Društvo im prave vinil entuzijasti koji ovaj događaj vide kao priliku da popune svoju kolekciju ploča, ali i da upoznaju i druže se sa svojim istomišljenicima. Osim lokalnih zaljubljenika česti su gosti i iz drugih gradova.
U okviru široke ponude možete naći prva izdanja nekih umetnika koji već odavno ne stvaraju, nove albume trenutno popularnih izvođača, ali i ploču Bitlsa sa posvetom koju je davne sedamdesete najbolji drug poklonio nekom Zoranu za 17. rođendan, samo da bi u jedno subotnje pre podne završila u rukama nekog Novosađanina. Osim ploča i CD izdanja, u ponudi se često nađu i stripovi, stara izdanja muzičkih magazina, ali i odeća, nakit i ostale sitnice.
Izlagači na novosadskoj Berzi vinila kažu da su ploče koje prodaju uglavnom deo kolekcije koja je nastajala godinama, nekad i decenijama. Najčešće su to ploče njihovih roditelja ili neka izdanja iz mladosti koja su "prerasli". Međutim, ima i onih koji se trude da uvek imaju najnovija izdanja na štandu. Za njih je, naravno, potrebno izdvojiti više novca, ali pravi kolekcionari ne mare za te "sitnice".
"Meni je uvek super atmosfera na berzama, pa čak i ako ništa ne prodam. Ja sam obožavalac vinila i to radim već dugo, dugo godina. Kolekcija koju izlažem je plod dugogodišnje strasti prema muzici i zato mi je ponekad i teško da se rastanem od pojedinih albuma. Ipak, uvek sam srećan kada vidim koliko se kupci obraduju kada pronađu izdanje koje im se sviđa i koje su, najverovatnije, dugo tražili. Jako mi je drago što se u poslednjih drastično povećava zainteresovanost svih generacija za ploče", rekao je za 021 jedan od izlagača.
Milan, redovni posetilac berze i ljubitelj vinila, ispričao je za 021 kako to izgleda sa druge strane štanda.
"Dolazim na berzu ploča redovno jer puno volim tu atmosferu. Vidim mnogo ljudi koji se druže, razmenjuju iskustva i interesovanja. Viđam i mlađe i starije ljude. I rokere i pankere, ali i ljude koji prate neku noviju indi scenu", kaže Milan i dodaje da kada su u pitanju ploče koje voli, ne postoji tako nešto kao previše novca.
"Mnogi bi rekli da nema potrebe za kupovinom vinila sada kada imamo muziku dostupnu na Jutjubu i drugim platformama potpuno besplatno. Ipak, meni je to zvuk koji se ne može zameniti. Ploče imaju neku toplinu i bogatstvo zvuka koji ne postoje u ostalim digitalnim formatima. A i sam proces stavljanja ploče je kao neki mali ritual i mislim da ljudi uživaju u svemu tome. I na kraju krajeva, kad se pusti muzika sa gramofona, ta muzika se sluša, to nije nešto što radi u pozadini", opisuje on.
Prva Berza je održana u decembru 2010. godine u Crnoj kući. Godinu dana kasnije premeštena je u klub Sonja u okviru Fakulteta tehničkih nauka. Kasnije je organizovana u Quorteru, pa zatim u Grafitima. Trenutno se taj muzički vremeplov održava na brodu Cepelin, ali ko zna gde će ga još godine odvesti.
Miodrag Perić, organizator Berze, kaže za 021 da su na početku imali skromna očekivanja - da se sretnu sa srodnim dušama, iz grada i okoline, koji dele istu strast prema muzici.
"No, kako je vreme odmicalo, 'parohija' je postajala sve veća, i sad je to već zavidan broj ljudi koji posećuju, menjaju ili prodaju skoro pa sve formate, a najviše vinil", navodi Perić.
Primećuje da danas u "vinil maniji" ne kaskamo za svetom.
"Kao strastveni kolekcionar a još pažljiviji slušalac, mogu da primetim da potražnja za vinilima raste, koji je razlog ne mogu da kažem, ali svakako nije samo kvalitet zvuka. Ploče su oduvek bili statusni simboli, omoti jasne smernice kako treba izgledati, brusni kameni stila, potkulture, biće da je nešto od toga ili bih ja to samo voleo", kaže organizator Berze.
U tom smislu, podseća na "nesrećne devedesete kad je opstanak bio vezan za pirateriju iz Bugarske".
"I to smo preživeli. Situacija je slična i sad, apetiti su veći, ljudi malo više traže žanrovski profilisanu muziku, i to je jedina razlika. Onda devedesetih, kupovalo se sve i slušalo samo da se ne poludi", priseća se Perić.
Jedno je sigurno, povratak vinila sa stranputica strastvenih kolekcionara u mejnstrim vode, doveo je ovaj trend i u naš mali grad i on ne planira da se stiša u skorije vreme. Njegova privlačnost ogleda se u čitavoj jednoj kulturi koja ga okružuje, ali i u tom dobro poznatom ritualu odmeravanja svakog milimetra omota, pažljivog rukovanja sa postavljanjem ploče na gramofon i slušanja pucketanja i toplog zvuka koji pravi igla "oranjem" kroz brazde.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 5
Salamander
realno
daca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar