Narod pod hroničnom traumom: Uputstvo za život u Srbiji

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

07.11.2024.

16:40 > 16:32

Građani Novog Sada i Srbije zajedno prolaze kroz još jednu kolektivnu traumu nakon pogibije 14 osoba na Železničkoj stanici.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Narod pod hroničnom traumom: Uputstvo za život u Srbiji

Foto: 021.rs

Posle masovnih ubistava prošle godine, dva ciklusa izbora na svim nivoima, pa do ponovno izniklih protesta zbog iskopavanja litijuma, građani se poslednjih nedelju dana suočavaju sa novom traumom.

Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu, ispod koje su brojni Novosađanin mnogo puta prošli, 1. novembra se obrušila na građane koji su sedeli i stajali ispod nje. Tada je poginulo njih 14, dok se još tri osobe i dalje bore za život.

Odgovornost još uvek niko nije preuzeo, a građani se na ulicama okupljaju kako bi pokazali svoju tugu i uznemirenost, ali i bes koji osećaju.

"Slobodno možemo da kažemo da živimo hronično u jednoj kolektivnoj traumatizaciji. Kada se pojavi ponovo neka vest ona nas opet uzdrma, zaprepasti", rekla je psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović za Danas.

Naglašava da se u takvim situacijama uvek pitamo: "Da li je moguće da se još i to desilo"? S druge strane, druga misao je, kaže, da nas više ništa ne može iznenaditi.

"Imate dve paralelne kontradiktorne misli da u ovom društvu možete da očekujete bilo šta. Mi nemamo garancije o bezbednosti", dodaje ona.

Institut za javno zdravlje Vojvodine objavio je niz uputstava kako prepoznati način na koji traumatični događaji utiču na građane i kako reagovati na iste.

Kako navode, traumatični događaji sa sobom nose izazove koji su stresogeni, izazivaju jake emocije i izmene u ponašanju osoba svih uzrasta.

"Reakcije mogu da budu dugotrajne i nekontrolisane. Traumatični događaji izazivaju fizičke simptome i emocionalne reakcije osobe, od kojih su najčešće neverica, osećaj straha, šoka, besa, tuge, brige, bespomoćnosti i frustracije", objašnjavaju.

Takođe, mogu se pojaviti i panični napadi, smanjeno interesovanje za uobičajene aktivnosti, ponovno proživljavanje traumatičnog događaja, izbegavanje nepoželjnih misli i osećanja, promene u apetitu, poteškoće sa spavanje u vidu noćnog buđenja i košmara, kao i sa koncentracijom i donošenjem odluka.

"Moguće su i fizičke reakcije, kao što su glavobolja, bolovi u telu, stomačni problemi i osip na koži. Dodatno, može doći i do pogoršanja hroničnih zdravstvenih problema, kao i povećana upotreba duvana, alkohola i drugih supstanci", navode u Institutu.

Od preporučenih načina suočavanja sa traumatičnim događajem predlaže se razgovara sa osobama koje su proživele traumu i da se ona sasluša, kao i izbegavanje izlaganju medijskom sadržaju o toj temi.

Kako pomoći deci da se suoče sa traumom?

Deca, kao i odrasli, mogu se posle traumatičnog događaja osećati uznemireno i imati druge jake emocije.

"Neka deca reaguju odmah, dok druga mogu pokazati izmenjen način razmišljanja i ponašanja mnogo kasnije. Način na koje dete reaguje i uobičajeni znaci uznemirenosti mogu da variraju u zavisnosti od uzrasta, prethodnih iskustava i načina na koji se dete nosi sa stresom", navode iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Svakako, deca reaguju i na ponašanje odraslih u svom okruženju.

"Kada se roditelji i staratelji mirno i samouvereno suočavaju sa traumatičnim događajem, mogu deci pružiti najbolju podršku. Potrebno je da roditelji razgovaraju sa decom o tome šta se dešava i ohrabre ih da pričaju o svojim strahovima i postavljaju pitanja", dodaje se u saopštenju.

Ističu da je posle traumatičnog događaja važno da deca osete da mogu da podele svoja osećanja i da razumeju njihove strahove i brige.

"Svaka promena u ponašanju može biti znak da dete ima problem i da mu je potrebna podrška. Teško je predvideti kako će oni reagovati na traumu. Pošto roditelji, nastavnici i drugi odrasli vide decu u različitim situacijama, korisno je da deluju zajedno kako bi podelili informacije o tome kako se svako dete suočava sa traumatičnim događajem", ističu oni.

Ukoliko vam je potrebna pomoć:

Građani su s razlogom uznemireni zbog tragedije na Železničkoj stanici u kojoj je stradalo 14 ljudi, a troje je teško povređeno. Ukoliko niste sigurni kako da se nosite sa emocijama, postoje oni kojima možete da se obratite za pomoć.

Društvo psihologa Srbije organizovalo je tim za pružanje psihološke podrške osobama kojima je nakon tragedije u Novom Sadu neophodna stručna pomoć. Radi dogovora o terminu i načinu rada, zainteresovani se mogu prijaviti putem mejla na projektnitim@gmail.com. Tim putem je potrebno da dostavite broj telefona putem kog vas psiholozi mogu kontaktirati.

Takođe, Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva Srce pozvao je građane kojima je potreban razgovor povodom nesreće na Železničkoj stanici, da ih pozovu. Možete ih pozvati na broj 0800/300-303 ili ih kontaktirati putem mejla vanja@centarsrce.org.

Pomoć možete dobiti i pozivanjem Nacionalne SOS linije za prevenciju samoubistava na broj 011/ 7777 000.

I Dom zdravlja "Novi Sad" otvorio je liniju psihološke podrške za sve građane koji su pogođeni tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu. Linija je aktivna svakog radnog dana od 7h do 20h. Brojevi telefona na koje građani mogu da pozovu su 021/4879-457 i 021/4879-458.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

R49

08.11.2024 • 07:24

Mnogo košta

Hronična trauma postoji zahvaljujući pokradenim izborima i apstinenciji glasača.

10 13 -3
NS

07.11.2024 • 23:48

Sok...tuga...bes...

5 3 +2
Janbo

07.11.2024 • 18:58

Nauk

Ovo je tolika neopisiva tuga. Da li neko misli da cu proci sa decom kroz npr taj novi tunel kroz frusku goru. Iz ovog se mogu izvuci dva zaklnucka: da je zivot na ovim prostorima jako jeftin i uzdaj se use i u svoje kljuse. Narode pamet u glavu.

54 27 +27

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.