Spomenik rodoljubima zaboravljen u šiblju pored pruge u Petrovaradinu

Novi Sad ima dosta spomenika, ali neki su usled istorijskih događaja pali u zaborav. Jedan od njih je i spomenik rodoljubima, koji se nalazi daleko od pogleda, pored pruge u Petrovaradinu.
Spomenik rodoljubima zaboravljen u šiblju pored pruge u Petrovaradinu
Foto: 021.rs
Ovo spomen-obeležje je jedno od nekoliko podsetnika na stradanje rodoljuba u borbi za stvaranje Jugoslavije tokom Prvog svetskog rata, a iniciralo ga je Sokolsko društvo Petrovaradin kao deo svojih aktivnosti na afirmaciji i negovanju kulture sećanja.
 
Kameni obelisk se nalazi na ivici nasipa pruge Novi Sad – Beograd, u neposrednoj blizini terena FK Petrovaradin.
 
Na ovom mestu se našao kao podsećanje na civilne žrtve iz Batajnice koje su austrougarske vlasti streljale u blizini ove lokacije 17. septembra 1914. godine. 
 
Streljanje civila na ovom mestu, kao i streljanje civila na Petrovaradinskoj tvrđavi tih septembarskih dana, bila je odmazda vlasti nakon što se srpska vojska, posle pobede na Ceru, probila sa delom jedinica u Srem.
 
Austrougari su nakon povlačenja srpske vojske iz Srema deportovali veći broj stanovnika Batajnice stočnim vagonima u Petrovaradin i potom, zajedno sa meštanima drugih mesta iz Srema, poslali u logor u Osijeku, gde su mnogi ostali do kraja rata. Procene su da je oko 2.000 osoba uhapšeno i potom deportovano.
Kraj pruge je streljano jedanaest mladića iz Batajnice, a njihovi posmrtni ostaci su dan nakon likvidacije, u prisustvu njihovih porodica, pokopani u masovnu grobnicu.
 
U godinama koje su usledile nakon završetka rata i stvaranja Jugoslavije, održavani su redovni pomeni, a na dvadesetogodišnjicu je postavljen spomenik od kamena po inicijativi Sokola, a finansirao ga je svojim ličnim sredstvima tadašnji gradonačelnik Novog Sada, Branislav Borota.
 
Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine i formiranja kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, te okupacije Srema, ustaše su počele sa masovnim uništavanjem svih obeležja Jugoslavije, srpskog i jevrejskog naroda, odnosno svega što su smatrali nepoželjnim.
 
 
Na meti se našao i ovaj spomenik i skoro je potpuno uništen. Humka na kojoj je ležao je poravnata, a kameni obelisk je oštećen i zatrpan nedaleko odatle.
 
Posle oslobođenja, vrlo brzo je izvađen iz zemlje, obavljena je restauracija, ali je i pomeren sa originalne lokacije bliže pruzi. Mada su ga u godinama i decenijama koje su sledile obilazile delegacije SUBNOR-a i drugih delegacija, polažući vence,  ipak je ostao utisak da ga je nova vlast stavila sa strane jer je bilo važnije da se vide spomenici u vezi sa NOB-om i žrtve fašističkog terora.
 
Kako su godine prolazile, spomenik je za većinu stanovnika pao u zaborav jer ga nisu ni mogli ni videti zbog lokacije, a pri tome nije se ni često kosila trava i sklanjalo šiblje, uz to je trpeo i oštećenja zbog blizine pruge.
 
Ipak, prilikom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata, spomenik je rekonstruisan, sređena okolina uz postavljanje ograde, te je ponovo postao vidljiv. Ustalila se praksa da u septembru ponovo redovno dolaze delegacije predvođene SUBNOR-om.
Međutim, sada je spomenik opet delimično nedostupan, jer su radovi na brzoj pruzi doveli do toga da preko njega prolazi zaštitna ograda od pruge, dok okolo raste šiblje, što je 021.rs zabeležio prilikom zadnjeg obilaska.
 
