Fantomi u Novom Sadu

Prošlo je tačno pola veka od prvog prikazivanja filma "Fantom slobode" Luisa Bunjuela.
Fantomi u Novom Sadu
Foto: 021.rs
Film je to u kojem se povezuje niz nadrealnih scena, sve je poput sna. Serijski ubica je osuđen na smrt, u sudnici mu skidaju lisice, rukuje sa policajcem, ljudi ga pozdravljaju, pali cigaru i izlazi na ulicu.
 
Možda i najupečatljivija scena je ona kada ljudi sede za kuhinjskim stolom, ali su umesto stolica postavljene wc šolje. Vodi se razgovor upravo o pražnjenju creva, možeš da prdneš, dok je nepristojno reći da bi pojeo nešto.
Sloboda je, možda, samo privid. No, mi o slobodi danas uopšte ni ne raspravljamo. Od fantoma slobode, o kojima se pevalo još i u Jugoslaviji, nekako smo preko "fantoma iz Savamale" i fantomskih birača, stigli do fantomskih izbornih lista.
 
Sve je ovde fantazam. Stvarnost nam je "bunjuelovska". Utisak je da će Novosađani koji izađu na izbore manje razmišljati o tome za koga da glasaju, a da će im veći fokus biti na tome da ne zaokruže pogrešnu listu. Preko fantoma do novog mandata - to je moto vlasti.
Zamišljam budućnost u kojoj na izbornim listama nemate nekakve anonimne kandidate, već investitorske firme, izvođače radova, vođe navijača i kriminalne klanove. To bi bila puna transparentnost, da ljudi znaju u startu kome će da daju novac.
 
Predsednika gradske skupštine biramo na tribinama, jer to su ljudi koji drže stvari pod kontrolom. Zamenik gradonačelnika je, naravno, prvi na listi po broju sakupljenih sigurnih glasova. Tu listu treba javno objavljivati i redovno "apdejtovati" kao neku vrstu podsticaja za druge.
 
Gradonačelnik bi morao da bude neko isključivo kome je harizma jedini kvalitet. Dakle, harizmatski vođa kao fizička manifestacija simbioze grada i partije. Umesto "Živeo Novi Sad, živela Srbija" egzaltirano bi moglo da se klične "Živeli lanci", isto bi nam bilo.
 
Sad bi neki cinik mogao reći da se ta zamišljena budućnost na neki način već živi, da se ona anticipira naprednjačkom vlašću, da je to možda slika "Novog Sada sutra". Mi, slobodnovoljne pristalice utilitarne poslušnosti, znamo da je takav stav isključivo problem tog cinika.
 
Čemu ovakvo klepetanje? Izbori se neretko shvate kao sudbinsko pitanje, posle kojih za jedne nema života, za druge nema granica. Međutim, sami izbori malo toga menjaju. Ono što pravi drastičnu razliku, a u Novom Sadu je tako već decenijama unazad, jeste pasivnost samih građana.
 
U poslednjih 12 godina, ali i duže od toga, ne može se reći da se na izborima u Novom Sadu pobeđuje. Vlast se uglavnom osvaja odlukom Novosađana da ne donesu odluku. Zato su svaki izbori u stvari prebrojavanje - koliko nas ima?
 
Inače, pre ravno 50 godina svoj prvi mandat u Novom Sadu dobio je Jovan Dejanović. Neki su njegovo upravljanje Novim Sad opisali kao "zlatno doba grada". Ima onih koji kažu da je tako, drugi kažu da je to preuveličavanje. 
Zanimljiv je jedan deo iz Dejanovićeve knjige "Moje novosadske i druge godine" u kom piše da se danas "neki organizaciono nesposobni rukovodioci hvale svojim podočnjacima i time što sve i svašta 'moraju' da rade 25 sati dnevno". Fantastičan opis lokalnih funkcionerčića nenaviklih na odgovornost.
 
Priznaje Dejanović, između ostalog, da bi voleo da su svi u skupštinskoj službi bili članovi Saveza komunista. Ipak, tvrdi, realnost je bila takva da je tek svaki deseti u gradskoj upravi bio član partije. Danas bi bilo optimistično reći da svaki deseti nije član stranke.
 
Da se vratimo na Bunjuela i onoj sceni u kojoj se za stolom stomak ne puni, već prazni. Novi Sad je naša kuhinja, naš sto za kojim želimo da jedemo. Na vama je da razmislite o sledećem - koja stranka neće srati tamo gde jedete?

Komentari 9

  • Mix

    30.05.2024 17:33
    Uprava
    Kao i sve što bledi, tako i sećanje. Dejanović je bio naprasit čovek, autokrata i pravi komunistički kadar. Svi su ga se plašili, svi kojima je bio nadređen. To je istina, ne pričajte bajke. Posao u upravi su dobijali samo politički podobni, to je istina. Nije tačno da je samo 10 %, zaposlenih bilo u savezu komunista, ni slučajno. Najviše 2-3% nisu pripadali partiji, čisto da ne bude 100%.
    Lično iskustvo.
  • Deran

    30.05.2024 17:30
    Istina
    Svuda su fantomi, u romanu, u vrtiću, na ulici, u opoziciji i poziciji.
  • pajo patak

    30.05.2024 16:24
    jedan je Bunjuel
    jedan je Fantom slobode, mnogo je босанаца glasaća.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti