Folijarna prihrana odraslih drvoreda: Kako se čuva novosadsko drveće?

Marija Bulić

Novi Sad

16.12.2024.

18:54 > 13:49

Početkom 2022. godine JKP "Gradsko zelenilo" prvo je na teritoriji Srbije počelo da sprovodi folijarnu prihranu odraslih drvoreda, kako u celom gradu, tako i u prigradskim naseljima.

Folijarna prihrana odraslih drvoreda: Kako se čuva novosadsko drveće?

Foto: 021.rs

To znači da bi svako stablo trebalo da dobije neophodne hemijske hranljive elemente, koje će pospešiti njegovu vitalnost, podstaći ishranu i razvoj, što je posebno važno za rast i zdravlje drveća koje raste u gradskim sredinama.

Iz Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, doktorka Verica Vasić, kaže da drveće u gradu ima bitnu ulogu jer utiče na kvalitet života donoseći brojne prednosti za ljude i životnu sredinu. Drveće poboljšava kvalitet vazduha, smanjuje zagađenje, smanjuje temperaturu vazduha, utiče na smanjenje buke, povećava estetske vrednosti i donosi niz drugih prednosti urbanim sredinama.

Stoga, nega drveća zahteva poseban pristup zbog izazova koje donosi urbano okruženje kao što su kompresija tla, ograničen prostor za rast drveća, zagađenje, visina stabala.

"Nega drveća podrazumeva orezivanje kako bi se uklonile suve i bolesne grane koje mogu biti smetnja i opasnost za prolaznike, bicikliste i vozače. Sledeće je okopavanje. Zbijeno zemljište oko stabala je vrlo često i to omogućava da se prozrači tlo, a to utiče i poboljšava razvoj korenovog sistema. Zatim, uklanja se korov što košenjem, što hemijskim putem. Zatim, redovno se vrši zaštita od bolesti i insekata", rekla je Vasić.

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu više od 20 godina obavlja prognozno-izveštajnu službu za grad Novi Sad, odnosno za zelenilo u gradu, gde prognozira i izveštava o pojavi štetnih organizama na urbanom zelenilu i predlaže mere.

"Redovno se sprovodi zalivanje. Zatim obavlja se popravka i zamena potpora koja učvršćuje stabla, a od pre dve godine javno preduzeće "Gradsko zelenilo" obavlja folijarno prihranjivanje stabala", kaže Vasić.

Kako Vasić objašnjava folijarna prihrana predstavlja metod ishrane biljaka u kojoj se hranljive materije nanose direktno na listove stabala, odnosno biljaka. Ovaj način prihrane ima ogroman značaj jer hranivo brzo dospeva u listove gde se vrši proces fotosinteze, a stepen iskorišćenja hranljivih materija na ovaj način je izuzetno visok.

"Folijarna prihrana se koristi kao dodatak osnovnoj ishrani biljaka kroz koren, odnosno kada biljke ne mogu efikasno da usvajaju hranljive materije iz zemljišta ili kada je potrebno brzo popraviti nutritivne deficite. Folijarna prihrana je posebno korisna u situacijama kada su uslovi za rast i razvoj drveća nepovoljni, kao što je suša, loša struktura zemljišta, kada su stabla pod stresom. Na taj način hranljive materije mogu direktno da dođu do listova i brže se apsorbuju", objašnjava Vasić.

Drveće u urbanim sredinama, za razliku od onog u šumama koje dobija hranljive materije iz bogate šumske stelje, suočava se s manje pogodnim uslovima za rast i razvoj, a kako stari i ostaje na istom mestu godinama, to može dovesti do iscrpljivanja prirodnih hranljivih materija u tlu, čime se otežava njegov dalji opstanak i zdravlje. Prema rečima dr Verice Vasić "mišljenja su podeljena oko toga da li je potrebno drveće folijarno prihranjivati ili ne".

"Neki veruju da je drvo sposobno da se razvija nezavisno, bez ljudske intervencije i da ne treba koristiti folijarnu prihranu. Međutim, drugi smatraju da će se samo zahvaljujući pravilnoj i blagovremenoj folijarnoj prihrani drvo pravilno razvijati. Lično sam mišljenja da je folijarna prihrana mladih i odraslih stabala važna i da treba da bude redovna praksa kako bi se obezbedio njihov kontinuirani rast i razvoj i za održavanje njihovog zdravlja i vitalnosti", ističe Vasić.

Ona objašnjava i da folijarna prihrana deluje na otpornost, snagu biljaka i pomaže da se nadoknade esencijalne hranjive materije kao što su azot, fosfor, kalijum, bor i drugi elementi. Folijarna đubriva kojim se prihranjuju drveća nisu škodljivi ni za ljude, ali ni za insekte i druge vrste živih organizama.

"Prihranjivanje drveća se vrši specijalizovanim atomizerima za visoka drveća koja omogućuju nanošenje hranljivih čestica pod visokim pritiskom. Ta operacija se uglavnom obavlja u jutarnjim časovima kada je intenzitet fotosinteze najintenzivniji, kad je najbolje raditi i tako se obavlja folijarna prihrana drveća", kaže Vasić.

Kako Vasić objašnjava za razliku od poljoprivrede gde su rezultati brzo vidljivi, u šumarstvu ipak, odnosno u urbanim sredinama i na drveću, taj efekat ima vremensku dimenziju, te je potrebno određeno vreme da bi se pokazali rezultati.

"Folijarna prihrana je moćno sredstvo za održavanje zdravlja drveća i pomaže im da napreduju na duge staze. Šta je važno znati? Važno je znati da je folijarna ishrana značajna, ali ne jedini faktor u očuvanju drveća i da će samo ukoliko se poštuju sve druge mere, folijarna ishrana imati pravi efekat", kaže ona.

Folijarna ishrana, kao takva, doprineće zdravlju i vitalnosti, ali i očuvanju drveća. Samo ukoliko su stabla u dobroj kondiciji, ako su vitalna, neće biti podložna napadu insekata, bolesti i svega ostalog.

"Drvoredi, oni se tu nalaze decenijama, kažem, iscrpili su se već te hranljive materije, u zemljištu. Posebno, sad, recimo aminokiseline koje primenjuje gradsko zelenilo u stresnim uslovima, uslovima suše ili posle grada i te kako doprinosi zdravlju i očuvanju stabala", zaključuje doktorka Verica Vasić.

Projekat "Zeleno blago Novog Sada" realizuje Centar za razmišljanje uz podršku Uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

JKP Gradsko zelenilo folijarna prihrana

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

NSvetlana

17.12.2024 • 07:41

dr Vesna

Lepo ste vi sve to ispričali i u teoriji lepo zvuči, ali , ako smem da primetim, po gradu ima devastiranog drveća još od one oluje, a o osušenom i nedostajacem, bolje ne. Jadan nam je grad. Siv i bez mnoooogooo zelenila.

2 1 +1
Рон Џереми

17.12.2024 • 07:15

Сваки пут кад прођем Футошким путем обузме ме туга због "обрезаних" платана.
Недавно сам био у градовима где постоје паркови и дрвореди платана(Требиње, Загреб и Беч) и нисам видео да су их оволико сасекли.

3 3 0
Миле

16.12.2024 • 19:51

Багрем

Садите багрем, па нећете морати да се расипате на одржавање дрвореда.

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.