Skorašnja studija otkrila je gen zaslužan za ukus i boju paradajza, koji zapravo nedostaje u 93 odsto modernih, komercijalnih sorti, prenosi
RTS.
Međunarodni tim istraživača prikupio je genetske informacije 725 vrsta paradajza, divljih i kultivisanih.
Potom su sastavili pan-genom: zbirku svih genetskih varijacija sorti. Tu zbirku su uporedili sa zbirkom gena pitomih sorti paradajza poznatom kao Heinz 1706.
Do sada je Heinz 1706 služio kao reprezentativni uzorak genoma paradajza. Poređenje je pokazalo da Heinzu 1706 nedostaje skoro 5.000 gena koje imaju divlje i manje komercijalne sorte paradajza.
Prema rečima Žangdžun Fiaja, genetičara koji je vodio istraživanje, uzgajivači su selekcijom favorizovali vrste koje imaju određen oblik i duži rok trajanja.
Time su marginalizovane vrste otpornije na bolesti, patogene i prirodne nepogode. Posledica toga je da se paradajz danas masovno tretira pesticidima.
Džejms Đovanoni, molekularni biolog koji je sa Fiajem vodio istraživanje, smatra da bi identifikacija novootkrivenih gena mogla pomoći uzgajivačima da razviju bolje, otpornije sorte paradajza, kojima nije potrebno toliko hemikalija.
Analiza je takođe otkrila retku formu gena koji paradajzu daje pun ukus. Ispostavilo se da gen, nazvan "TomLoks-Si", osim na ukus, utiče i na boju paradajza.
Naime, on koristi karotenoide - fotosintetičke pigmente koji čine paradajz crvenim. "Aromatizujući gen" poseduje više od 90 odsto divljih sorti paradajza i samo sedam odsto komercijalnih.
Ipak, dobra vest za sve ljubitelje paradajza je da se broj sorti sa tomloks-si genom povećava.
Pre samo nekoliko godina, taj gen sadržalo je tek dva odsto sorti kupovnog paradajza. Danas uzgajivači pridaju sve veći značaj ukusu, te se broj sorti sa punim ukusom povećava.
"Nadamo se da će se taj trend rasta u budućnosti nastaviti", zaključuje Džejms Đovanoni.
Komentari 9
Мунгос
Али немају времена, тренутно су заокупирани климатским променама.
А ми се задовољавамо одговором који научно сервира тачне хемијске формуле, а суштину оставља за нека боља времена.
Уосталом, Зелена банда није задужена да се бори против Монсанта и сличних, она је тренутно највише ангажована на очувању природних станишта мрмота угрожених изградњом….. хм..хм…..
Када би се јавио неко храбар способан да пласира Новосадски јабучар или Воловско срце чак и по већој цени, послушајте ме добро, одмах би ту ускочио Комитет за екологију ЕУ, који би то забранио зато што тај нема лиценцу. А ви и даље не бисте знали у ком грму лежи зец.
У међувремену, видим да колеге не знају, Монсанто је измислио и црва за парадајз, на основу свог препарата за прскање. Тако је црљив парадајз постао хит на узгајалиштима Јужне Србије, а видим на Ју Тубе, и у Турској.
И сада ће реклама у супермаркетима бити:
„Купујте наш црвљив парадајз, то је доказ да није прскан“.
Stari Grad
isti jeeeeeeeeee
ako ne mirise nije nikakav.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar