Na piktogramu veličine 400 metara, koji se može videti sa više panoramskih stanica u okolini, prikazan je crtež sa stećka koji je pod zaštitom UNESCO.
Reč je o drevnom crtežu lovca koji je luk i strelu uperio u divokozu. Jedno od mogućih tumačenja ovog artefakta je da lovac sa zracima na glavi predstavlja Sunce koje Mesecom (lukom) budi prirodu koja je obično predstavljana kao jelen ili divokoza.
Ovaj poduhvat izveo je tim umetnika iz Novog Sada potpomognut lokalnom zajednicom. Na njegovoj izradi su učestvovali profesor sa novosadske Akademije umetnosti Miloš Vujanović, doktorand na ovoj Akademiji Milena Cvetković, novinar i pisac Vuko Martinović, mladi Aleksandar Šarović, koji je jedan od najboljih kosaca na Žabljaku, uz saradnju Mie i Ognjena Martinovića.
Vođa tima Miloš Vujanović kaže da je ovo bila izuzetno zahtevna umetnička intervencija, pre svega zbog dimenzija rada, terena i ćudljivih prirodnih uslova.
Wild Beauty Art Festival
"Za razliku od klasičnih crop circle piktograma koji se izrađuju u ravnim žitnim poljima valjanjem useva pomoću daske, rad u planinskim uslovima Žabljaka zahtevao je drugačiji pristup. Tvrda, otporna planinska trava pokazala se neadekvatnom za valjanje, te smo umesto toga u saradnji sa lokalnim koscem formu piktograma postigli košenjem – preciznim, ritmičnim sečenjem trave prema unapred zacrtanom planu. Ova metoda dala je specifičan vizuelni efekat: pokošene površine su pod dejstvom sunca postajale znatno svetlije, a time i vidljivije izdaleka", navodi Vujanović.
Dodaje da je prednost planinskog pejzaža ta što su piktogrami čitljivi i sa ljudske visine, pa čak i automobila u pokretu. Ipak, teren je često neravan, strm i neujednačen, što otežava izradu.
"Osim piktograma sa motivom lovca, uradili smo i lavirint kao oblik univerzalnog puta. Od stena Val Camonice (oko 2000. p.n.e.), preko mitološkog Knososa (1600–1400. p.n.e), do podnog lavirinta katedrale u Šartru (1200. n.e.), motiv lavirinta traje milenijumima kao univerzalni simbol puta, potrage i duhovnog centra, on je mapa unutrašnje spoznaje, kretanja kroz slojeve vremena i prostor za meditaciju. Ovaj savremeni durmitorski lavirint nije replika, već živi dijalog sa tradicijom“, poručuje Miloš Vujanović.
Wild Beauty Art Festival
Novi segment projekta koji je započet ove godine je posvećen predstavljanju kulturne baštine i prirodnih lepota putem crteža na stenama i na velikom kamenju. Ideja je da se oni nalaze na mestima koja će posetioci na Žabljaku moći da vide tokom obilaska prirode, ali da jedan deo bude poluskriven što će kod njihovog otkrivanja ljudima davati osećaj avanturizma i istraživanja.
Na steni na putu do vidikovca Momčilov grad urađen je crtež crnog daždevnjaka. To biće je u prirodi veliko 15 centimetara, a na steni je veličine četiri metra. Nacrtan je posebnim ekološkim bojama. Umetnički tim je u saradnji sa stručnjacima sa Departmana za hemiju PMF-a iz Novog Sada napravio paletu boja koje su po sastavu slične onima koje su se koristile u Altamiri i drugim pećinama neolitske umetnosti. Neki od sastojaka ovih prirodnih boja su koštana srž i mineralni pigmenti.
"Durmitor je izvor nadahnuća lepotom, dobrotom i retko mesto skrovitoga pamćenja uklesano rukama davno zaboravljenih ljudi. Pod senkama brzih oblaka, otkidajući komade sadašnjice, oblikovali smo crteže u travi, osluškujući drevnost i razumevajući je. Pripremali smo boje, one iste, kojima su stvaraoci iz neolita ispisivali lice misaonoj uzvišenosti, dotičući istim rukama večnost. Čin stvaranja u predelima u kojima je čovek premalen da sagleda beskrajno prostranstvo, prikriva za sebe i odgovornost o vrednosti i delovanju vizuelno označenog za poglede drugih ljudi. Ovo nisu dela sa tendencijom eternizacije, ona su odsev oživljenog sećanja o uvek-istome, viđenom iz ciklusa, viđenom iz lepote", kaže Milena Cvetković.
Wild Beauty Art Festival
Urednik Landart programa ovog festivala, Vuko Martinović veruje da je durmitorski kraj poseban ne samo zbog lepote krajolika, već i zbog razdaljina.
"Ovde su udaljenosti između vrhova i brda takve da predeli liče na zemlju po kojoj su nekada hodili divovi. Tokom šetnje panoramskim putevima padine su me podsetile na džinovska prirodna platna. Tako smo došli do ideje da kulturnu baštinu i prirodne lepote približimo posetiocima uz pomoć ove neobične tehnike", zaključuje Martinović.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 4
Јоја
Tanja
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar