Na Svečanoj akademiji su govorili predsednik FK "Vojvodina" Dragoljub Zbiljić, počasni predsednik Udruženja veterana Vasa Pušibrk, kao i ministar omladine i sporta Zoran Gajić, dok su u toku svečanosti prikazivani filmovi o "Staroj dami" i njenim veteranima, a nakon svečanosti, na platou SNP, pred navijačima i velikim brojem okupljenih građana, upriličen je vatromet uz nastup novosadskog "Big Benda".
"Ovo je bila centralna proslava našeg kluba, obeležavanje 110 godina, ali i veka postojanja stadiona "Karađorđe" i hvala svima koji su svojim prisustvom uveličali naše slavlje. Očekuje nas teška sezona, ali imamo dobar tim, verujem u naše igrače i to da će postići najbolje rezultate", rekao je Zbiljić.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić čestitao je Voši jubilej.
"Zbog svoje prebogate istorije i neverovatnih ljudi koji su je stvarali, Vojvodina je prestala da bude samo puko sportsko društvo. Ona je odavno institucija koja je stala rame uz rame sa Maticom srpskom i Srpskim narodnim pozorištem. Klub stradalnika, klub junaka, klub koji se dva puta dizao iz pepela, to je naša "Vojvodina"! Grb ovog kluba je nit koja povezuje brojne generacije Novosađana, a u jedno je i čuvar sećanja na legendarne igrače i nezaboravne mečeve", rekao je Đurić.
Dodao je da je Vojvodina postala znak jedinstva i najprepoznatljiviji sportski simbol Novog Sada.
"Tradicija i istorija ovog kluba su sinonim za nepokolebljivu ljubav i odanost prema Srbiji, Vojvodini, Novom Sadu i sportu uopšte. Tako iz jednog dečačkog sna iz 1914. godine, danas imamo ogromno i razgranato sportsko društvo koje je u sebe utkalo hiljade i hiljade neponovljivih ljudskih priča. Jubilej "Vojvodine" je ujedno i veliki jubilej za srpski fudbal, ali i za ceo srpski sport. Neka igrači koji danas imaju čast i privilegiju da nose crveno-beli dres, budu dostojni znanje i umeća svojih slavnih prethodnika i neka budućnost naše Voše bude popločana pobedama, radostima i novim trofejima", naveo je gradonačelnik.
Kako je sve počelo?
Pre 110 godina grupa mladića okupila se u Temerinskoj ulici i odlučila da osnuje fudbalski klub koji je nazvala Vojvodina.
Među osnivačima, gimnazijalcima i studentima, bili su Vladimir Milićević, Milenko Hinić, Kosta Hadži, Kamenko Ćirić, Radenko Rakić, Milenko Šijakov, Živojin Bajazet, kasnije poznati i kao pravnici, profesori, industrijalci, hemičari.
Odluka o osnivanju FK Vojvodina bila je želja srpske omladine u Novom Sadu da dobije svoj sportski klub oko kojeg će se okupljati. U to vreme, u Novom Sadu, koji je tada pripadao Austro-ugarskoj monarhiji, postojala su samo tri fudbalska kluba: mađarski NAK i UAK i jevrejski Juda Makabi.
Uzimajući u obzir zategnute političke odnose između Austro-ugarske i Srbije i činjenicu da je Prvi svetski rat već bio na pomolu, austro-ugarske vlasti nisu blagonaklono gledale na osnivanje srpskog kluba u Novom Sadu. Iz tog razloga, mladi srednjoškolci morali su krišom da osnuju Vojvodinu, praktično u ilegali.
To je učinjeno u štrikerskoj radionici čika Save Šijakova, u Temerinskoj ulici broj 12, na mestu Tehnometala. Odlučeno je da ime kluba bude Vojvodina, kao asocijacija na nekadašnje Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, krunovinu Austrijskog carstva koje je postojalo između 1849. i 1861. godine, a koje je nastalo u skladu sa privilegijama koje je austrijski car dao Srbima još davne 1691. godine.
Prva utakmica odigrana je u maju 1914. godine u Kovilju, selu udaljenom 24 kilometra od Novog Sada i to protiv lokalnog FK Šajkaš. Vođa tog prvog tima Vojvodine bio je Jovan Ljubojević. Kako je njegova devojka živela upravo u Kovilju, želeći da je impresionira time što će joj predstaviti svoj fudbalski tim, on je odlučio da povede svoje drugove u Kovilj i već u svom prvom istorijskom meču, Vojvodina je ostvarila ubedljivu pobedu rezultatom 5:0.
Nažalost, to je bila jedina utakmica koju su odigrali pre početka Prvog svetskog rata, u kojem su fudbaleri i igrači tek osnovanog kluba uzeli učešće u borbi za prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji, odnosno kasnije Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tokom rata, fudbalskom klubu Vojvodina je u potpunosti bila zabranjena bilo kakva aktivnost.
Međutim, 1919. godine, svega godinu dana nakon što je prošao do tada najveći rat u istoriji čovečanstva, fudbalski klub Vojvodina je ponovo osnovan i to zaslugom novosadskih studenata koji su bili na studijama u Pragu. Ovoga puta, sve je učinjeno zvanično, pa je klub dobio svoj statut i prve rukovodioce. Prvi predsednik Vojvodine u istoriji postao je dr Živko Bajazet, dugogodišnji predsednik Srpske privredne banke i član praškog Sokolskog društva, dok je za prvog sekretara imenovan Milenko Šijakov.
Rad kluba finansirao se isključivo od priloga njegovih članova, kao i od dobrovoljnih donacija inženjera i arhitekte Dake Popovića, Ilije Balabušića, braće Novaković i porodice Dunđerski.
Iste godine, novosadski studenti su iz Praga doneli prvu pravu fudbalsku opremu u Novi Sad (dresove, lopte) i to kao poklon od fudbalskog kluba Slavija iz Praga. Dresovi koji su doneti bili su pola beli, pola crveni, baš onakvi u kakvima i danas igraju Slavija i Vojvodina.
U periodu od 1914. do 1919. godine, Vojvodina je igrala samo prijateljske utakmice, pošto nikakvog pravog takmičenja nije ni bilo, a ostalo je zabeleženo to da su njen dres tih godina nosili: Jocković I, Ljubojević, Milićev, Jocković II, Kovačev, Stojanović, Čakovac, Ćeremov, Ignjačev, Šijakov, Gavanski, Pirc, Malenčić, Antonić, Zeremski, Gavrilović, Kričkov i Dobrović.
Podsetimo, ove godine se proslavlja i vek od izgradnje "Karađorđa", stadiona FK Vojvodina.
Komentari 15
Lala
Грађанка
М.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar