Pre toga, ljudi su, prema toj teoriji, spavali u dva navrata - u tzv. bimodalnom uzorku spavanja. Za takav način spavanja zalaže se neuronaučnik Rasel Foster iz Oksforda i kaže da bi to umnogome rešilo problem nesanice:.
"Istraživanja sugerišu da smo spavali u dva segmenta s razdobljem budnosti tokom noći", kaže Foster.
Naučnik A. Rodžer Ekirč, istoričar u "Virginiji Tech", otkriva našu segmentiranu istoriju spavanja u njegovoj knjizi "The Day's Close".
Budući da postoji vrlo malo direktnih naučnih istraživanja o navikama spavanja pre 20. veka, Ekirč je sproveo opsežno istraživanje rane književnosti, sudskih zapisa, dnevnika i medicinskih zapisa, kako bi dobio uvid u ritam spavanja. Pronašao je više od 500 referenci u kojima se zaista spominju 'prvo i drugo spavanje', sve do Homerove 'Odiseje'.
Dvodelni san se praktikovao u 20. veku u Srednjoj Americi i Brazilu, a i danas se praktikuje u Nigeriji.
Prema toj teoriji segmentirani ili dvofazni san funkcioniše ovako: Prvo spavanje ili "mrtav san" počeo bi oko sumraka i trajao tri do četiri sata. Ljudi bi se probudili oko ponoći i počeli ponovo svoje aktivnosti. Koristili su to vreme za molitve, teške fizičke radove, ili druženja sa susedima i seks. Džefri Čoser u svojim "Kenterberijskim pričama" sugerisao je da niže klase imaju više dece jer su to razdoblje noći koristili za seks, a to doba noći preporučuju i neki lekari. Ekirč je pronašao lekarsku referencu iz Francuske iz 16. veka koja govori da bi ljubavnici u to doba noći mogli 'više da uživaju'.
"Drugi san" ili jutarnji san trajao bi do jutarnjih sati. S obzirom na to da trošimo trećinu svog života na san, čudno je da tako malo znamo o navikama spavanja u prošlosti, iako Ekirč kaže da spisi dokazuju da su ljudi tako spavali hiljadama godina.
Zanimljivo je da se nesanica u savremenom dobu obično javlja baš u vreme između prvog i drugog modula spavanja. Greg Džejkobs, psiholog spavanja, kaže: "Većinu evolucije spavali smo na određeni način. Buđenje tokom noći deo je normalne ljudske fiziologije."
Ona takođe smatra da nije slučajno da je u savremenom životu porastao broj ljudi koji se žale na anksioznost, stres, depresiju, pate od alkoholizma i zavisnosti od droga i lekova za spavanje.
Tokom 90-ih sproveden je eksperiment s grupom dobrovoljaca koji su počeli da spavaju ritmom bifaznog sna, ali su ih mesec dana po 10 sati na dan držali u mraku. Međutim, naučnici i lekari i dalje ne mogu da se slože da je to najzdravije za ljudski organizam.
Timoti A. Konoli iz Centra za medicinu sna, u bolnici Sveti Luka u Hjustonu, tvrdi: "Istraživanja pokazuju da odrasli koji dosledno spavaju sedam do osam sati svaku noć, žive najduže."
Nekim ljudima je potrebno šest, drugima 10 sati sna, ali je važno da je san čvrst i da se ne prekida. Svaki poremećaj spavanja utiče na naš organizam i stvara preduslove za niz oboljenja kao što su moždani udar, bolesti srca, gokaznost i poremećaje raspoloženja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar