Naglo poskupeo smeštaj u Gerontološkom centru: Novosađani u situaciji "bez izbora"

Kome dom ne odgovara,zaobidjite ga,nema tu puno filozofije! Ja imam 68 god.mogu jos samostalno da obavljam svakodnevne obaveze,hvala Bogu zdravlje me jos dobro sluzi.Onog momenta kada to vise ne budem mogla,jedva cu cekati da me dom primi.Znam da mi penzija nece moci pokrivati troskove doma,bicu srecna da mi dete bude moglo dotirati razliku.Bila bih jako sebicna kada bi se moje dete toliko zrtvovalo oko mene,drugo je kada bi bilo kuci,da ne radi.Ovako bi to bilo nemoguce.Ima svoju porodicu,zivi odvojeno,idu na posao,imaju svojih obaveza,jedva postignu.Valjda je logicnije da budem u domu,stalno sam pod nadzorom lekara i drugog osoblna,hrana redovna,topla,sveza,sta mi vise treba.Vidim,zale se da je hrane malo,vise mi ne treba,pa necu na maraton,ili u rudnik,vise mi ne treba.Normativ odredjuje neko ko je strucan i skolovan za to,a to je nutricionista,koji odredjuje potrebnu dnevnu gramazu obroka.Odlicno znam pod kakvim uslovima borave korisnici u domu,zato cu rado ici u dom. Oni koji nisu zadovoljni ni kod kuce,nisu ni u domu,ima i nas starih svakakvih,cak nas ima i bezobraznih,koji uzivaju da se neko jako.muci oko njih,pa po cenu da deca upropaste svoje zivote,samo da bi sebi udovoljili.Nemaju razumevanja da deca imaju svoje brakove,decu,poslove gde cesto provedu skoro ceo dan,isto dodju gladni,umorni,deca ih razvlace,ili vrtic,ili skola,zadaca itd,ako su manji,treba ih izvesti predvece vani.

Imala sam iskustvo svekrve (88 godina) Živela je sa nama - firma nam je kod kuće i to je bila prednost da brinem o njoj jer je bila tesko pokretna . Ja imam 67 - povređenu kičmu i kada je postala nepokretna stavili smo je u Dom na Novom naselju. Hrana jeste losa ali sve drugo je dobro. Upravnica obilazi i upoznaje se sa problemima.
Imali smo iskustvo i u privatnom domu - uvek ako ima mesta biram državni (ni tamo hrana nije bajna a osoblje je daleko lošije - neobučeno)
I da - da sam znala kako je i ranije bi svekrvu smestila - barem bi ja mogla biti malo rasterećena. Ovako je to bila velika žrtva. I da - moja deca su vani i ja i suprug racunamo da cemo sutra u dom - humanije je nego žrtvovati decu i neko ipak je tu da vam pruži pomoć.
O mojoj svekrvi su se zaista brinuli i lekari i med. sestre.
Cena je ipak niza nego u privatnim domovima.

Bio sam u Kanjizi 21 dan u 3 sobi ne bih preporucio ni najgorem neprijatelju.Zdrav covek se razboli,personalu svaka cast i kuvaricama,ali u malim sobama gde spava vise bolesnih starih to je strasno.