Tekst Dina Pešuta adaptirala je Marija Ratković. Reditelj je Maksim Milošević, a igraju Kristina Pajkić, Strahinja Barović, Miloš Vojnović i Jovana Pantić.
Predstava počinje u 19 sati.
Deset godina mature u Šapcu. Tako počinje kompleksna i dirljiva priča o traumama odrastanja i ljubavi. Žanrovski postavljena kao generacijska priča o odrastanju, "Pretposlednja panda" se sveobuhvatno bavi odrazom ratova, nasilja, tranzicije, ali i novim uslovima obrazovanja i rada, (re)definicijama koncepata prijateljstva, ljubavi i uspeha u savremenom društvu.
"Pretposlednja panda ili statika" je komad mladog, ali afirmisanog autora Dina Pešuta nagrađen nagradom "Marin Držić" Ministarstva kulture Hrvatske, 2013. godine. Trenutno, komad je u konkurenciji za Deutschen Jugendtheaterpreis – jednu od najprestižnijih evropskih nagrada u oblasti omladinskog pozorišta.
Reč dramaturškinje:
"Pretposlednja panda ili statika je priča o možda najvećoj neurozi ove generacije – uspehu. I najstrašnijoj od svih manifestacija uspeha - odlasku na sastanak mature. U trenutku prvog susreta sa onima-koje-znamo-ceo-život, u treptaju oka odvija se čitav traumatski odnos prema životu u savremenom društvu. Niz generacija koje su u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije bile u pretpolitičkom stanju, odrastale su u razorenom i ideološki konfuznom društvu, što nas sve uvodi u politiku na niz veoma proizvoljnih načina – identitetske politike biramo i menjamo poput toalete za maturu. A stvarno, političko i/ili lično sazrevanje pomereno je ka ulasku u tridesete, odgovornost je odložena finansijskim nedaćama, studijama i brojnim usavršavanjima, porodičnim i emotivnim rolerkosterima, raznim egzistencijalnim krizama. Vreme je u Pretposlednjoj pandi postavljeno kao beskonačni lanac sadašnjih trenutaka. Za nas samo sadašnjost postoji i samo nas ona zanima, jer nosi mogućnost promene. A istorija naše sadašnjosti nastaje tek u suprotstavljenim vizijama četiri glavna lika koji se jednako požrtvovano bore za opstanak u svetu koji do kraja ne razumeju."
.jpg "Predavanje o sličnosti francuskog i srpskog književnog nadrealizma sutra u Galeriji Matice srpske")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar