Postavka, koju čini izbor dela Jakova Ignjatovića, kao i literature o njemu, moći će da se pogleda od petka, 6. maja 31. maja, u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu www.bms.rs.
Autorka izložbe je Tatjana Bogojević, urednik Selimir Radulović.
Jakov Ignjatović rođen je u Sentandreji, od oca Jakova, uglednog trgovca i građanina, i majke Ane, rođ. Jakovljević Ljubović, gde je završio osnovnu školu i prvi razred gimanzije, a zatim školovanje nastavio u Vacu i Ostrogonu.
Kako je sa osam godina ostao siroče, o njemu je brinuo Sima Ignjatović, ugledan budimski pravnik, u čijoj kući je upoznao Simu Milutinovića Sarajliju, Milovana Vidakovića i Jovana Pačića.
Prava u Pešti upisao je 1842, a završio u Kečkemetu 1846, svršeni advokat (diplomaticus) postao 1847. Bio je poslanik na Majskoj skupštini 1848, a do kraja te godine uređivao je "Vestnik". U Beogradu je bio kourednik "Srpskih novina", družio se sa Marijom Milutinović Punktatorkom i pesnikom Đorđem Markovićem Koderom (1949), nakon čega živi u Pančevu i Pešti. Urednik Letopisa Matice srpske bio je 1854‒1856.
Kada je početkom oktobra 1859. napustio mesto patrijarhovog sekretara, zbog sukoba sa Josifom Rajačićem, preselio se u Novi Sad i uređivao list "Putnik" (1862‒1863) sa Đ. Natoševićem i Đ. Rajkovićem.
Sarađivao je sa Svetozarom Miletićem (u borbi protiv Beča), a za poslanika u mađarskom saboru u Pešti biran je dva puta (1861. i 1864). Na Omladinskoj skupštini izabran je u Odbor za pravne i državne nauke (1866). Svoje političke, nacionalne, književne članke i studije objavljivao je u brojnim listovima i časopisima.
Ženio se najpre Ankom Feherovom (1863), a nakon selidbe u Dalj (1863) oženio se Hristinom Nenadović. Za roman "Uveo listak", koji je posvetio preminulom sinu jedincu, nagrađen je na književnom konkursu Matice srpske (1877).
Tokom života u Dalju napisao je i objavio gotovo sva najznačajnija dela ("Čudan svet", "Trpen spasen", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja").
Godine 1879. u Novom Sadu uređuje "Nedeljni list" (1879–1882) i u njemu objavljuje veći deo svojih "Memoara". Rukopis "Sretni i nesretni krojači" Matica srpska je nagradila 1882. godine, a štampan je pod naslovom "Stari i novi majstori".
Od 1883. do kraja života živi sa Jelenom Tatić, koja ga je inspirisala da napiše roman "Patnica". Srpska đačka družina "Preodnica" bira ga za počasnog člana (1862). Izabran je za dopisnog člana Društva srpske slovesnosti (1862) i dopisnog člana SKA (1888). Kralj Milan ga je odlikovao Ordenom Sv. Save III stepena (1888).
.jpg "Predavanje o sličnosti francuskog i srpskog književnog nadrealizma sutra u Galeriji Matice srpske")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar