FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Novi Sad

01.02.2024.

18:00 > 16:12

Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, tokom februara imaće izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradina iz njegove velike kolekcije.

FOTO, VIDEO Novosadski lekar čuva grad u starim mapama: Ovo je njegova priča

Foto: 021.rs

Izložba "Novi sad i Petrovaradin na starima mapama i grafikama" biće otvorena u 19 časova u galeriji Prometej, a na njoj će biti prikazano više od 30 mapa i sedam grafika.

Kako Jovanović objašnjava za 021.rs, na ovoj izložbi postojali su jasni kriterijumi koji su morali biti ispunjeni.

"Na svakoj mapi i grafici moralo je da bude prikazano mesto gde je Novi Sad, uže i šire. Većinom je pokrivena Vojvodina, a na samim grafikama je Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava i Petrovaradin", kaže on.

Dodaje i da je ovaj njegov hobi nastao spontano, a traje sada više od 30 godina. Mape je nalazio svuda po Evropi, a najviše u antikvarnicama širom Beča, Budimpešte, Praga, Berlina.

Povodom otvaranja ove izložbe i Dana grada Novog Sada, Jovanović za 021.rs u prostoru galerije "Prometej" govori o njegovoj kolekciji, ali i svemu onome što je naučio tokom više decenija prikupljanja ovih mapa i grafika.

021: Kako ste počeli sa kolekcionarskim prikupljanjem starih mapa i grafika Novog Sada i Vojvodine?

Jovanović: Do ovog hobija sam slučajno došao, tako što sam svoju prvu mapu pronaša na tavanu porodične kuće, koja je građena 1824. godine i u porodičnom vlasništvu je skoro sve to vreme. Tada sam našao jednu staru mapu Austrougarske i svidela mi se, a onda sam otkrio gde se sve mogu pronaći stare mape i grafike. I tako sam krenuo da skupljam i to traje već 30 godina.

U svojoj kolekciji imam više od 100 mapa i oko 40 grafika Novog Sada i Petrovaradina. To je ono što sam do sada uspeo da sakupim, a najstarija je iz 1594. godine, dok mi je gornja granica bila početak Prvog svetskog rata.

Kolekcionarstvom se retko ko prestane baviti nakon što započne taj put. Recimo, na ovoj izložbi nije prikazana, ali imam jednu grupu grafika koja prikazuju Novi Sad i okolinu, Sremsku Kamenicu, Sremske Karlovce, Kamenički park. Imam skoro kompletnu kolekciju, ali mi nedostaje jedna grafika. To je grafika Kameničkog parka gde se nalazi brdo i na brdu onih pet glava, koja je u velikom formatu i ona mi jedina nedostaje da bih upotpunio tu kolekciju Novi Sad sa okolinom.

021: Kada kupujete i tražite mape i grafike, postoje li neki kriterijumi koje moraju da ispunjuju kako biste ih kupili?

Jovanović: Osnovno je to da sam zainteresovan za tu mapu - sa jedne strane sa istorijskog gledišta, a sa druge i estetskog. Naravno, činilac u svemu tome je i kolike finansijske mogućnosti imam da kupim mapu ili grafiku. Cene se kreću između nekoliko desetina evra, pa do nekoliko hiljada, koje nisam kupovao. Sve to zavisi od toga koliko su retke, da li dolaze od poznatih naučnika, geografa, istraživača koji su radili ili iz poznatih radionica koje su radile gravire. Većinom su to bakrorezi i iz poznatih radionica je skuplje od nekih običnih, u zavisnosti od tiraža, gde je pravljeno, na kakvom papiru je pravljeno, ima puno uslova koji utiču na cenu.

Ima jedna mapa koju, naravno, neću nikada imati. To je jedna izvanredna mapa Dunava koju je radio Merkalije, a najjeftiniju što sam našao košta 3.000 evra, što je za mene bilo i ostalo velika suma. Međutim, to je izvanredna mapa, veliki format, izuzetno detaljna i odlično urađena.

021: S obzirom na to da imate mape iz perioda od kraja 16. do početka 20. veka, šta ste uočili u pogledu toga kako se i na koji način menjao Novi Sad?

Jovanović: Glavna promena uočava se kod Petrovaradinske tvrđave. Ona je tada bila centar i oko nje se sve dalje razvijalo, prvo podgrađe, a posle toga se prešlo i na drugu stranu koja je morala biti branjena na mestu penjanja na sadašnji most Duga. Na tom mestu nalazila se velika odbrambena zidina, odnosno kula, koja je ujedno služila za kontrolu prelaza, a tu je bio i pontonski most i ostali elementi. Tu je praktično počinjao i danas počinje Novi Sad, dakle Bulevar Mihajla Pupina na dole i druga prema Dunavskoj ulici koja je najstarija ulica u gradu.

Novi Sad se menjao tako što je krenuo iz dva centra. Jedan je bio tu gde je današnji centar prema Futoškoj ulici, tu je bilo Racko (srpsko) selo, a preko puta Petrovaradinske tvrđave je bilo hrvatsko selo. Ova dva sela su se vremenom polako stapala, a granica je bila velika bara. Kako je to polako krenulo da se isušuje, tako se širio i grad.

@021.rs_novisad Novosađanin Dušan Jovanović, lekar gastroenterohepatolog i onkolog, od danas će imati izloženu prvu izložbu starih mapa i grafika Novog Sada i Petrovaradine iz njegove velike kolekcije. U videu priča o dve grafike nastale početkom 19. veka, koje prikazuju kako je izgledao sam centar Novog Sada. U galeriji Prometej će od 1. do 29. februara biti izloženo više od 30 mapa i sedam grafika. "Na svakoj mapi i grafici moralo je da bude prikazano mesto gde je Novi Sad, uže i šire. Većinom je pokrivena Vojvodina, a na samim grafikama je Novi Sad, Petrovaradinska tvrđava i Petrovaradin", kaže on. Ceo intervju čitajte na portalu 021.rs. #novisad #srbija #vojvodina #serbia #mape #petrovaradin #petrovaradinfortress #fyp #fypシ゚viral #foryou ♬ Chill Vibes - Tollan Kim

021: Da li se dešavalo da nađete i kupite duplikate?

Jovanović: Da, jeste. Kupovao sam ih svakako, neke sam menjao, nekoliko duplikata imam zato što su različite. Mape su se u to vreme pravile samo u jednom otisku, crno na belom ili žućkastom papiru, a posle toga su se rukom kolorisale. Ta kolorisanja su obično različita, da li su boje drugačije između zemalja, regija, da li su granice crtane u boji, to je ono što razlikuje duplikate.

U ovom delu zbirke koji je izložen u galeriji Prometej sam prikazao puno manje grafika Novog Sada i Petrovaradina nego što posedujem.

Od ovih koje su izložene, postoje dve koje prikazuju sam centar Novog Sada i prikazuju da nije uvek tu bila Katolička crkva imena Marijinog, koju mi pogrešno zovemo Katedrala, nego je bila druga, puno manja crkva. Na tom centru bila je pijaca, koja se na grafici vidi, a vidi se i parni brod austrougarskog cara Franje ispod Petrovaradinske tvrđave.

U to vreme su umetnici stajali na licu mesta i crtali u olovci na papiru i kada se skupilo je odlazilo u Austrougarsku, prvenstveno u Beč, a onda su majstori grafičari to urezivali u bakarne ploče i posle se štampalo.

Tu ima jedna interesantna priča. Jedan od najstarijih grafika Beograda, odnosno Kalemegdanske tvrđave je napravljen levo-desno, odnosno obrnuto. Kada je stiglo u radionicu, majstor nije shvatio da treba obrnuto da pravi nego je napravio onako kako jeste, pa je odštampano suprotno od onoga što je stvarno. Video sam tu grafiku, ali je nisam kupio.

021: Postoji li neka mapa koju imate, a koja za vas ima poseban značaj?

Jovanović: Postoji. To je jedna crtana mapa nadvojvodstva srpskog, koju je radio čehoslovački slikar Petar Korda. Nastala je posle revolucije 1848. godine, kada je Vojvodina dobila "autonomiju" i prikazuje nacrt tog dela gde se nalazi mali deo Vojvodine, kao i malo Rumunije i Mađarske, ali i Baranja koja je bila u sastavu Vojvodine do Drugog svetskog rata. Našao sam je u Pragu u jednoj antikvarnici u Starom gradu. Mapa je deo jedne Kordine serije u kojoj je crtao sva austrougarska vojvodstva.

Izložba "Novi sad i Petrovaradin na starima mapama i grafikama" biće otvorena za javnost u periodu od 1. do 29. februara u galeriji Prometej, a ulaz je slobodan.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Aleksej

02.02.2024 • 06:55

Srpska Nepismena Stranka

Trebace nam uskoro stara mapa (10ak godina stara) da vidimo kako je grad nekad izgledao pre nego sto su naprednjaci dosli i sve porusili i napravili novo.

35 46 -11
Srba

01.02.2024 • 16:42

Lepo

79 1 +78
Dzina

01.02.2024 • 16:34

Bravo druze,vidimo se!

74 1 +73

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.