Znate li šta je danas?

"Znam da je nešto državno, ali ne znam tačno šta"

"Neki praznik jeste, ali ne mogu da se setim koji"

"Deveti maj je Dan pobede, tada su Nemci potpisali kapitulaciju u Drugom svetskom ratu"

"To ono za Dan Evrope? Ne, ja to ne slavim - Božić i Uskrs su jedini praznici, ostalo ne postoji"

Oni koji znaju šta današnji datum predstavlja, u najvećem delu ga povezuju sa "Ritmom Evrope" koja se večeras održava.

Dan pobede nad fašizmom se obeležava 9. maja, kada je nacistička Nemačka kao glavni protagonista evropskog fašizma kapitulirala, podseća profesor istorije Milivoj Bešlin. U ime nacističke Nemačke kapitulaciju je 8. maja oko ponoći potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel, da bi je sutradan ratifikovao sovjetski maršal Georgij Žukov.

Dan pobede nije isto što i Dan Evrope

Obeležavanje Dana pobede nad fašizmom treba razlikovati od Dana Evrope, iako nije slučajnost što su se oba događaja desila 9. maja. Bešlin navodi da je bitno da se Dan pobede ne komercijalizuje i ne relativizuje stalnom pričom da je to samo "Dan Evrope".

"Dan Evrope se obeležava otkako je 1950. godine Robert Šuman, ministar spoljnih poslova Francuske, predstavio svoj predlog o jedinstvenoj Evropi. Ovaj predlog je poznatiji kao Šumanova deklaracija i predstavlja preteču današnje Evropske unije – ali današnji datum je pre svega Dan pobede nad fašizmom, pa tek onda Dan Evrope, jer je odabran kako bi upravo antifašizam bio spona svih evropskih država", upozorava ovaj istoričar.

Kako profesor Bešlin smatra, Dan pobede nad fašizmom treba da se obeležava ne samo zbog kulture sećanja na strašne žrtve Drugog svetskog rata, već i zbog činjenice da fašizam nikada do kraja nije poražen.

"Određene fašističke i ekstremno desničarske partije jačaju, zbog čega je potrebno podsećanje na dan kada je ujedinjena Evropa slomila ovu ideologiju", navodi on.

Prema Bešlinovim rečima, važno je istaći da je Sovjetski savez bio taj koji je slomio kičmu fašizmu, zbog čega je Rusija danas načisto sa svojom istorijom u 20. veku. Kada je u pitanju štura informisanost, doduše i opšta kultura građana, prof. Bešlin smatra da u tome veliku ulogu igraju mediji čija je dužnost da obaveste i podsete publiku na neke od najvažnijih događaja naše i svetske istorije. (L.Radlovački)