Pola godine od pada nadstrešnice: Rane u kojima cveta hiljade "prkosa"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Novi Sad

01.05.2025.

08:06

Prošlo je šest meseci od dana kada je pod ruševinama betonske nadstrešnice u Novom Sadu ugašeno 14 života.

Pola godine od pada nadstrešnice: Rane u kojima cveta hiljade "prkosa"

Foto: 021.rs

U međuvremenu, broj žrtava je porastao na 16.

Ćutali su građani od tada više hiljada minuta u Novom Sadu i širom Srbije, ali izgovorene su i stvari koje se dugo niko nije usuđivao da izgovori.

Novi Sad trajno je izmenjen tim jednim događajem teškim 300 tona, pojačanim sa onih 23,11 tona dodatnim opterećenjem koje je doprinelo zločinu koji se tog 1. novembra 2024. godine desio.

Tamo gde se nekad na ulicama pevalo, prvo se zaćutalo, izašlo se iz koloseka i u njega se nikad nije vratilo. Tamo gde se nekad pevalo možda se ponekad i ponovo peva, ali tiho i sa oprezom, kao što se to čini u kući u kojoj je neko preminuo pa ne znaš kada je u redu da se prekine ta žalost.

Bulevar oslobođenja i onaj čuveni pogled ka Železničkoj stanici koji se sa njega pruža više ne budi radost zbog prepoznavanja simbola Novog Sada ili planiranog putovanja. Sada je sablasan i to je mesto na koje se nikom više ne ide. Jedini logičan povod da odeš tamo je da položiš cvet ili zapališ sveću. A tamo, sa autobuske stanice koja je odmah pored čuju se obaveštenja kad koji autobus dolazi i gde se uputio, sa stanice na koju se još uvek dolazi i sa koje se još uvek upućuje negde. Čudno, stanice i tome služe...

Železnička stanica pored tog još uvek živog stajališta gde saobraćaj funkcioniše je spomenik kom još uvek nisu dodelili spomen ploču, sa svojim sasušenim voskom od sveća, vencima, porukama, imenima stradalih... pa i onim biciklima koji još uvek stoje tamo sa desne strane, pitanje je da li ih iko više i želi posle svega. I oni su deo spomenika.

Prvi put na ulice Novosađani su izašli baš tog 1. novembra da žale, a potom i 5. novembra da pokažu bes. Nastavili su da izlaze, predvođeni ljutnjom, osećajem za pravdu, a kasnije i studentima.

Pravda, za razliku od Novosađana, a i građana širom Srbije ostala je radije stidljivo u svoja četiri zida.

Postupci protiv onih za koje se sumnja da su odgovorni za pad nadstrešnice obesmišljeni su, prvo kasnim otpočinjanjem, a potom i puštanjem iz pritvora koje deluje prilično proizvoljno. Viši sud u Novom Sadu u aprilu je vratio na dopunu optužnicu u ovom slučaju, dok je Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv S.K, menadžerke za razvoj investicija "Infrastrukture železnica Srbije", predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice M.S. i članice te komisije B.K, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementom.

Goran Vesić odavno je na slobodi, a obrazloženje suda o tome zašto je pušten iz pritvora sugeriše da će tako i ostati. Oni na višim pozicijama nisu ni razmatrani kao odgovorni iako je čak i u onoj delimično objavljenoj dokumentaciji navedeno da je, recimo, lično predsednik republike Aleksandar Vučić ubrzavao radove na čitavom tom projektu.

Nizalo se u mesecima posle pada nadstrešnice još događaja koji su budili osećaj bespomoćnosti pred ogromnom mašinerijom stvorenom da ugnjetava građane. Ipak, za razliku od prethodnih godina kada je vlast umela da "povuče ručnu", smanji tenzije i pusti proteste da se ugase sami od sebe, i kada su se građani odavali tom osećaju bespomoćnosti, sada je bilo potpuno drugačije.

Nije se srušila samo nadstrešnica. Srušila se i iluzija o postojanju države. Najbolju reprezentaciju toga šta je država dobili smo u šatorima u Pionirskom parku i ispred Narodne skupštine. Država je zapravo samo nečiji hir, nečija želja da mu aplaudiraju, da bude voljen dok gazi sve pred sobom. I sve je instrument u njegovim rukama - od dekana fakulteta, preko zvučnog oružja, pa do živih osoba koje ređa kao figurice po svom nahođenju.

Razmestio je i svoje figurice nedavno. Pala je vlada, postavljena je nova - u mnogim aspektima ista, a u nekima i gora po građane. U svakom slučaju, nije da se te figurice nešto pitaju.

Vlada je pala, takođe, zbog događaja u Novom Sadu, kada je grupa stranačkih aktivista pretukla studentkinju. Osim tih performativnih ostavki, državni vrh se u toj situaciji poneo vrlo nedostojanstveno - svađao se praktično sa samom napadnutom studentkinjom i izjednačavao lepljenje nalepnica koje pozivaju na protest sa brutalnim prebijanjem.

S druge strane, građani i studenti pokazali su im kako se stoji ujedinjen u borbi i kako solidarnost cveta poput onog čuvenog cveta "prkos" koji raste po mnogim vojvođanskim okućnicama.

Deo te cvetne bašte postali su i prosvetni radnici koji su stali iza onih koje su učili i u čijem su rastu i razvitku doprineli. Deo bašte su i srednjoškolci, i oni koji spremaju hranu za studente, oni koji se prijavljuju za redarenje na protestima, oni koji koračaju, oni koji stoje sami, ali ne i usamljeni na raskrsnicama.

Ti "prkosi" izrasli su u najstrašnijoj tragediji koja je pogodila Novi Sad. I zato, neka cveta hiljade cvetova. Te ruševine ne mogu se prekriti, ali se rane mogu bar malo zalečiti. Lakše je kada nisi sam.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Nesreća na Železničkoj stanici blokada fakulteta

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Suština

01.05.2025 • 08:54

Prošlo je šest meseci a NULA odgovornosti!

25 5 +20
Biljana

01.05.2025 • 08:35

Majka

Bravo Dragana, hvala na lepim rečima i emocijama.
Tužna sam i pretužno, plačemi se...

22 5 +17

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.