Ovom povorkom se predstavljaju zaboravljeni pokladni običaji u Vojvodini, a u cilju negovanja nematerijalne kulturne baštine povodom "Belih poklada".
Učesnici "Maškarade" će se do 12 časova okupljati u parku Prisajedinjenja između Muzeja Vojvodine, u Dunavskoj 35 i 37.
Tačno u podne će se formirati Povorka koja će uz muzičku pratnju prodefilovati Dunavskom ulicom, Zmaj Jovinom do Trga Slobode, potom se istim ulicama uputiti do Dunavskoj parka.
U Saletli će se program nastaviti i dodeliti nagrade i priznanja najuspešnijim maskama.
Učesnici "Maškarade" su deca PU "Radosno detinjstvo", privatni vrtići, osnovne i srednje škole, KUD-a, udruženja građana, kao i svi zainteresovani pojedinci i grupe, a kasnije će im biti poslužene i tradicionalne krofne.
Poslednji dan pred početak posta naziva se pokladama i najviše običaja kod pravoslavaca vezano je za "Bele (Velike, Uskršnje) poklade", koje padaju uoči Uskršnjeg posta, najdužeg i najstrožeg posta u godini.
Ovi običaji su se vršili tokom čitave nedelje koja je prethodila tom postu ("Bele nedelje"), a "Bele poklade" su njen vrhunac. Trpeza je bila bogata belim mrsom jer je sledio višenedeljni period uzdržavanja - otuda i naziv Bele poklade.
Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani pohodi, a pokladne povorke sa maskama šire su poznate kao karnevali, prolećne maskirane povorke i karakteristične su ne samo za naše prostore, nego za evropsku tradicionalnu kulturu.
Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini, a u nekim mestima se i dalje održava, dok je u nekim zaboravljeno.
Vreme njihovog održavanja je zavisilo od crkvenog kalendara - tako su pravoslavci proslavljali celu "Belu nedelju", sa "Belim pokladama" kao vrhuncem, dok je kod katolika to bilo najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred "Pepeljavu sredu".
U Vojvodini je pokladni ophod pod maskama najčešće simbolično obilaženje domaćinstava u kojem učestvuju deca i omladina.
Maska je rasprostranjen rekvizit u narodnim obredima, naročito u zimskom ciklusu i početkom proleća, a verovalo se da se pomoću njega maskirani oslobađa svoje ličnosti i dobije magijsku moć u doba kada sunce treba da pobedi surovu zimu.
Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke, kao organizovane grupe, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ili kao grupe različitih maski.
U svetu su neki od karnevala poznati, kao što je to u Veneciji, gde je karneval posebna turistička atrakcija, ili u Rio de Žaneiru gde povorku čine škole sambe.
Nakon bučnog i veselog vremena karnevala, mesopusta i "Bele nedelje", dolazi vreme smirenja, post ili, kod katolika, doba Korizme.
.jpg "Predavanje o sličnosti francuskog i srpskog književnog nadrealizma sutra u Galeriji Matice srpske")
Komentari 1
Vojvođan+
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar