Indijske vlasti kažu da je Čau bio misionar koji je želeo da preobrati zaštićene Sentinelce koji žive na Andamanskim i Nikobarskim ostrvima u Indijskom okeanu. Međutim, nepoverljivi prema strancima, Sentinelci su napali Čaua kopljima i strelama.
Zagovornici izolovanih zajednica, poput organizacije "Survival International" iz Londona, smatraju da bi Čauovo ubistvo trebalo da bude upozorenje da takva plemena moraju biti zaštićena od sveta. Jedan antropolog za BBC je rekao kako zbog ovakvih incidenata javnost može pogrešno da zaključi da su izolovana plemena preteća i okrutna. Zapravo, stručnjaci su naveli koje lekcije ostatak sveta može naučiti od izolovanih plemena. Evo i koje su to lekcije.
Bez ravnopravnosti ne može biti mira
Narod Piaroa, njih oko 14.000, živi u porječju Orinokoa u saveznoj državi Amazonas u Venecueli.
Šta možemo naučiti od njih?
Moguće je živeti u potpunoj ravnopravnosti, a zajednica će zbog toga postati miroljubiva.
Međutim, postoji i jedna caka. Radi se o anarhističkoj zajednici. Nema vlasti, nema države, samo pojedinac i njegova volja da radi šta i kako želi. Narod Piaroa suzdržava se od nasilja, ni decu ne kažnjavaju fizički. Veruju da je mir postignut odbacivanjem koncepta vlasništva, konkurencije, taštine i pohlepe.
Ne igraju se nikakvi sportovi, zemlja nema vlasnika, niko nikome ne može da naredi da nešto radi i postoji snažan naglasak na učenju od drugih ljudi. Međutim, nema poštovanja prema starešinama, jer bi to značilo da je društvo hijerarhijsko i da nisu svi ravnopravni.
Ideja individualizma je izuzetno važna, što ipak ne znači da se podstiče sebičnost. Na svakom pojedincu je da izabere šta će raditi, kako će raditi i kad će raditi, te se ne obraća pažnja na istovetne tuđe odluke.
U svom eseju iz 1989, američka profesorka Džoana Overing navodi: "Piaroe svakodnevno međusobno iskazuju svoje pravo na lični izbor i pravo na slobodu od dominacije u pogledu stanovanja, rada, ličnog razvoja, pa čak i braka." Zbog toga u njihovoj zajednici vlada ravnopravnost, muškarci i žene imaju isti status (ako se uopšte može govoriti o statusu).
Oni koji pokušaju da se priklone tradicionalnoj viziji muškosti, poput lovaca, nailaze na sažaljenje i na njih se gleda kao na osobe s manjkom samokontrole. Ne postoji ideja sazrevanja muškaraca.
"Mladi muškarci naroda Piaroa ne uče se vrlinama sopstvene muškosti koje bi ih odredile kao suprotnost ženama, ni shodno tome, superiorne ženama. Svaka žena je gospodarica sopstvene plodnosti i to je samo njena odgovornost. Zajednica nema pravo na njeno potomstvo, niti to pravo ima suprug ako se razvedu", piše profesorka Overing.
Svako treba da pronađe sopstvenu melodiju
Narod Bajaka je grupa lovaca-skupljača koji žive u kišnim šumama srednje Afrike.
Šta možemo naučiti od njih?
Svako treba da pronađe svoje mesto u društvu.
Za Bajake je muzika u središtu njihovog identiteta, a stručnjaci smatraju da muzički stil u kojem uživaju određuje čak i njihovo ponašanje.
"Muzika koju Bajake pevaju su bogate polifonije, što znači da svaki pojedinac peva različitu melodiju, od kojih se onda stvara pesma", kaže Džerom Luis, antropolog koji je više od 20 godina proučavao Bajake.
Luis tvrdi da način na koji svaki pojedinac peva svoju melodiju odražava važnost koju Bajake pridaju individualnosti.
"Radi se o prilagođavanju osobe na različitost i autonomnost koje njihovo društvo veoma ceni. Kad dete jednom prohoda, slobodno je da samo odluči gde će spavati i s kim će se družiti. Niko nema pravo da zahteva od druge osobe da učini bilo šta", kaže Luis.
Međutim, ako nema vođa i svako je slobodan da radi šta želi, kako onda Bajake sarađuju? Odgovor leži u muzici.
"Kroz redovno učestvovanje u pevanjima ljudi se uče saradnji u svakodnevnom životu. Svako treba da se drži sopstvene melodije dok svi ostali pevaju nešto drugačije. Kako bi saradnja bila moguća i efektivna, svako treba da obavlja stvari druačije. Radi se o takvoj vrsti autonomnosti u kojoj svi moraju biti vrlo osetljivi na potrebe drugih i njihovo pravo da budu drugačiji", zaključuje antropolog Luis.
Moderan život, moderna tela
Janomami, indijansko pleme koje živi u kišnim šumama severnog Brazila i južne Venecuele, može nam pomoći da bolje razumemo sopstvena tela.
Šta možemo naučiti od njih?
Istraživanje plemena, koje je živelo izolovano od ostatka sveta otprilike do 50-ih godina prošlog veka, dalo nam je novi uvid kako savremeni način života može promeniti građu ljudskog tela.
Studija iz 2015. godine daje rezultate pregleda niza pripadnika plemena Janomami i otkriva najraznovrsniju bakterijsku floru ikad pronađenu kod ljudi, pa čak i neke bakterije koje nikad pre nisu pronađene u ljudskim telima. Naučnici naglašavaju kako to pokazuje da savremen način ishrane, antibiotici i higijenske navike smanjuju bakterijsku floru u našim telima.
"Čak i najmanja izloženost savremenom načinu života može rezultirati drastičnim smanjenjem bakterijske raznolikosti. Čini se da "vesternizacija" doprinosi redukciji naše raznovrsnosti", citirao je kanadski dnevni list "Toronto Star" Hozea Klementea, jednog od autora studije iz 2015. godine.
Studija je doprinela našem razumevanju otpornosti na antibiotike. Godinama su naučnici upozoravali da će preterana upotreba antibiotika dovesti do poteškoća u lečenju infekcija, jer će bakterije postati otporne na lekove. Spomenuta studija je pokazala da pripadnici plemena Janomami imaju gene otporne na antibiotike, iako nikad nisu uzimali takve lekove. Isto tako, to dokazuje da bakterije u našim telima mogu biti otporne na antibiotike iako nikad nisu bile izložene tim lekovima.
Polako, ima vremena
Dr Mark Plotkin proveo je 35 godina proučavajući kako indijanska plemena u udaljenim delovima Amazona koriste biljke u medicinske svrhe.
Šta možemo naučiti od njih?
Sporiji život je srećniji život.
Dr Plotkin tvrdi da su mu amazonski šamani izlečili šepanje, za koje ni američki lekari nisu imali rešenje. Osim medicinskih otkrića, Plotkin kaže da se može puno naučiti i iz životnog stila izolovanih zajednica.
"Spoznali smo da ti ljudi ne pate od stresa, srčanih bolesti, nesanice i da provode vreme sa svojim porodicama. Znam da nije lako odreći se naših iPhonea i iPada, ali lekcija je jasna – usporite, ne brinite se zbog stvari koje ionako ne možete promeniti. Trudim se da živim u skladu s tim načelima", kaže dr Plotkin, dodajući da razvijene zemlje mogu mnogo toga da nauče od jednostavnih društava, ali ipak poziva i na oprez.
"Postoji rizik da savete tih izolovanih plemena shvatimo previše romantičarski, kao što postoji rizik da prihvatanjem nauka Isusa Hristosa pomislimo da ćemo zaista živeti večno. Ne treba njihov način života prihvatati previše bukvalno, nego treba učiti iz njega. Baš kao što se može ponešto dobro naučiti i iz zapadnjačkog načina života. Dakle, kao što ne treba previše romantičarski doživljavati domorodačke narode, tako ne treba ni demonizirati misionare poput Džona Alena Čaua", zaključio je dr Mark Plotkin, lider Amazon Conservation Teama, humanitarne organizacije koja se bavi zaštitom bioraznolikosti amazonskih kišnih šuma i domorodačkih plemena.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar