Postavka, koju čini izbor Betovenovih dela i pisama, kao i literature o njemu, može se pogledati do 15. jula u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs.
Autorka izložbe je Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović.
Ludvig van Betoven (Bon, 1770 – Beč, 1827), jedan od najvećih kompozitora svih vremena, nadmoćna je muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma. Iako ukorenjen u tradiciji Hajdna i Mocarta, njegova umetnost se uzdiže do novog, romantičarskog duha izraženog u delima Getea i Šilera. Počeo je svoju karijeru kao neverovatan improvizator na klaviru, ali je sa nepunih 26 godina počeo da gubi sluh zbog čega je 1808. morao okončati pijanističku karijeru. Kako je gluvoća postajala izraženija, on je to sve teže podnosio, zatvarao se u sebe, izbegavao ljude, sa svojim prijateljima komunicirao preko sveščica, koje su kasnije štampane i prodavane.
Poslednjih devet godina svog života, kada je gluvoća postala definitivna, povukao se u svoj vlastiti svet tišine u kome stvara svoja najveća remek-dela: Misu Solemnis, Hamerklavir sonatu, 9. simfoniju i poslednje gudačke kvartete. Njegov opus čini veliki broj klavirskih sonata, različiti klavirski komadi, gudački kvarteti, sonate za violinu i klavir, sonate za violončelo, vokalni ciklusi, simfonije, koncertne uvertire...
.jpg "Predavanje o sličnosti francuskog i srpskog književnog nadrealizma sutra u Galeriji Matice srpske")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar