Voćar iz Kisača prodao jabuke po 42 dinara, u marketima koštaju 129, a on pita: "Kome ide razlika?"

Autor: Danas

Novi Sad

07.02.2024.

08:34 > 10:57

Jedan od glavnih zahteva poljoprivrednika koji su protestovali pre nekoliko meseci jeste i uređenje tržišta.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Voćar iz Kisača prodao jabuke po 42 dinara, u marketima koštaju 129, a on pita: "Kome ide razlika?"

Foto: Pixabay

Kako ono funkcioniše, na svom primeru za Danas objašnjava Goran Filipović, poljoprivrednik iz Kisača koji uzgaja jabuke. On je jabuku prodao za 42 dinara po kilogramu, a već prekostura je ona u marketima dostigla cenu od čak 129 dinara.

Filipović koji je zajedno sa sinom, na hektar i po zemlje ima jabuke, taksativno navodi sva svoja ulaganja, pre nego što je ubrao prvi plod.

Da bi se podigao voćnjak na ovolikom prostoru, za sadnice, ogradu, žicu, sistem za navodnjavanje i sistem za odbranu od grada, u startu treba izdvojiti 50.000 evra. Na tu cifru se dodaje još 15.000 evra da bi bageri poravnali i ukopali šta je potrebno, da bi se voćnjak podigao i platili radnici.

Na ukupan kredit od 65.000 evra dobio je povrat od države od 50 odsto, tako da je u voćnjak uložio oko 35.000 evra.

Prve tri godine roda nije bilo, samo je vraćao kredit, a prošle je "ušao u rod". Od hektara je dobio tri vagona, odnosno ukupno oko pet.

"Računajte da tokom sezone, od cvata do berbe, imamo 26 do 30 prskanja, kao i prihranu (fosfor, kalij, azot..) koju dajemo svaki drugi dan preko sistema navodnjavanja, tu su još i potrošen benzin za agregate i voda. Na kraju dođe branje i plaćanje radnika. Obrali smo sve za dan uz pomoć 120 nadničara", kaže Filipović.

Kako ističe, sve je sa voćnjakom pazio da uradi kako treba da se radi i dobio je jabuke koje su 90 odsto bile u prvoj klasi. Sa cenom od 42 dinara po kilogramu, kaže da je ostvario zaradu, ali ne veliku.

Međutim, ono što ga je nateralo da se zamisli je fotografija njegovih jabuka dva dana nakon što ih je prodao u jednom hipermarketu iz okoline.

"Nakon što sam prodao jabuke, prekosutra mi sestra šalje fotografiju iz marketa u Šidu. Jabuke sa oznakom naše zadruge koja je proizvođač, imale su cenu od čak 129 dinara. Nije mi jasno kako oni dođu do te cene i kako računaju svoja ulaganja, kad sam ja nešto zaradio nakon svega ovoga što sam vam naveo da sam uložio. To je najranija sorta jabuka, ona se kupi početkom avgusta, nije bila u hladnjači, nije putovala do Rusije, pa i da jeste, ne bi bila tolika cena. Zanima me kome ide tolika razlika i zašto naši građani ne bi jeli domaću jabuku po ceni od recimo 60 dinara", nastavlja ovaj poljoprivrednik.

Kisač je od Novog Sada udaljen osam kilometara i zaista deluje nemoguće da kroz tu razdaljinu i nakon jednog ili dva dana, cena od 42 dinara postane u gradskim marketima 129 dinara.

Kako kaže Filipović, pratio je dalje cene svojih jabuka, dobar deo njih je prodan po prvoj ceni, a ono što je ostalo završilo je na "akciji" za 99 dinara za kilogram.

"Oni sa tim cenama ne mogu da propadnu. Neka prodaju samo trećinu, već su zaradili novce. Ono što im ostane ide u rakiju, sokove i pekmeze. Ovaj primer sam izneo i kada smo bili na pregovorima u Vladi kad su bili protesti, na šta sam dobio odgovor da oni nisu znali da to tako funkcioniše. Mi imamo berzu samo na papiru, u stvarnosti je nemamo, nego se na neuređenom tržištu bogate isključivo pojedinci. Jabuku sam dao samo kao primer, tako je sa svim. Kukuruz smo morali prodavati po 14 dinara i kad smo ih nasipali u silose za dva meseca je bio 20 dinara, to je ogroman novac", dodao je naš sagovornik.

