Postavka, koju čini izbor dela Renea Dekarta i literature o njemu, može se pogledati do 10. oktobra, u javnom katalogu Biblioteke.
Autorke izložbe su Marina Šmudla i Ivana Drakulić, urednik Selimir Radulović.
Elektronski katalog izložbe dostupan je na veb-sajtu www.bms.rs.
Rene Dekart, osnivač savremene filozofije, francuski matematičar, naučnik i filozof, rođen je 1596. godine u La Eju u Francuskoj. Godine 1606. Dekart je upisao jezuitski koledž u La Flešu. Tokom osam godina školovanja stekao je široko obrazovanje, a po završetku škole preselio se u Pariz, gde je upisao Univerzitet u Poatjeu i 1616. godine završio studije iz građanskog i crkvenog prava. Već naredne godine prijavio se u holandsku vojsku i učestvovao u Tridesetogodišnjem ratu. U pauzama ratovanja nastavio je da radi na svom matematičkom usavršavanju, čiji je rezultat formulisanje analitičke geometrije i definisanje osnova njegove filozofije.
U periodu od 1620. do 1628. godine Dekart je putovao po Evropi boraveći u Danskoj, Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Holandiji, Italiji i Francuskoj. Umoran od putovanja, odlučio je da svoj život provede u Holandiji, počeo je da radi na svom prvom delu pod nazivom Svet, koje je bilo iz oblasti fizike, ali nakon što je primio vest da je Galileja crkva osudila na kućni zatvor, odlučio je da ne rizikuje objavljivanjem svog rada, koji je ipak štampan nakon njegove smrti 1664. godine.
Bavio se mnogim naučnim disciplinama ‒ matematikom, fizikom, medicinom. Smatrao je da filozofija mora da ima čvrstinu nauke. Od tada postaje težnja da filozofija postane nauka. Razvio je dualistički sistem u kojem je razlikovao misao, čija je suština razmišljanje, i materiju, čija je suština širenje u tri dimenzije. Uz Spinozu i Lajbnica smatra se glavnim predstavnikom racionalizma koji, kao pravac, sa Dekartom počinje da živi i da se razvija.
Njegova najznačajnija dela su: Rasprava o metodi (1637), Razmišljanja o prvoj filozofiji (1641), O strastima duše (1649), Pravila za upravljanje razumom (1667), Pravila za upravljanje duhom (1701), Principi filozofije (1644), Meditacije (1641), Rasprava o muzici (1618), Rasprava o čoveku (1668) i Pisma (1692).
Umro je u Švedskoj 1650. godine.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar