FOTO Kako su novosadski planinari osvojili Piz Badile: Klasik Alpa i trka s vremenom

Autor: Emir Kahrimanović

Novi Sad

13.09.2024.

17:58 > 17:42

Četvorica Novosađana uspešno su obavili ekspediciju penjanja na vrh Piz Badile na Alpima, koji se nalazi na granici između Švajcarske i Italije.

Do vrha visine 3.308 metara došli su smerom Nortkante, a u penjanju su proveli oko 12 sati. Od šest ujutru do šest uveče su bili "na steni".

"Nas je išlo četvorica u dve naveze - dvojica po dvojica, između nas je uže i tako se u suštini penje", objašnjava za 021.rs formaciju penjanja Bojan Šeguljev, jedan od planinara koji je osvojio vrh.

Zbog lepog vremena na usponu je bila gužva veća nego što se inače može da se uoči.

"Bilo je dosta kiše u prethodnom periodu i baš su tada svi iskoristili period lepog vremena budu tamo", kaže Šeguljev i dodaje da je bilo dosta planinara iz različitih zemalja.

Izazovi prilikom penjanja

"Nama nije išlo u prilog što smo nosili velike rančeve i što nismo imali iskustva sa hiljadumetarcima - smerovima od hiljadu metara. Ovo nam je bio prvi tako veliki poduhvat i penjali smo nešto duže nego što su ostali koji imaju više iskustva penjali", ističe Šeguljev.

Jedan od faktora koji mogu da stvaraju problem je i nedostatak vremena.

"Trkali smo se s vremenom da pre mraka krenemo na spust, na kraju smo izašli pre mraka na vrh, ali nas je (mrak) zatekao na spustu i to je lepota alpinizma - rešavanje tih svih problema koji se usput dese", dodaje sagovornik 021.rs.

Uprkos najavljenoj kiši, naše planinare poslužilo je lepo vreme.

"Najavljivali su kišu popodne, ali na sreću toga nije bilo već je bilo lepo vreme. U nekom momentu smo gore bili u oblacima, ali se baš za fotografisanje i neko snimanje gore su se razišli oblaci, imali smo što se toga tiče sreće", opisuje Šeguljev.

Foto: Bojan Šeguljev

Prošle godine je upravo loše vreme sprečilo alpiniste da osvoje ovaj vrh, što se skoro ponovilo i ove godine.

"I ove godine je malo falilo, jer smo bili smešteni blizu Piz Badila u Italiji i non-stop gledali prognozu. Dva dana ranije je bio jak pljusak i bukvalno su minuti odlučili - hajde ipak idemo da pristupamo do doma. Taj pristup takozvanim novim putem nam je dosta energije oduzeo, jer smo šest i po sati penjali do gore, pa smo onda imali taj jedan dan odmora između penjanja", priča Šeguljev za 021.

U slučaju nepredviđenih okolnosti, postoji smeštaj pod samim vrhom.

"Ispod samog vrha postoji kontejner za slučaj da se neko zaglavi na smeru - jedna limena kućica sa sedam mesta. Ona nam je bila opcija za slučaj da krene kiša i da ne možemo bezbedno da siđemo s vrha, ali na svu sreću nismo je iskoristili. U njoj se može prespavati, ima sedam ležajeva i napravljena je za to ako se neko zaglavi", priseća se Šeguljev.

Problem tokom uspona predstavlja i ishrana i nedostatak apetita.

"Nije jednostavno jesti na samom usponu, pogotovo što smo u nekim momentima bili umorni. Hrana mi je u rancu, ne skida mi se ranac, i onda tako gladan i bez doručka sam skoro čitav dan penjao, osim što sam pojeo neke grickalice. To je bila greška koju bih ispravio ubuduće - da bolje rasporedim obroke i da jedem ako treba na silu samo da bih imao u sebi energije za takav uspon", objašnjava Šeguljev i dodaje da je najbolje nositi hranu male mase, a visoke energetske vrednosti poput orašastih plodova, urmi i energetskih barova.

Foto: Bojan Šeguljev

Ideja za penjanje do ovog vrha došla je od njihovog instruktora Obrada Kuzeljića Kukija koji ih je zainteresovao da vide ovaj alpski vrh.

"Nikada pre toga nismo čuli za taj vrh, izgledao je na fotografijama vrlo atraktivno", kaže Bojan.

Kako objašnjava Šeguljev postoji više smerova koji vode ka Piz Badileu, osim smera Nortkane.

"Ima pored taj Kazin (Via Cassin) koji je popet 1937. godine. Na samom vrhu, na piramidi stoji tabla posvećena dvojici penjača koji su preminuli prilikom prvog uspona tog levog smera - od iscrpljenosti su preminuli. Mi smo išli nešto lakšim smerom, grebenom", kaže za 021.rs Bojan Šeguljev.

Foto: Bojan Šeguljev

Letnje i zimsko penjanje

"U planu nam je da vežbamo i ledno penjanje, pošto naš Alpinistički odsek održava i kurseve zimske tehnike u alpinizmu. To obično radimo u Durmituru u martu, tada se penju zaleđene stene. Tako da nam je ideja da idemo na kurs lednog penjanja, što je posebno atraktivno i zanimljivo. Dogodine nam je želja da idemo na Materhorn ili na neku od drugih velikih stena Alpa", zaključuje Šeguljev.

Ledno penjanje je drugačije od penjanja na suvoj steni. Penje se s posebnom opremom, posebnim sekirama koje se zabadaju u led i nose se cipele sa šiljcima. Ukoliko se penje po zaleđenim vodopadima onda je neophodno da se otputuje u inostranstvo, dok se kod nas ovaj vid penjanja može iskusiti na ledom okovanim stenama.

Alpinistički odsek iz Novog Sada često organizuje penjanja po Srbiji, najčešće po Ovčarsko-kablarskoj klisuri i Gornjačkoj klisuri. Idu na Prokletije leti, na Alpe. Čak su išli kao grupa u Maroko dve godine zaredom gde su penjali lepe stene u klancu Todra.

Bojan kaže da su svi u grupi počeli kao sportski penjači pre nego što su se upustili u alpinizam. Sportski smerovi u prirodi su obično 10, 15 metara, a alpinizam je penjanje preko 50 metara.

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Kunic

16.09.2024 • 14:38

A koja su ostala 3 planinara iz tima? Osim ovog Toljagica

0 0 0
Heruvim

14.09.2024 • 11:47

Kakva

Fantastična avanrura , uživali smo čitajuçi kako se deca penju na 3 000 metara

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.