Uređen je na mestu nekadašnjeg rukavca Dunava koji je tu bio do samog kraja 19. veka, a i danas je jedno od najnižih kota u Novom Sadu sa prosečnih 76 metara nadmorske visine. Park je poznat i po jezeru sa ostrvom "Eržebet", nazvano po ubijenoj austrougarskoj carici. Na ostrvcetu je zasađena žalosna vrba u znak sećanja.
Jezero je poznato i po labudovima koji su se tu nalazili sve do pre nekoliko godina, kada su nakon tragičnih događaja uklonjeni dok se ne nađe bezbedniji način za njihov boravak.
Sadašnji oblik park dobija dvadesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcijom početkom šezdesetih godina. Park ima više od 33.000 kvadrata, od kojih 22.000 predstavlja zelenu površinu sa oko 800 stabala, od koji su mnoga i danas zaštićenja. U parku se nalazi i nekoliko spomenika i bista.
Hroničar Novog Sada Zoran Knežev kaže da je Dunavski park, odnosno prostor na kom se danas nalazi park, za Novosađane oduvek bio mesto za šetnju i uživanje u prirodi.
"Triva Militar je zapisao da je među najomiljenijim šetalištima starih Novosađana na kraju 19. i početkom 20. veka bio Dunavski park. Park je bio mnogo prostraniji nego danas, a jezero bar pet puta veće. Na njemu su se novosadski gimnazijalci učili veštini veslanja, a jezero je leti bilo puno čamaca. Tako je bilo leti, a zimi se pretvaralo u klizalište. Opet su se tu Novosađani okupljli, naročito nedeljom, da posmatraju klizačke utakmice. Bilo je mnogo veštih klizača i klizačica, pa se uz vojnu muziku igrao valcer, najčešće Štrausov 'Na lepom plavom Dunavu'. Naravno, slušanje i posmatranje je bilo besplatno", navodi Knežev za 021.rs.
Park pred II Svetski rat
Izmenama zakonskih propisa pre nekoliko godina uvedene su cene ulaska u Dunavski park i korišćenje gotovo svih sadržaja u njemu, jer je kategorisan kao spomenik prirode u rangu nacionalna parka. Međutim, odlukom Upravnog odbora JKP "Gradsko zelenilo", ne naplaćuje se 100 dinara po građaninu za ulazak, jer teško da bi Novosađani prihvatili da plaćaju ulazak u park koji besplatno obilaze duže od jednog veka.
Ipak, Knežev priča da su stari Novosađani jedno vreme plaćali sedenje na klupama.
"Sedenje na klupama u novosadskim parkovima se ranije naplaćivalo. U Dunavskom je koštalo dva dinara, a kod Jodnog kupališta jedan dinar, tako da tekovina naplaćivanja vazdušarine nije novina u Novom Sadu", priča za hroničar, dodajući da Novosađani u njegovoj knjizi "Novi Sad - Priče iz prošlosti” mogu da pročitaju priču o tome kako građani ni tada nisu prihvatili ideju o naknadi za sedenje na klupi.
Labud kod jezeza 1965. godine
Prošle godine obavljeni su radovi na izgradnji nove kanalizacione mreže, revitalizacije velikog i malog jezera, kao i postavljanja nove crpne stanice. Park je zreo i za ozbiljniju rekonstrukcije, jer su staze u lošem stanju, a ni pojedine zelene površine nisu baš reprezentativne.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "FOTO: Dunavski je park je nekada bio rukavac velike reke, a sedenje u njemu se naplaćivalo")
.jpg "Novi Sad - Voša - Borovo: Fudbalska groznica")
.jpg "Jedno drugačije novosadsko detinjstvo")
.jpg "Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare")
Komentari 13
jš park
eko cetnik
Dunavac.
Nedavno sam citao jedan clanak sa nekog bg portala o tom delu.
Odrastao sam u toj sumi.
Vlada Čizmar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar