Stare navike uz nove nevolje, vodu i dalje je nemilosrdno trošimo

Međutim, malo je nedostajalo da se mnogi Novosađani vrate iz Almaškog kraja i pre nego što je koncert počeo. 

Razlog je smrad koji se širio iz gradskog kanalizacionog sistema, a jedan šaht je i na samom platou "Svilare".

Zapravo, žitelji najvećeg vojvođanskog grada se ovih ekstremno toplih dana suočavaju sa neprijatnim vonjom na ulicama grada. Nevolje su podsetile na zimsko-prolećne probleme se noćnim restrikcijama u snabdevanju vodom. 

I lane smo se mučili sa istim problemima. Podsetimo se, od početka jula do 10. septembra, sem jednog dana, maksimalna dnevna temperatura je neprekidno nadmašivala trideseti podeok, bila je "tropska vrućina". 

Kada je vrelina dostizala pik i nadmašivala 40 stepeni potrošnja vode u Novom Sadu bila bi snažno uvećana sa 1.250 na 2.000 litara u sekundi. Reakcija je tipična za celu Srbiju i ponovila se, istina u blažoj varijanti, i tokom ovogodišnjeg junskog toplog talasa.

Naravno, nismo odjednom baš svi počeli da se pet puta dnevno tuširamo, gro uvećane potrošnje upotrebljeno je za zalivanje bašta i okućnica, odnosno punjenje bazena i pranje automobila.

Krajnje komotno ponašanje građana pokazuje da se još nismo oslobodili davnašnjih navika, vodu često nemilosrdno arčimo pošto je doživljavamo kao nešto što nam je uvek dostupno i to u neograničenim količinama, pri čemu je trošak zanemarljiv.

Ovakvo shvatanje potiče iz socijalističkih vremena kada je država pokušavala da naklonost građana pridobije i omogućavanjem gotovo neograničenog korišćenja javnih dobara. Voda u stanu je bila prava blagodet i narod je počeo da arči dragocenu tekućinu. 

Treba znati da pre Drugog svetskog rata u Novom Sadu nje bilo javnog vodovoda, već su se građani vodom snabdevali sa neke od blizu 900 česmi u varoši. I onda odjednom voda u kući i to tako reći besplatno i gotovo bez ograničenja.

Pomalo neočekivano, lako dostupna i praktično besplatna voda je kod ljudi izgradila osećanje da je nešto što je uvek tu pored nas, čega ima neograničeno i može se njome, bez ozbiljnijih novčanih posledica, raditi šta se hoće. Postala je nešto uvek i lako dostupno, čiju vrednost nismo uočavali. 

Preduzeće koje je vodilo računa o snabdevanju gradom vodom smo smatrali beznačajnim, pa smo, želeći da ukažemo na jalovost žalbenog postupka u vreme "tvrdog socijalizma", govorili "žali se upravi vodovoda", dakle nekome ko nema baš nikakvu moć da nešto učini.

Gro voda međunarodno

Nevolje sa vodom poslednjih godina pokazuju da je situacija sasvim suprotna. Voda je najveće bogatstvo, nešto bez čega se ne može. 

A da bismo je i nadalje imali u dovoljnim količinama moramo izmeniti navike i shvatiti da vode nemamo u ogromnim reursima, već, nasuprot, povremeno nam nedostaje. A da nestašice ne bi bile mnogo veće i češće moramo menjati shvatanja i ponašanja.

Iluzija je da je Srbija bogata vodom, čak 91 odsto vodnog proticaja u Srbiji su vode internacionalnih reka (Dunav, Sava, Tisa, Drina) čije je korišćenje određeno međunarodnim propisima i čije je prvo pravilo da istu količnu vode koja nam dođe rekama moramo da vratimo nizvodnom susedu i to približno istog kvaliteta. Dakle, možemo se koristiti internacionalnim vodama, ali samo po strogim pravilima.

Pročitaj još

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Građani bez vodovoda, a vlast gradi delfinarijum

Jedna od poteškoća u upotrebi je nepovoljan prostorni raspored vode u Srbiji, manjka je u Šumadiji, jugo-istočnoj Srbiji i pojedinim delovima Vojvodine, gde je mnogo veći problem neujednačen kvalitet podzemnih voda na koje se "Lale" pretežno oslanjaju. 

Upravo aktuelna duga suša dovodi do drastičnog i sve većeg pada nivoa vodostaja reka. Kako se "podzemni izvori" zapravo vodom snabdevaju iz reka, njihova izdašnost umnogome zavisi baš od količine vode u reci. Ovih dana Dunav je na rekordno niskom vodostaju i rekom kod Novog Sada jedva protiče 2.000 kubika u sekundi, pa je i snabdevanje novosadskih "podzemnih izvora" umanjeno.

Kada je zimus Nov Sad zapao u noćne restrikcije, u "Vodovodu" su, posle i previše čekanja, krenuli kako u obnavljanje pojedinih izvorišta prethodno privremeno stavljenih van upotrebe, tako i u aktiviranje nalazišta koja do sada nisu bila u funkciji. Pošto je grad u poslednjih petnaestak godina znatno uvećan, neophodno je nastaviti s uvećanjem aktivnih izvorišta, ali i sa istraživanjem novih nalazišta. 

Jedan od problema Srbije je što unazad više od 20 godina nije osposobljeno niti jedno novo vodoizvorište, dok je od 18 planiranih regionalnih sistema za snabdevanje vodom do sada završeno tek osam. Nevolja je i što su u poslednjih četvrt veka od 35 planirane nove vodne akumulacije za snabdevanja pojedinih regija završene tek dve.

Nakon tuširanja u vc

Ne male rezerve u korišćenju vode su u racionalnoj upotrebi. U Nemačkoj se već razvijaju sistemi gde se voda nakon tuširanja i kupanja sakuplja i čuva za potonju vc upotrebu. 

U Srbiji je za početak dovoljno da pažljivije vodimo računa da nam voda ne curi, mada ćemo u budućnosti svakako neprekidno povećavati racionalnost upotrebe dragocene tečnosti. Sa klimatskim promenama naša leta biće sve duža i sa sve dužim i žešćim toplotnim talasima. 

Istovremeno, zimi će nam biti sve manje snega koji je vekovima obogaćivao vodna nalazišta, a i letnje kiše sve više će biti u vidu nevremena i naglih oborina kada gro padavina ode u reku a da zemljište usled prezasićenosti nije moglo da upije potrebnu količinu. 

Nailazi vreme u kome će obezbeđivanje dovoljnih količina voda biti veliki izazov. Kako se ne bi zapalo u dublje probleme, treba se na vreme pripremati i na vreme ulagati u iznalaženje novih vodoizvorišta, izgradnju akumulacija i regionalnih sistema vodovoda, baš kao i u povećavanje racionalnosti upotrebe vode. Ukoliko pre počnemo, nevolja će biti manje.