jugoslavije, okuplja pčelare i turiste iz Srbije. Prirodu i kulturu ovog mesta možete spoznati kroz šetnje, odmor, posetu jednoj crkvi brvnari i vinarijama. Često se može čuti da kroz peščaru "teče vino" zbog velikog broja lokalnih vinarija. 
 
Najlepši pejzaži i prizori prirode mogu se videti na putu ka Zagajičkim brdima, koji su ujedno i najviši deo peščare, a po mišljenju mnogih i najlepši jer se sa brda pruža neverovatan pogled na druge delove peščare. Tako se u daljini mogu uočiti Vršačke planine, južni deo masiva Karpata i deo Dunava.
 
 
Do njih se može doći iz pravca Sušare, Izbišta ili Grebenca. Na Zagajskim brdima peščane dine visoke su i do 200 metara što više podseća na planinsku oblast, a ne peščaru. Zagajska brda predstavljaju poslednje sačuvane stepske predele u Vojvodini, gde su danas oranice najzastupljenije. 
 
Na putu ka Beloj Crkvi možete posetiti selo Jasenovo, koje je poznato po neobičnim drvenim skulpturama, kao i po reci Karaš. Ne smete propustiti i Belockrvanska jezera. Ima ih šest i to su Glavno, Malo, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara i Novo jezero. U okviru jezera nalaze se plaže, tobogani, igrališta za decu, štandovi sa hranom i pićem, skakaonice. Za ljubitelje kampovanja, tu su i tri kampa, dva su kraj Vračevgajskog jezera, dok je jedan blizu Glavnog. 
Od zanimljivosti izdvajamo i da je najveći deo radnje popularnog domaćeg filma "Ko to tamo peva", kao i film "Boj na Kosovu", snimani upravo na ovom mestu, pa možda vas ovo navede i bude jedan od razloga da spakujete kofere, upalite automobile i uputite se na ovu lokaciju. 
 
 
Foto safari, pešačenje u prirodi, posmatranje ptica, lov u ograđenim lovištima, sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, vožnja bicikla, rekreacija na otvorenom, edukacija o značaju očuvanja biodiverziteta, samo su neke od aktivnosti koje vam stoje na raspolaganju u prostoru Specijalnog rezervata prirode.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

PUTOVANJE putovanja Deliblatska peščara Vreme letovanja

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

  • Pađenski

    31.07.2023 • 20:23
    Pet godina...
    ...Sam živio u Deliblatskoj peščari.Moj drugi rodni kraj.Uvjek svake godine posjetim Čardak i okolinu!

  • W

    31.07.2023 • 14:12
    A požar 90tih?
    Devedesetih je podmetnut požar od strane JULa, moji prijatelji i ja smo gledali sa zgrade kako se u isto vreme na tri lokacije pojavio dim. Nikad to nije istraženo. Mesecima, nakon toga, je izvlačeno drvo. 13.000 hektara je posečeno, sve četinari.

  • Лула

    31.07.2023 • 14:07
    Били...
    Били смо на Загајичким брдима,нестварно је лепо,цео викенд провели у Матејевом конаку,прелепо! Јели супу од гуске,соса,похованог меса....свака препорука!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 6 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Dvojica funkcionera napustila SPS zbog Branka Ružića
Dvojica funkcionera napustila SPS zbog Branka Ružića
Promena namene izgorelog šumskog zemljišta: Vlast omogućila izgradnju objekata
Promena namene izgorelog šumskog zemljišta: Vlast omogućila izgradnju objekata "od javnog interesa"
Vučić otkazao skup u Novom Sadu
Vučić otkazao skup u Novom Sadu

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

U subotu oko 35 stepeni

U subotu oko 35 stepeni

04.09.2026.• 0
U Novom Sadu će u subotu biti pretežno sunčano i veoma toplo, a uveče je moguće prolazno umereno naoblačenje sa kratkotrajnom kišom.
Danas novi štrajk upozorenja instituta BioSens

Danas novi štrajk upozorenja instituta BioSens

04.09.2026.• 5
Sindikat zaposlenih u institutu BioSens organizovaće danas, 4. septembra, štrajk upozorenja zbog, kako navode, protivpravnog razrešavanja prof. dr Snežane Pajović sa funkcije vršioca dužnosti direktora instituta.
Najkomentarisanije