Jedino što mu ostaje je kako objašnjava nada da će slobodno tržište za domaća gazdinstva uskoro zaživeti, kao i svugde na svetu.

Profesor Ilin: Voćarstvo i povrtarstvo veoma potcenjeno

Prof dr. Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je jasno ko se u ovoj priči bogati, prodavci i nakupci, napominjući da lanci marketa zapravo ucenjuju proizvođače.

Kako ističe, voćari koju su prodavali jabuku po 42 dinara u nju su ulagali 37-38 dinara, a ako je stajala u hladanjači i više, pa je pitanje koliko su neki i zaradili.

Profesionalni proizvođači povrća, voća i hortikulturnih biljaka su kako smatra, ove i prošle godine veoma potcenjeni.

"Nema pravilne i dobro vođene agrarne politike. Naši profesionalni proizvođači, zadruge i agro firme su u teškoj situaciji. Nemaju ni blizu subvencije koje imaju njihove kolege u Evropskoj uniji, ali ne mogu da budu konkurentni ni sa zemljama u okruženju, poput Bugarske, Rumunije i Hrvatske koje za subvencije i olakšice izdvajaju više od nas. Sav potrošni repromaterijal je kod nas neuporedivo skuplji nego u zemljama Zapadne Evrope, uz minimalne ili nikakve subvencije", ocenjuje profesor.

Naši proizvođači i prerađivači plaćaju najskuplje gorivo, industrijsku struju, skupo đubrivo i ostale materijale. Situacija u povrtarstvu i voćarstvu je, smatra, tako izuzetno teška.

Da bi se zasadio hektar povrća na otvorenom polju, kako kaže, to zahteva ulaganja od 5.000 do 10.000 evra. A ako hoćete deset hektara to je 100.000 evra.

"Ljudi onda računaju da je bolje da za te pare kupe neki stančić u Beogradu i izdaju ga Rusima i Ukrajincima, nego da ulažu u proizvodnju i pitaju se da li će ikada izvući novce. Velik problem predstavljaju lanci marketa, jer direktno ucenjuju proizvođače sa cenom po kilogramu i sa odloženim plaćanjem. Oni prvo okrenu njihovu robu, pa ih tek onda isplate", nastavio je profesor.

Ko prerađuje, ima dodatne troškove, ali kako smatra profesor, primarni proizvođač je u najtežoj poziciji.

"Ne štrajkuju slučajno Evropljani i to samo zato što im je malo poskupeo repromaterijal vezan za energiju, ali ne daju da zarade manje. Kod nas država živi 70 godina na račun proizvođača, od plaćanja ratova do kupovine socijalnog mira danas. Normalni rabat ne bi trebao biti veći od pet odsto, sa kojim bi prodavci pokrili sve troškove i zaradili, a ne da zarade tri puta više, a da nisu ni orali ni kopali", zaključio je Ilin.

Uređenje robne berze bio je jedan od uslova poljoprivrednika za prekid protesta. Oni zahtevaju da se preciznom dinamikom i tačnim datumima uredi tržište najkasnije do marta 2024. godine u skladu sa zakonima Republike Srbije i Strategijom za razvoj poljoprivrede kojoj inače rok ističe ove godine.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 40

Hronološki Najpopularniji

/

08.02.2024 • 09:55

/

i opet se medju komentatorima vidi cuvena nasa solidarnost, medjusobna podrska gradjana je bas jaka. Inace, ako hocete neprskane jabuke uzgojite ih sami, bas da vidimo kako ce vam ici

2 3 -1
Mare

07.02.2024 • 20:56

E moj ti...Pa malo njima malo platis reket i dsvima dobro,a sirotinja na...e

3 4 -1
Djomla

07.02.2024 • 19:52

Covek nije cuo za trgovinu

To se zove prijatelju trgovina.on ima troskove radnika,lokala,prevoza,skladistenja,truljenja i na kraju poreza...sta nije jasno..izbaci kao sto u futogu izbace kupus pa kome se isplati da dodje da kupi na dzak za 60din.dobro tebi dobro narodu.

12 7 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.