FOTO, VIDEO: "Evropska Sahara" u kojoj je sniman čuveni film nalazi se u Vojvodini - o čemu jer reč

Autor: 021.rs

Novi Sad

31.07.2023.

09:17 > 09:17

Deliblatska peščara, jedna od poslednjih pustinja u Evropi poznata i kao Evropska Sahara, predstavlja ekološki i geografski fenomen na našem podneblju.

Mesto je nastalo tokom ledenog doba delovanjem vetra koji je nanosio pesak i tako stvorio pravi pustinjski reljef. Ovaj jedinstven lokalitet obuhvata blizu 35.000 hektara površine. Elipsastog je oblika i orijentisan je u pravcu jugoistok-severozapad.

Klima ovog predela je umereno kontinentalna i vremenske oscilacije u peščari su jako izražene. Temperatura tokom letnjih dana može dostići 40 stepeni, a da se u toku noći drastično spusti.

Odsustvo površinskih vodotokova i peščana zemljišta uslovila su osobene životne zajednice, koje su izdvojene u posebnu biljno-geografsku oblast Deliblaticum. U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se vrste flore i faune od kojih su mnoge prirodne retkosti.

Deliblatska peščara je dom i stanište banatskog božura, pančićevog pelena, šerpeta, bademića, peščarske smilje i kleke – jedinog samoniklog četinara panonske nizije. Među retkostima faune ističu se vrste sa stepskih staništa: pustinjski mravi, mravlji lav, banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor i druge.

Za neke od njih, Deliblatska peščara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Vode bogate ribom i mrestilišta značajno su stecište i masovno zimovalište ptica vodenih staništa, zbog čega je Deliblatska peščara 1989. godine proglašena za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica.

Kao poslednja i najveća oaza peščarsko-stepske, šumske i močvarne vegetacije koja je nekada dominirala panonskom nizijom, ovaj rezervat je jedan od najvažnijih centara biodiverziteta u Srbiji i Evropi i najznačajnije stepsko područje kod nas. Stoga predstavlja raj za sve istraživače prirode, željne avanture i boravka u jednom zaista jedinstvenom ekosistemu.

Uz to, nudi mnoštvo različitih naučno-rekreativnih sadržaja koja možete obići i videti. Tipična sela na obodu zaštićenog prirodnog dobra čuvaju atmosferu minulih vremena i upotpunjuju sliku ovog živopisnog predela.

Deliblatska peščara je udaljena od Novog Sada nešto više od 100 kilometara. Ukoliko dolazite iz Vojvodine, najbolje je ići preko Vršca i Bele Crkve.

Edukativni centar "Čardak" smešten je u šumovitom delu Peščare na svega sedam kilometra od sela Deliblato i postoji od 2010. godine. Ovaj školsko rekreativni centar ima namenu da kroz prezentaciju i organizovanu edukaciju o principima održivog gazdovanja, nadzoru i upravljanju, poveća svest korisnika područja ka neminovnosti zaštiti prirode i sprečavanju opadanja biološke raznovrsnosti.

View this post on Instagram

A post shared by Моја лепа Војводина (@mojalepavojvodina)

Kod izletišta mogu se pronaći i restoran, info centar, tereni za sportske aktivnosti i jedna velika livada na kojoj možete uživati posle šetnje. "Čardak" je odlično polazište ako planirate da istražujete staze za šetnju ili da vozite bicikl po peščari. Mapa sa stazama nalazi se odmah blizu parkinga. Staze su raznih kilometraža, ima onih od tri kilometra pa sve do 12 ili 15. Bicikl ne morate nositi od kuće, već ih možete tamo iznajmiti.

Izuzetno popularna turistička destinacija sa neverovatnim prirodnim pejzažom jeste Devojački bunar. Za nastanak neobičnog imena vezuje se nekoliko narodnih predanja. Mesto je veoma posećeno tokom cele godine. Jedinstvena klima Deliblatske peščare vrlo je pogodna za razvoj pčelarstva, pa se svake godine u izletištu Devojački bunar održava Sabor pčelara.

View this post on Instagram

A post shared by Dragica Đuran (@dragadj)

Ova manifestacija, započeta još u vreme Jugoslavije, okuplja pčelare i turiste iz Srbije. Prirodu i kulturu ovog mesta možete spoznati kroz šetnje, odmor, posetu jednoj crkvi brvnari i vinarijama. Često se može čuti da kroz peščaru "teče vino" zbog velikog broja lokalnih vinarija.

Najlepši pejzaži i prizori prirode mogu se videti na putu ka Zagajičkim brdima, koji su ujedno i najviši deo peščare, a po mišljenju mnogih i najlepši jer se sa brda pruža neverovatan pogled na druge delove peščare. Tako se u daljini mogu uočiti Vršačke planine, južni deo masiva Karpata i deo Dunava.

Do njih se može doći iz pravca Sušare, Izbišta ili Grebenca. Na Zagajskim brdima peščane dine visoke su i do 200 metara što više podseća na planinsku oblast, a ne peščaru. Zagajska brda predstavljaju poslednje sačuvane stepske predele u Vojvodini, gde su danas oranice najzastupljenije.

Na putu ka Beloj Crkvi možete posetiti selo Jasenovo, koje je poznato po neobičnim drvenim skulpturama, kao i po reci Karaš. Ne smete propustiti i Belockrvanska jezera. Ima ih šest i to su Glavno, Malo, Vračevgajsko, Šaransko, Šljunkara i Novo jezero. U okviru jezera nalaze se plaže, tobogani, igrališta za decu, štandovi sa hranom i pićem, skakaonice. Za ljubitelje kampovanja, tu su i tri kampa, dva su kraj Vračevgajskog jezera, dok je jedan blizu Glavnog.

Od zanimljivosti izdvajamo i da je najveći deo radnje popularnog domaćeg filma "Ko to tamo peva", kao i film "Boj na Kosovu", snimani upravo na ovom mestu, pa možda vas ovo navede i bude jedan od razloga da spakujete kofere, upalite automobile i uputite se na ovu lokaciju.

View this post on Instagram

A post shared by Gde za vikend? Srbija u ❤‍♂️ (@vikend.beg)

Foto safari, pešačenje u prirodi, posmatranje ptica, lov u ograđenim lovištima, sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, vožnja bicikla, rekreacija na otvorenom, edukacija o značaju očuvanja biodiverziteta, samo su neke od aktivnosti koje vam stoje na raspolaganju u prostoru Specijalnog rezervata prirode.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Pađenski

31.07.2023 • 20:23

Pet godina...

...Sam živio u Deliblatskoj peščari.Moj drugi rodni kraj.Uvjek svake godine posjetim Čardak i okolinu!

3 4 -1
W

31.07.2023 • 14:12

A požar 90tih?

Devedesetih je podmetnut požar od strane JULa, moji prijatelji i ja smo gledali sa zgrade kako se u isto vreme na tri lokacije pojavio dim. Nikad to nije istraženo. Mesecima, nakon toga, je izvlačeno drvo. 13.000 hektara je posečeno, sve četinari.

38 47 -9
Лула

31.07.2023 • 14:07

Били...

Били смо на Загајичким брдима,нестварно је лепо,цео викенд провели у Матејевом конаку,прелепо! Јели супу од гуске,соса,похованог меса....свака препорука!

23 1 +22

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.