Kako je sada 110 godina od stradanja, za očekivati je da će do septembra i godišnjice korov i šiblje biti uklonjeni.
 
Nadgrobni spomenik streljanim rodoljubima 1914. godine predstavlja zarubljenu piramidu od veštačkog kamena visine 400 centimetara, na postamentu od veštačkog kamena, sa metalnom ogradom.
 
Tekst na spomeniku glasi:
 
Na jednoj strani spomenika "1914. streljanim za domovinu Sokolsko društvo Petrovaradin 1934. god.", a na drugoj strani "Ovde su 17. septembra 1914. god. streljani i ovde leže kosti narodnih mučenika iz Batajnice: Šenković Ivan, Marković Živan, Mijović Maksim, Bokun Bogoljub, Ralojčić Stanko, Eglenđija Slavko, Stepanović Milan, Jovanović Svetozar, Jovanović Rajko, Jovanović Petar, Jovanović Nikola. Svetla su njihova imena Sokolsko društvo Petrovaradin 1934.
 
Realizaciju ovog teksta podržala je Turistička organizacija Novog Sada.
  • ex chapman

    23.01.2024 10:11
    patriJoti
    jedan od najnezahvalniji naroda - prema samom sebi, odnosno prema najboljim kvalitetima u sopstvenom narodu. cast, postenje, pozrtvovanost, nesebicnost... da ne nabrajam. koje god vrline da se setite mozete je dodati na ovu listu. u Srbiji se nista ne ceni i sve se olako zaboravlja. bukvalno se p.sha po grobovima onih koji su se zrtvovali za nase bolje sutra. to sto bolje sutra nije doslo nije njihova krivica, vec upravo nas, koji smo zarad kratkotrajne sitne koristi ...
    pearls before swine sto rece Isus
  • Deks

    23.01.2024 00:14
    Zanimljiv tekst. S obzirom da se radi o žrtvama iz Batajnice zanimljivo bi bilo videti da li Batajnica danas ima bilo kakvo sećanje na ove žrtve. Mislim da bi oni trebalo da budu prvi koji bi se starali o spomeniku. Inače o ovom delu naše istorije se malo zna, u Jugoslaviji je primarna istorijska tema bila II svetski rat. Tek nedavno sam o tome čitao u odličnoj knjizi "The snows of Serbia" koja govori o istinitim događajima u sremskoj posavini (Jarak) kada su austro-ugarske snage tokom I svetskog rata proganjale lokalno stanovništvo srpskog porekla zbog straha da su nelojalni.
  • Зоран

    22.01.2024 23:34
    Родољуби
    Довољно је прочитати један део ,,књига о Милутину,,и биће вам јасно колико су били ,,срећни,,Новосађани и мештани околних места кад је наишла Српска ослободилачка војска у пролазу ка западу тј.према Хрватској и Словенији,а камоли да патриотама одржавају споменик,никад лала неће волети шајкачу,Живела СРБИЈА!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novi Sad koji sanjamo

Aktuelna vlast je preko svake mere izgradila i uvećala grad podno Petrovaradinske tvrđave.

Kako su Novosađani naučili NATO "red vožnje"

Imao sam 11 godina. Tog dana se išlo prepodne u školu, popodne smo uobičajeno išli napolje da se igramo ubeđujući one koje su roditelji sprečili, da neće biti nikakvog bombardovanja...

Student nije zapalio žito

Na fasadi kasarne u Ulici vojvode Bojovića jedna spomen ploča čuva priču o studentima koji su zapalili pšenicu. I to su platili životom.

Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Iz centra na "brdo"

Na "brdo" - kako smo u šali zvali zdanje Televizije Novi Sad smeštenu na Mišeluku na obroncima Fruške, došao sam iz centra grada.

Tri prsta iz Novog Sada

Na različite načine Srbi i građani ove zemlje demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima.